Pravni zastupnik firme GIM zatražio je od bugarske novinarke Diljane Gajtandžijeve da sa sajta ArmsWatch skine tekst u kojem je otac ministra policije prikazan kao predstavnik te firme koja je po povlašćenoj ceni kupovala naoružanje od Krušika, saznaje BIRN.

U opširnom dopisu na šest i po strana koji je preko bugarske advokatske kancelarije Emilije Nedeve uputila beogradski advokat Ljiljana Conić, osim zahteva za uklanjanje teksta sa sajta, traži se i da Gajtandžijeva objavi demanti.   

Kao razlog za pomenute zahteve navodi se da je namera spornog teksta bila da nanese štetu GIM-u „puštanjem lažnih/proizvoljnih navoda i informacija sa tendencijom da podstaknu medijsku kampanju, u konkretnom slučaju protiv GIM-a“.

Dalje, navodi se da su neistinite tvrdnje objavljene u tekstu 15. septembra 2019. godine o tome da je Branko Stefanović, otac srpskog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, predstavnik firme GIM.

„GIM ima svog osnivača i direktora. Ponovljena tvrdnja da Branko Stefanović zastupa GIM je zlonamerna i potpuno lažna“, navodi se u demantiju i dodaje da otac Nebojše Stefanovića „nikada nije zastupao GIM“.

Advokat demantuje i tvrdnje da je GIM zbog saradnje sa Stefanovićem zabeležio rast profita, a povezivanje GIM-a sa ofšor kompanijom preko koje je oružje stiglo do Saudijske Arabije, naziva senzacionalističkim.

Ipak, više puta ponovljene tvrdnje da stariji Stefanović nema nikakve veze sa GIM-om, autor ovog dopisa nije ničime argumentovao, niti je objasnio zašto je Branko Stefanović, zajedno sa direktorom GIM-a Goranom Todorovićem i poslovnim partnerima iz Saudijske Arabije, aprila 2017. godine posetio Krušik da pregleda oružje koje je bilo predmet kupovine, što se vidi u zvaničnom dokumentu Krušika.

Taj dokument BIRN je objavio još pre godinu dana u prvom u serijalu tekstova o ulozi oca ministra policije u trgovini oružja. Isti dokument je 15. septembra ove godine, uz drugu dokumentaciju, objavila i Diljana Gajtandžijeva.

Ko laže – GIM ili Vučić

Gajtandžijeva za BIRN kaže da je u odgovoru advokatu odbacila svaki pokušaj mešanja u njen rad.

„Vaš zahtev da izbrišem svoj članak je izuzetno šokantan i krši princip slobode govora. Neću prihvatiti nikakav pokušaj mešanja u moj novinarski rad. Ja stojim iza svake reči ovog istraživanja i neću odustati od saopštavanja istine“, napisala je Gajtandžijeva u odgovoru na zahtev GIM-ovih advokata.

Ona je dodala i da je tvrdnja advokata da je netačan navod u tekstu da GIM zastupa Branko Stefanović, kao i da nikada nije bio angažovan u toj kompaniji, u suprotnosti sa nedavnom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je gostujući na RTS-u prošle nedelje rekao da je Branko Stefanović „samo običan zaposleni u GIM-u“.

„Postoje dva izvora koja potvrđuju da je Branko Stefanović radio za GIM – pismo GIM-a Krušiku i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vaš demanti je u suprotnosti sa ova dva izvora. Zato bih želela da intervjuišem gospodina Branka Stefanovića da bih otkrila ko laže. Biću vam veoma zahvalna ako mu prenesete moj zahtev za intervju. Moj posao kao novinara je da otkrijem ko laže – predsednik Srbije ili GIM“, navela je Gajtandžijeva u pismu advokatima.

Advokat Ljiljana Conić je u kratkom telefonskom razgovoru za BIRN potvrdila da firmu GIM zastupa „u određenim poslovima“, ali na druga pitanja nije htela da odgovara, već je zatražila da ih uputimo mejlom, što smo i učinili. Odgovore, međutim, do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili.

Conić smo, između ostalog, pitali da li je ona savetovala klijenta da se od bugarske novinarke zatraži da pomenuti tekst ukloni sa portala ili je to bila klijentova želja, kao i da li je klijentu ukazala da takav zahtev predstavlja pritisak na medije.

Zanimalo nas je i šta je tačno cilj ovakvog zahteva, budući da portal ArmsWatch nije jedini medij koji je objavio informacije koje se u dopisu Gajtandžijevoj demantuju.

Upitali smo i kakvu argumentaciju nudi za više puta ponovljene tvrdnje da Branko Stefanović nema nikakve veze sa GIM-om, budući da suprotno tome svedoče i zvanični dokument Krušika, ali i izjava predsednika Vučića.

Izbegavanje i negiranje 

BIRN je o posredovanju oca ministra policije u trgovini oružjem između GIM-a i Krušika pisao još 22. novembra 2018. godine.

Priču je aktuelizovao specijalizovani međunarodni portal „ArmsWatch”, koji je 15. septembra 2019. godine pisao da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državni SDPR.

Rukovodstvo Krušika je u utorak 16. septembra demantovalo navode iz tog teksta. Na prvo čitanje tog demantija zaista se mogao steći utisak da GIM nije bio povlašćen. Problem je, međutim, u tome što je Krušik svesno prećutao ključne podatke iz drugih ugovora koje su skapali sa GIM-om i SDPR-om koji pokazuju potpuno drugačiju sliku.

BIRN je 19. septembra objavio tekst u kojem su prikazani podaci iz dodatna tri ugovora koji otkrivaju da je Krušik manipulisao upoređivanjem cena različitih verzija mina kako bi se potkrepila tvrdnja da GIM nije bio u povlašćenom položaju prilikom kupovine, dok je zapravo preduzeće povezano sa ocem ministra policije nabavljalo mine po nižim cenama od konkurencije.

Prethodno, BIRN je u utorak 17. septembra rukovodstvu valjevske firme poslao pitanja u vezi sa tim skrivenim ugovorima.

Dan kasnije, 18. septembra, radnik Krušika Aleksandar Obradović je uhapšen zbog toga što je medijima dostavio dokumentaciju koja dokazuje nezakonito poslovanje Krušika i GIM-a.

Obradović je više od 20 dana bio u pritvoru, a da javnost o tome nije ništa znala.

Nakon što je nedeljnik NIN 10. oktobra 2019. godine objavio prvu nezavičnu informaciju da je Obradović već tri nedelje u pritvoru, a BIRN objavio detalje o tom događaju, i burne reakcije javnosti, par dana kasnije, odreagovale su i nadležne institucije. U svega jednom danu donete su dve sudske odluke koje su Aleksandra Obradovića vratile u kućni pritvor iz kog je 30. septembra prebačen u Centralni zatvor u Beogradu. Obradović se i dalje nalazi u kućnom pritvoru, odakle je prvi intervju dao za BIRN.