„Orkestrirana kampanja protiv BIRN-a u Vučićevoj Srbiji tipičan je primer novog autoritarizma koji hara Balkanom i koji unazađuje demokratska dostignuća devedesetih“, izjavio je u utorak u Londonu stručnjak za Balkan, Florian Bieber .
Govoreći na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE) na temu “Kriza demokratije na Balkanu”, Bieber, inače profesor jugoistočnih evropskih studija u Gracu, rekao je da ovaj slučaj odgovara “regionalnom šablonu autoritarnog iskušenja”. On je doživeo uspon vlada sa izraženim autoritarnim i anti-demokratskim karakteristikama koje, međutim, ne treba mešati sa klasičnim diktaturama.
Bieber je rekao da Vučićeve više puta ponovljene tvrdnje da je BIRN lagao u vezi sa svojim izveštajem o ispumpavanju vode sa kopa Tamnava čine deo šireg obrasca orkestriranih napada protiv drugačijih, kritički nastrojenih glasova, a koje su se oslonile na pitome, tabloidne medije.
Drugi primeri obuhvataju nemilosrdnu kampanju protiv grupe za ljudska prava MANS iz Crne Gore i hapšenje i pritvaranje istražnog novinara Tomislava Kezarovskog u Makedoniji.
Bieber je ukazao na očigledan paradoks u tome što Vučić optužuje BIRN da “dobija novac od [Majkla] Davenporta” – šefa delegacije EU u Beogradu – kako bi širio navodne neistine dok njegova vlada aktivno radi na dobijanju članstva u EU.
„Ovaj paradoks nije neobičan“, dodao je on i rekao da su se „širom regiona vlade opredeljivale za diskurs o Evropi, reformama i borbi protiv korupcije dok su se, u praksi, ponašale potpuno drugačije“.
Bieber je rekao da nove autoritarne vlasti u regionu ne treba brkati sa njihovim prethodnicima iz devedesetih. One ne moraju da promovišu rat ili ultranacionalizam, da govore kroz “državne medije” ili da pobeđuju na izborima uz pomoć očite izborne krađe.
Novi model vladavine karakteriše jaka partijska politička kontrola administracije – i tržišta poslova, duboko prodiranje u navodno nezavisne državne institucije i fleksibilan odnos prema zakonu.
U neku ruku novi sistem je jači i delotvorniji – više “makojavelijski”, kao je on to formulisao. Višepartijske koalicije omogućile su, na primer, raspodelu plena između većeg broja različitih interesnih strana.
Razvoj privatnih, tobože nezavisnih medija omogućio je novim režimima da govore kroz domaćina u vidu navodno međusobno nepovezanih medija od kojih bi država, u slučaju potrebe, takođe mogla i da se distancira.
Govoreći o faktorima koji stoje iza uspona autoritarizma novog stila u jugoistočnoj Evropi, Bieber je izdvojio razočaranje reformizmom koje među biračima pothranjuje mentalitet “svi su isti”. Kao još jedan faktor naveo je izostanak uspona istinski ideoloških partija sa definisanim biračkim telima.
„Ironično, ali EU integracija je, u nekom smislu, potpomogla uspon autoritarnih populista u regionu, koji su naučili da prisvajaju slogane o Evropi, korupciji – i da ih koriste kao oružje protiv domaćih protivnika. Postoji “interesantan međusoban odnos između EU integracije i ovih šablona [vlasti]”, primetio je on.
U procesu monitoringa regiona od strane EU, kao, na primer, u izveštajima o napretku, ne postoji “jačina reči koju biste očekivali”, napomenuo je Bieber. Prisutan je fenomen da EU “ne vidi šumu od drveta” u smislu da se neretko okrutna postupanja regionalnih vlasti prema protivnicima ne odražavaju u izveštajima koji, osvrćući se na mnoštvo različitih sektora, propuštaju da obuhvate “sveukupnu sliku”.
Osim ovog birokratskog pristupa, čini se da je još jedno pitanje bilo predmet strateškog razmatranja EU. Na Kosovu i u Srbiji, na primer, mnogo toga u očima EU podređeno je prioritetu održavanja dijaloga između Kosova i Srbije pod okriljem EU.
Još jedan faktor koji stoji iza preterano optimističnog ili blagog karaktera izveštaja i ocena EU o razvoju situacije u regionu je i zapažena potreba Brisela da se melodija raspoloženja održi pozitivnom u trenutku kada se princip proširenja suočava sa sve jačim napadima unutar same EU.
Zaključujući svoje izlaganje, Bieber je izneo mišljenje da su autoritarne vlasti novog stila tu za stalno – i to ne samo na Balkanu. Mađarska je još jedan primer.
Dugoročno gledano, neke će se možda “spotaći”, svojatajući jedan sistem vrednost – o Evropu, reforme i slično – a sledeći zapravo neke druge vrednosti. Međutim, ovo se se odnosi na nešto dalju budućnost. Srednjeročno gledano, jedna stvar je sigurna kada su u pitanju ove vlade: “Ono što one neće uraditi jeste da se neće kretati u pravcu liberalne demokratije”.
