Od trenutka kada su u javnost procurile danima prikrivane informacije o najvećoj plantaži marihuane u Evropi, nezvanični policijski izvori i opozicioni političari su Jovanjicu povezivali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom Andrejem.
Direktni dokazi za takve veze, međutim, do sada nisu otkriveni, a sam predsednik je te navode demantovao. Navodi o tim vezama ostavljeni su sudu javnosti, pošto dosadašnji sudski postupak te tragove ne prati, i to ne samo one ka Vučićima, nego ni ka nadređenima okrivljenih policajaca i bezbednjaka, koje optužnica „Jovanjica 2“ tereti da su pružali zaštitu Koluviji i njegovim saradnicima na plantaži marihuane.
Ipak, u optužnici „Jovanjica 2“, na njenoj 141. strani nalazi se jedan zanimljiv detalj, koji je do sada prošao neopaženo.
Naime, u delu optužnice u kojoj je popisan „sadržaj pisanih dokaza“ se navodi da je 1. jula prošle godine, istog dana kada je i uhapšen policajac Milan Kendija, izvršen pretres službenih prostorija MUP-a, koje koristi Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata u kojoj je zaposlen Kendija i da su u kancelariji koju on koristi, između ostalog, pronađena tri papira A4 formata sa štampanim tekstom i naslovom „Informativno obaveštenje“ i podnaslovom „Predsedniku Republike Srbije i Vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću“.
Pronađeno je i devet strana A4 formata sa štampanim tekstom naslova „Disciplinska odgovornost“ i podnaslovom „Odgovornost za povrede radne i službene dužnosti“, koji se odnosi na zaposlene u privrednom društvu „Jovanjica“ d.o.o.
Da li je Milan Kendija pisao pismo koje je pronađeno u njegovoj kancelariji, šta je u vezi sa Jovanjicom, on ili neko drugi, imao da napiše predsedniku Srbije, te zbog čega se obratio baš njemu, a ne nekome od nadležnih institucija i organa, BIRN je pokušao da sazna preko Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) i Višeg suda u Beogradu, kojima smo tražili da nam dostave kopije tih pisama. Naši Zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja, koje smo uputili krajem marta ove godine, odbijeni su.
U Tužilaštvu za organizovani kriminal su rekli da predmet nije kod njih, dok je iz Višeg suda obrazloženo da je postupak u toku, da još uvek nije održano ni pripremno ročište na kom se, između ostalog, odlučuje i o dokazima, pa da bi dostavljanje ovih dokumenata moglo „ozbiljno da omete dalje vođenje i okončanje ovog sudskog postupka“.
BIRN nezvanično saznaje da je pismo pronađeno kod Kendije naslovljeno na Aleksandra Vučića, ali da navodno nema ni datum, ni potpis. U pismu navodno piše da su pripadnici policije i službi bezbednosti sve radili u skladu sa zakonom.
Da li će javnost uspeti da sazna sadržaj pisma „vrhovnom komandantu“ i dokumenta o povredama radne i službene dužnosti zaposlenih na Jovanjici zavisi, između ostalog, i od toga da li će ga sudsko veće, nakon pripremnog ročišta, usvojiti kao dokaz u sudskom postupku.
Zavisi i od toga da li će tužilac tokom saslušanja na glavnom pretresu okrivljenom Kendiji predočiti to pismo i dokument, da li će pitati za razloge pisanja ovog pisma predsedniku Srbije i da li će ga ispitivati u vezi sa sadržinom pisma i dokumenta.
Trebalo bi Kendija da kaže i da li je on pisao pismo, a ako nije, ko ga je pisao i zbog čega je bilo u njegovoj kancelariji. Zašto je pismo upućeno baš predsedniku Srbije i po čijem zahtevu mu je upućeno.
Na kraju, ukoliko je tačno da na pismu nema datuma, važno bi bilo saznati da li je pismo pisano pre ili nakon hapšenja Predraga Koluvije.
Hoće li javnost dobiti odgovore na ova pitanja svakako zavisi i od toga da li će Kendija i ostali okrivljeni i tokom suđenja nastaviti da se brane ćutanjem, kako su to činili tokom istrage.
Suđenje po optužnici „Jovanjica 2“ trebalo bi da započne nakon održavanja pripremnog ročišta, koje je bilo zakazano za 6. maj, ali je odloženo, jer se u sudnici nisu pojavili advokati trojice optuženih, zbog čega je u javnosti počelo da se spekuliše o taktici odugovlačenja postupka. Ova mogućnost nije sasvim isključena, budući da se svi okrivljeni se, osim Koluvije, brane sa slobode, zbog čega nemaju razloga za žurbu.
Inače, osim dementija predsednika o navodnim vezama sa Jovanjicom, u sudskim postupcima to pokušava da opovrgne i njegov brat. Andrej Vučić je podneo privatnu tužbu protiv potpredsednika Narodne stranke Miroslava Aleksića, koji je najtvrđi zagovornik teze o vezama braće Vučić sa Jovanjicom.
U odbrani Vučića išlo se toliko daleko da je potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čak podneo krivičnu prijavu protiv svog šefa i njegovog brata, kako bi se sudskim putem „otklonila sumnja u njihovu umešanost u slučaj Jovanjica“.
U nedostatku dokaza, sve tvrdnje Miroslava Aleksića da sama optužnica demantuje poricanje da je Predrag Koluvija prilikom hapšenja u novembru 2019. telefonom pozvao Andreja Vučića zbog toga što jedan od Koluvijinih zaplenjenih mobilnih telefona nije veštačen, za sada samo ostavljaju prostor za nagađanja i sumnju u istinu i rad institucija. Možda bi pismo pronađeno kod policajca Kendije moglo da ih potvrdi ili opovrgne, kada i ako bude bilo dostupno javnosti.
Kendija obezbeđivao Jovanjicu
Milan Kendija, zaposlen u Јedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije, prema optužnici imao je zadatak da obezbeđuje Jovanjicu i da kontroliše poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja, koje je na imanju obavljala agencija Ronin Elite Security.
Kendija je optužen za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Prema iskazima nekolicine okrivljenih i svedoka u ovom predmetu, Kendija je rođak Predraga Koluvije, dok opozicioni političar Miroslav Aleksić tvrdi da je Kendija rođak optuženog Miloša Tofilovića, saradnika Predraga Koluvije, koji je 13. novembra 2019. kada su na auto-putu uhapšeni on i Koluvija, upravljao “audijem” kojim su se vozili ka Nišu.
Jedan od Kendijinih advokata je Vladimir Đukanović, koji brani i Predraga Koluviju. Đukanović zastupa i brata predsednika Srbije Andreja Vučića u postupku koji je poveo protiv potpredsednika Narodne stranke Miroslava Aleksića, upravo zbog navoda o slučaju Jovanjica. Taj postupak je prvostepenom presudom okončan u korist Andreja Vučića, a nakon Aleksićeve žalbe, predmet je u Apelacionom sudu.
Vladimir Đukanović se kao funkcioner SNS-a nalazi na čelu skupštinskog Odbora za pravosuđe, što mu je obezbedilo i članstvo u najvišim pravosudnim organima – Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva.
