Grupa od dvadesetak profesora Beogradskog univerziteta predala je u petak 25. maja žalbe za neakademsko ponašanje Etičkoj komisiji Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu za osmoro profesora tog fakulteta koji su bili članovi različitih komisija koje doktorat Siniše Malog nisu proglasile za plagijat. Oni su se žalili i na neakademsko ponašanje dekana ovog fakulteta Milije Suknovića i još jednog profesora Ekonomskog fakulteta.

Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je poništio doktorat Siniše Malog sredinom decembra 2019. godine, šest godina nakon što su se pojavile prve sumnje da se radi o plagijatu.

Zbog toga grupa profesora univerziteta smatra da su dekan i osmoro profesora Fakulteta organizacionih nauka, kao i jedan profesor Ekonomskog fakulteta, postupili neetički tvrdeći da doktorat nije plagijat. Osim profesora, prijave su podnete i protiv pojedinih studenata, asistenata i saradnika fakulteta koji su bili članovi etičkih komisija.

Profesorka Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta, jedna od potpisnica ovih zahteva, kaže za BIRN da ne očekuje nikakav poseban ishod, ali smatra da je važno tražiti “odgovornost sledećih u nizu koji su učestvovali u ovoj aferi”.

Ona objašnjava da profesori protiv kojih su podnete žalbe za neakademsko ponašanje nisu odradili svoj posao kako treba, da je najveća odgovornost na mentorima koji bi trebalo da detaljno proučavaju radove svojih studenata, a zatim na Komisiji za odbranu doktorata, ali i na Etičkim komisijama koje nisu postupile po pravilnicima univerziteta. Profesorka Stojković kaže da su žalbe logičan nastavak priče o spornom doktoratu.

Prvi potpisnik žalbe je akademik Dušan Teodorović, a tu su još i profesorka Vesna Rakić Vodinelić, profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić i drugi.

Žalbe za neakademsko ponašanje upućene su protiv profesora Jaška Ondreja, mentora Siniše Malog na poništenom doktoratu, članova Komisije za odbranu doktorata, profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragana Đuričina i profesorke FON-a Slađane Barjaktarović Rakočević.

Pored njih, prema mišljenju grupe profesora Beogradskog univerziteta, neakademski su se poneli i članovi Etičkih komisija i to predsednica Etičke komisije FON-a 2016. godine profesorka Milica Bulajić i profesor Nevenka Žarkić Joksimović, predsednica Etičke komisije FON-a tokom 2019. godine, ali i članova tih komisija Mladen Čudanov, Srđa Bjeladinović, Veroljub Nastić i Miloš Krstanović.

Grupa profesora traži javnu osudu profesora Mladena Čudanova jer je bio član Etičke komsije FON-a dva puta, tokom 2016. i 2019. godine.

Profesor Čudanov zvučao je iznenađeno kada smo ga pozvali i zatražili komentar.

“Kažite mi molim vas od koga ste dobili tu informaciju, pošto je ja nemam. Znate šta, mene niko nije obavestio o tome”, rekao je Čudanov i ovaj slučaj nije hteo posebno da komentariše.

Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu kaže za BIRN da je žalba predata FON-u i da će u nekom trenutku stići do Rektorata u zavisnosti od toga kako će fakultet reagovati.

“Imam samo neformalnu informaciju da je prijava predata, ali tačno šta su detalji i kako će fakultet postupiti, ja ne znam”, objašnjava rektorka.

O predloženim merama protiv dekana Suknovića odlučivaće Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, dok će o predlozima za žalbe za neakademsko ponašanje profesora odlučivati Etička komisija FON-a.

“FON ima Etički odbor, on će primiti taj predmet i izjasniti se o njemu. U zavisnosti od toga kako se izjasni, videćemo kako će drugi reagovati, da li će to prihvatiti, da li će se žaliti. To je sad jedna procedura koja traje i vrlo je nezahvalno prognozirati šta će se dešavati”, kaže rektorka Popović.

Kako akreditacija Fakulteta organizacionih nauka ističe ove godine i u toku je obnavljanje, postavlja se pitanje na koji će način predloženi postupci na to uticati.

Rektorka Ivanka Popović smatra da je neodgovorno davati bilo kakve prognoze u vezi sa ovim žalbama, jer bi se na taj način mogao prejudicirati ishod tog važnog postupka, a to se ne bi smelo raditi. Ona uverava da studenti nemaju razloga za brigu.

“U ovom trenutku taj postupak (žalbe protiv profesora) ni na koji način neće uticati na akreditaciju fakulteta jer je on sada u završnoj fazi. U svakom slučaju, studenti ne treba da brinu oko statusa fakulteta. Čak i ako dođe do određenog razvoja tog postupka, fakultet ima mehanizme funkcionisanja koji neće biti ugroženi zbog toga što se taj postupak odigrava”, kaže za BIRN rektorka Ivanka Popović.

Dekan Suknović nije odgovarao na pozive BIRN-a, tako da nismo uspeli da saznamo da li je Etička komisija FON-a uzela u razmatranje ove žalbe, ko su njeni članovi u ovom trenutku i kada će se ona sastati i odlučivati o predloženim merama.

Ukoliko Etička komisija FON-a ne uspe da reši ovaj slučaj, o predloženim merama za pomenute profesore odlučivanje bi mogao da preuzme Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Etička komisija fakulteta, odnosno Odbor za profesionalnu etiku pri Univerzitetu, imaju rok od 60 dana da daju mišljenja nakon dobijanja prijave, navodi se u Pravilniku.

Komisija dostavlja mišljenje dekanu, koji ga usvaja ili odbacuje u roku od 15 dana nakon čega sledi žalbeni postupak.

Slučaj spornog doktorata

Doktorat Siniše Malog poništen je 12. decembra 2019. godine gotovo šest godina od kako su se pojavili prvi dokazi da se radi o plagijatu.

Mali je doktorat odbranio 2013. godine pred Komisijom koji su činili Ondrej Jaško, redovni profesor FON-a, Slađana Barjaktarović Rakočević, vanredni profesor FON-a i Dragan Đuričin, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Priču o plagijatu prvi je pokrenuo profesor Raša Karapandža u tekstu objavljenom na sajtu Peščanik nakon čega je ovaj slučaj prošao gotovo sve instance za provere plagijata koje predviđaju pravilnici Beogradskog univerziteta.

Nakon što su 2014. godine profesori FON-a pred kojima je Siniša Mali odbranio doktorat napisali izveštaj u kome kažu da je rad originalan, a taj izveštaj je potom usvojilo Nastavno-naučno veće FON-a i predalo ga Univerzitetu u Beogradu, doktorat Siniše Malog ponovo postaje aktuelan formiranjem Etičkih komisija 2016. godine i usvajanjem novog pravilnika Beogradskog univerziteta.

Etička komisija FON-a u doktoratu Siniše Malog nalazi “određene propuste” ali navodi da su “oni zanemarljivi” u odnosu na doprinos celokupnog rada.

Predsednica komisije u to vreme bila je profesorka Milica Bulajić, a članovi Mladen Čudanov, Srđa Bjeladinović, Veroljub Nastić i Miloš Krstanović.

Univerzitet u Beogradu ne prihvata ovakvo mišljenje, pa od FON-a zahteva formiranje Stručne komisije za analizu ovog rada. Ta nova komisija zaključuje da je sedam posto rada plagirano, a njihovu odluku usvaja Etička komisija FON-a tokom 2019. godine. Predsednica Stručne komisije bila je profesorka Nevenka Žarkić Joksimović, a član profesor Mladen Čudanov.

Doktorat i poslovi u gradu

FON je 19. februara 2020. raspisao konkurs za izbor jednog nastavnika u zvanje redovnog profesora na koji se prijavio Mladen Čudanov kao jedini kandidat.

On u svojoj biografiji navodi da je angažovan kao stručni konsultant na projektima grada Beograda tokom 2014. godine, nakon što je Siniša Mali odbranio doktorat tokom juna 2013. godine. Mali je izabran je na mesto gradonačelnika Beograda tokom aprila 2014. godine.

Čudanov za BIRN kaže da doktorat Siniše Malog i njegovo angažovanje na jednom projektu grada Beograda nemaju međusobne veze.

“Nema to apsolutno nikakve veze. Ja sam bio angažovan od kad sam saradnik na fakultetu. Imam obavezu da radim stručne projekte. Pre toga sam bio angažovan na desetinama stručnih projekata. Stvarno, to nema nikakve veze”, kaže Čudanov.

Profesor Božidar Radenković danas, 1. juna 2020, je uložio prigovor u kome traži da se referat o izbor u zvanje redovnog profesora Mladena Čudanova dopuni žalbama koje su pristigle o njegovom neakademskom ponašanju.