Na teritoriji opštine Ljig u toku su sanacioni radovi na reci Marici, u dužini od 1750 metara, u mestu Kadina Luka, dok su radovi na reci Kozeljici u selu Kozelja nadomak Ljiga završeni.
Meštani Kadine Luke, koji žive pored dve reke, tamo gde se Slavkovačka uliva u Maricu, gde je najčešće i najviše plavila, zadovoljni su zbog toga što će konačno njihovi domovi i imanja biti zaštićeni. Kažu da je opština mnogo para potrošila na saniranje štete, koja je naneta njihovim njivama, plastenicima i kućama i dodaju da je dobar deo obale sa tim novcem mogao odavno biti uređen.
S druge strane, stanovnici Kozelja bili su zadovoljni i srećni kada su došli bageri i mašine da srede obalu reke koja im, nakon svake kiše, „uništi sve što su posejali i decenijama sticali“. Ali, njihova radost je trajala manje od godinu i po dana, jer je kameni nabačaj na pojedinim mestima već odnela bujica.
U novembru 2018. godine počeli su radovi vredni 119,5 miliona dinara na uređenju šest kilometara obale Kozeljice. Radovi su okončani u roku, u aprilu prošle godine, ali na pojedinim mestima nisu izdržali ovogodišnju junsku obilnu kišu. Reka se nije ponovo izlila, ali meštani strahuju da će njihova imanja ponovo biti pod vodom ako se „obala ne popravi“.
Radoslav Lazarević, pored čijeg imanja protiče Kozeljica, priča da je u leto 2018. godine, voda bila metar i po, „odnela je pšenicu, parcelu od 50 ari, kukuruz, plastenik“.
„Jednom rečju napravila nam je svima haos“, kaže.
Nije napravila „haos“ samo na poljoprivredi i objektima, nego je uništila putnu infrastrukturu i mostove. Lazarević se priseća da je pre dve godine u julu opštini i meštanima u pomoć priskočila vojska, koja je bila angažovana na uređenju priobalnog pojasa i popravci seoskih puteva oštećenih u poplavama.
“U opštini Ljig procenjena šteta je oko 300 miliona dinara. Od Kancelarije za javna ulaganja očekujemo oko 200 miliona dinara za saniranje korita reke Kozeljice i izgradnju mostova”, izjavio je nakon velikih poplava u leto 2018. predsednik opštine Ljig Dragan Lazarević.
Radovi, koje je finasirala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, su podrazumevali obezbeđenje proticajnog profila, stabilizaciju postojeće i formiranje nove obale, koja je ojačana kamenom. Posečeno je drveće, izvađeni su panjevi, očišćeno je korito…
„Skoro godinu i po dana reka nas nije plavila, bili smo mirni, a bilo je obilnih padavina. Međutim, letos je voda na pojedinim mestima oštetila i odnela kamen, koji je utisnut u obalu, tako da je nekoliko njiva načeto. Mi smo to prijavili nadležnima u opštini i predsedniku Ljiga, tražili smo da se to popravi s obzirom na to da su radovi još uvek u garanciji. Obećali su da hoće i to pre jeseni i novih kiša“, kaže Radoslav Lazarević, meštanin Kozelja.
Vrednost radova na drugoj lokaciji – sanacioni radovi na reci Marici, u dužini od 1750 metara, u mestu Kadina Luka- je oko 49,7 miliona dinara bez PDV-a, a rok za završetak je bio 10. jul ove godine. Kako nam je rečeno, radovi „neznatno kasne zbog epidenije korone“, ali i zbog loših vremenskih uslova krajem juna kada su bili prekinuti na nekoliko nedelja zbog obilnih padavina.
Koliko novca iz opštinske kase je potrošeno za nadoknadu štete nismo uspeli da saznamo, niti o značaju sređivanja korita reka, jer predsednik Ljiga Dragan Lazarević i pored toga što je pristao na razgovor, u dogovoreno vreme nije odgovarao na naše telefonske pozive.
Miloljub Ikonić, odbornik u Skupštini opštine Ljig, priča da na stotine hektara njiva i desetine domaćinstava bude pod vodom svaki put nakon obilnijih padavina.
„Na ove radove smo čekali više decenija, trebalo je to uraditi mnogo ranije, bila bi sprečena šteta, a i ljudi koji žive pored reke bili bi bezbrižni i ne bi strahovali nakon svake veće kiše“, kaže Ikonić i dodaje da bi bilo dobro da se uradi stabilizacija obale na celoj dužini Slavkovačke i reke Marice. „Naravno da nam znači i ovo parcijalno ili kako kažu fazno sređivanje obale, ali još uvek nisu svi zaštićeni koji žive pored reka“, naglašava.
Radovi, koji su počeli u februaru ove godine, podrazumevaju obezbeđenje proticajnog profila i stabilizaciju obale.
Posečena su stabala, povađeni su panjevi, izvađen je mulj iz rečnog korita, ugrađen je kamen na najkritičnijim mestima, a ispod mostova, koji su kapitalni objekti, rađena je zidana kamena obloga.
„Tako sanirana obala može da prihvati manji poplavni talas, ne može zaštititi od stogodišnje vode, od ekstremnih padavina i vodostaja, ali može od nekih pedesetogodišnjih voda“, objašnjava izvođač radova.
