Podaci Uprave za trezor, koje je BIRN dobio na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pokazuju da je direktor Đurović od 01.01.2016. do 01.04.2017. godine na ime zarada primio 24 miliona dinara. To znači da njegova prosečna mesečna primanja u ovom periodu iznose 1,6 miliona dinara, ili 14,000 evra.
Prema podacima Uprave za trezor o primanjima profesora na dvadeset i jednoj najbogatijoj državnoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji, Đuro Đurović je najplaćeniji profesor među njima.
„Smatram da sam malo plaćen za ono što sam uradio za školu“, odgovorio je Đurović na molbu BIRN-a da prokomentariše svoja primanja.
Prema saznanjima BIRN-a, Agencija za borbu protiv korupcije je pokrenula vanrednu proveru prihoda koje je funkcioner Đurović prijavio u svojoj imovinskoj karti. Naime, u registru imovine funkcionera vidi se da je Đurović pored nekretnina, prijavio samo platu od 472,000 dinara mesečno.
On za BIRN objašnjava da svi prihodi koje prima iznad iznosa plate predstavljaju nagradu koju mu je Savet škole odobrio zbog zasluga i doprinosa u razvoju škole. Đurović dodaje da kada je prijavljivao platu nije mogao da zna kolike bonuse i nagrade će dobijati.
„Za vreme mog mandata uštedeli smo 360 miliona dinara, smanjio sam rashode, a povećao prihode tako što su akreditovana dva nova odeljenja sa 1,000 novih studenata“, objašnjava Đurović svoje zasluge.
Za vreme Đurovićevog mandata jeste akreditovano dva odeljenja, ali i dalje širom Srbije radi skoro 20 drugih bez akreditacije i dozvole za rad, o čemu je BIRN već pisao.
Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ostavlja mogućnost visokoškolskim ustanovama da plate mogu uvećavati iz ostvarenog sopstvenog prihoda, i to „srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu“.
Kako za BIRN objašnjava knjigovodstveni stručnjak sa višegodišnjim iskustvom u radu sa visokoškolskim ustanovama, a koji je želeo da ostane anoniman, plata se formira na osnovu koeficijenta na koji se dodaje bonus zbog učešća zaposlenog u ostvarenim prihodima. Pritom, svaka visokoškolska ustanova na osnovu unapred određenih merila propisuje kako se određuje visina ovog bonusa.
Bivši profesor i bivši član Saveta Škole Ljubiša Stojmirović je bio više nego zatečen kada je čuo kolika su primanja direktora škole i njegovog bivšeg kolege.
„Tolika cifra? To je enormno. Ne verujem! Ne vidim osnova za tako nešto“, izjavio je Stojmirović za BIRN.
On objašnjava da dok je radio u Školi razlika između najveće i najmanje plate nije premašivala 20 posto.
Primera radi, prosečna plata predviđena finansijskim planom Škole za 2017. je 88,000 dinara, dok su primanja direktora Đurovića 20 puta veća.
Profesor i član Saveta Škole Dragan Jerinić nije pristao da razgovara na ovu temu i objasni na osnovu čega se obračunavaju milionski dodaci direktoru i zaposlenima, pa i njemu.
Jerinić je sa skoro devet miliona dinara za 15 meseci, ili oko 600,000 dinara mesečno, posle Đurovića najplaćeniji zaposleni u Školi.
Bonuse i dodatke na platu su dobijali i drugi profesori i zaposleni, ali ni približno kao dvojica najplaćenijih profesora.
Kontroverze Beogradske poslovne škola
Beogradska poslovna škola kao državna visokoškolska ustanova iz republičkog budžeta svake godine dobija oko 120 miliona dinara, ali najveći deo novca, oko 600 miliona dinara, samostalno prihoduje.
Svaki fakultet ili viša škola ostvaruje sopstvene prihode, koji se u najvećem procentu zasnivaju na školarinama.
Prema podacima Ministarstva prosvete o prihodima visokoškolskih ustanova u Srbiji za 2014. godinu, kada su poslednji put i ažurirani, Beogradska poslovna škola je na drugom mestu po ostvarenim sopstvenim prihodima.
BIRN je prošle godine objavio istraživanje u kome je prikazano da veliki deo prihoda i školarina koje ostvaruje Škola dolazi od studenata koji su nelegalno upisani u isturena odeljenja bez akreditacije.
Cilj je upisati što veći broj studenata u preko 20 isturenih odeljenja, dok je Škola akreditovala svega tri. U takvim odeljenjima se nastava održava vikendom, u osnovnim školama i tržnim centrima, dok profesori u toku jednog semestra svega jednom ili dva puta održe predavanja.
Profesori na ovaj način sebi obezbeđuju dodatnu zaradu, koju dobijaju preko dnevnica i naknada za putovanja, ali sve na uštrb kvaliteta nastave i kriterijuma prilikom ocenjivanja studenata.
Škola godinama sprovodi ovu praksu, pa je tako postala jedna od najprofitabilnijih visokoškolskih ustanova u zemlji.
Sa koliko novca raspolaže ova državna škola najbolje se videlo 2013. godine kada je pozajmila sedam miliona evra kompanijama „Simpo“ i „Kontiki“.
BIRN je o ovome izveštavao i predočio da je pozajmica sprovedena mimo zakona i po nalogu najviših vladinih funkcionera. Novac nikada nije vraćen, niti je iko od nadležnih snosio odgovornost zbog ovoga.
Nepotizam i deca funkcionera
Direktor Đurović i član Saveta Dragan Jerinić, pored toga što se ističu sa natprosečnim platama, mogu da se pohvale da u Školi kao predavači rade i njihova deca.
Prema podacima sa sajta Škole, vidi se da je mlađi Đurović deo nastavnog osoblja, ali bez zvanja profesora ili titule doktora nauka, i da predaje ekonomiju.
Podaci Uprave za trezor pokazuju da je njegova prosečna zarada oko 300,000 dinara. U poređenju sa zaradom nekih profesora sa titulom doktora nauka, mlađi Đurović ima i do dva i po puta veću platu.
Mlađi Jerinić, takođe nije doktor nauka, i predaje Uporedno pravo i Privredno pravo. Njegova zarada je skromnija i iznosi oko 120,000 dinara.
Izvori BIRN-a tvrde da u Školi postoji još primera dece koja rade u Školi zajedno sa roditeljima, ali do objavljivanja članka nismo dobili direktne potvrde za to.
Pored dece zaposlenih, u Školi rade i deca i rođaci poznatih i uticajnih funkcionera.
Tako na predmetima iz oblasti turizmologije kao profesor radi snaja Tomislava Nikolića, bivšeg predsednika Srbije. Milena Nikolić ima titulu doktora nauka, a prema raspoloživim podacima iz trezora, njena primanja u proseku iznose oko 90,000 dinara.
Znatno veću platu u odnosu na nju ima sin Veljka Odalovića, visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije i bivšeg generalnog sekretara Vlade, a sada generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova.
Tomo Odalović kao predavač na predmetima Carinsko poslovanje i Javne finansije, još uvek nema titulu doktora i zarađuje u proseku oko 150,000 dinara mesečno.
Među nastavnim osobljem, ali kao saradnik u oblati marketinga, nalazi se i Emica Dačić, sestra Ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
Direktor Škole Đurović za BIRN objašnjava da rođačke veze nisu uticale na to da se gore navedeni predavači zaposle u Školi, već njihova stručnost i znanje.
Imovina i politika
Kao direktor državne škole i kao javni funkcioner, Đuro Đurović je u obavezi da prijavi imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije.
On je na funkciju stupio u martu 2014. godine, kada je prijavio mesečna primanja od 472,000 dinara, a od nepokretne imovine poljoprivredno zemljište, tri stana i kuću. U imovinskoj karti nema prijavljenih automobila i depozita u bankama.
Na pitanje kako objašnjava razliku između primanja koja se vide u Upravi za trezor i koja iznose preko milion i po dinara mesečno, a u nekim slučajevima premašuju i četiri miliona dinara, i prijavljenih primanja od 472,000 dinara, Đurović odgovara:
„Ja sam prijavio platu, a sve ostalo su primanja na ime nagrada. Kada sam počeo da radim nisam mogao da znam koliko će iznositi eventualne nagrade i bonusi, i da li ću uopšte dobijati neke dodatne isplate preko plate“.
Na pitanje upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije da li je Đurović bio u obavezi da prijavi prihode iz Škole koji su mimo prijavljene plate, nismo dobili konkretan odgovor.
Ipak, u pisanom odgovoru nam je rečeno da je Agencija 18. maja 2017. godine pokrenula vanrednu proveru imovine koju je prijavio Đurović, a o čijem ishodu će javnost biti obaveštena.
Direktor Đurović u Beogradskoj poslovnoj školi predaje predmete Privredno pravo, Krivično pravo, Poslovne komunikacije i Javno-privatno partnerstvo.
U intervjuu koji je dao časopisu „Profit“, u maju 2014. godine, Đurović kaže da je osnovne studije prava započeo u Podgorici, a završio ih u Beogradu. U intervjuu objašnjava da je doktorsku disertaciju odbranio na Evropskom univerzitet u Beogradu, ali ne spominje kada je doktorirao. Evropski univerzitet iz Beograda je privatna visokoškolska ustanova osnovana 2000. godine.
Đurović poslovnu karijeru započinje u Vunarskom kombinatu iz Bijelog Polja, ali tu se nije dugo zadržao i ubrzo postaje sudija Osnovnog suda u Baru, gde radi deset godina.
Kako sam kaže, 2000. godine na predlog predsednika Savezne republike Jugoslavije izabran je za sudiju Saveznog suda Jugoslavije.
Nakon prestanka rada ovog suda postaje profesor u Beogradskoj poslovnoj školi.
Đurović je, inače, jedan od potpisnika pisma podrške Aleksandru Vučiću tokom kampanje za izbor predsednika Srbije ove godine. Pored potpisa, on je gostujući u jutarnjem programu televizije Pink, 15. jula ove godine, još jednom otvoreno pružio podršku predsedniku Vučiću.
Tema emisije je bio otvoreni sukob između vlasnika tabloida „Kurir“ Aleksandra Rodića i Aleksandra Vučića. On je u emisiji predstavljen kao jedan od predstavnika akademske zajednice i „neko ko je ispred naučne elite Srbije među prvima dao podršku predsedniku Vučiću u predsedničkoj kampanji”.
Gostujući na Pinku Đurović je izjavio: „Ja stalno pričam mojim studentima ‘imate pravo da umrete, ali nemate pravo da ne platite porez’”.
S obzirom na to da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio milionske iznose koje je dobio na ime zasluga za rad u Školi, ostaje da se vidi da li je bar platio porez na ove sume.
Baza podataka – plate profesora
Podaci na osnovu kojih je BIRN došao do saznanja o platama profesora u Beogradskoj poslovnoj školi, samo su deo veće baze podataka o platama profesora sa 19 fakulteta i dve visoke škole iz cele Srbije.
BIRN je pre tri meseca uputio Zahtev za pristup informacijama Upravi za trezor, u kome je traženo da se dostave sve isplate na ime honorara i zarada za 21 visokoškolsku ustanovu. Odgovor je stigao u vidu PDF fajla sa 20,000 stranica.
Vredno je pomena da Uprava za trezor u svom prepoznatljivom maniru, ali bez ikakve zakonske osnove i bez utemeljenja u logici, kao i bez dobre namere, tradicionalno na upite o isplatama sa računa trezora dostavlja odgovore u nepretraživom formatu.
Za ovu praksu bi se moglo imati malo više razumevanja, da Uprava ne čuva i arhivira podatke upravo u pretraživom eksel formatu, a kada treba da dostavi tražene podatke, prebacuje ih u nepretraživi PDF format.
BIRN je još pre dve godine želeo da sazna zašto se otežava rad novinara i sprečava lakši uvid u to kako se troše budžetska sredstva, iako je u svakom Zahtevu izričito navedeno da se podaci dostave u eksel formatu.
Dobili smo samo nezvanični odgovor da Uprava radi po uputstvu Ministarstva finansija i da se podaci prebacuju u PDF kako novinari ne bi zloupotrebili baze i eventualno menjali podatke u ekselu.
Ovo obrazloženje, iako nije zvanično, nema osnova u Zakonu, jer odgovornost za zloupotrebu podataka bi snosili isključivo novinari, a nikako Uprava, koja, kao ni bilo koji državni organ na koji se odnosi Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, ne može da utiče na to šta će onaj koji je tražio podatke raditi sa njima jednom kada ih dobije.
U svakom slučaju, BIRN je uz stručnu pomoć eksperata ponovo vratio podatke iz PDF-a u eksel, a baza sa svim podacima o platama profesora sa 21 fakulteta biće objavljena u narednom periodu.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija The Balkan Trust for Democracy (BTD). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne izražavaju stavove donatora.
