Aleksandar Šapić podneo dve tužbe protiv BIRN-a, traži 12 miliona dinara

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, u dve tužbe koje je podneo protiv BIRN-a traži da mu se na ime naknade nematerijalne štete isplati dva puta po šest miliona dinara.

Gradonačelnik je tužio BIRN Srbiju, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i novinare Jelenu Veljković, Aleksandra Đorđevića i Radmila Markovića zbog informacija iznetih u tekstovima o njegovoj vili u Trstu i ozakonjenju gradnje na Bežanijskoj kosi.

„Tuženi su iznošenjem neistina prouzrokovali neizmernu štetu tužiocu u smislu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva čime su ukupne moralne vrednosti tužioca dovedene u pitanje, koje on uživa u određenoj društvenoj sredini“, navodi se u tužbama koje je Šapić podneo protiv BIRN-a.

Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik BIRN Srbija kaže da se radi o još jednoj SLAPP tužbi, odnosno tužbi čiji je cilj da zaplaši i obeshrabri novinare u nameri da izveštavaju o pojedinim ljudima ili temama od značaja za društvo.

On je dodao da sudska praksa pokazuje da u sličnim slučajevima, sudije ne presuđuju tako visoke iznose poput ovih koje Šapić traži od BIRN-a, te da je cilj tog zahteva da se BIRN Srbija, urednici i novinari izlože višim taksama i troškovima u pokušaju da se iscrpe.

„BIRN će nastaviti da istražuje teme od javnog interesa, nadzire i kontroliše rad institucija, političara i javnih funkcionera i objavljuje priče koje javnost ima pravo da zna i na osnovu kojih može da donosi odluke“, rekao je Ivanović.

Cilj strateških tužbi protiv javnog učešća, takozvanih SLAPP tužbi, je da zastraše i finansijski i psihološki iscrpe novinare kako bi ih ućutkali, piše u izveštaju o SLAPP tužbama u Srbiji koji su objavile organizacije ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u februaru 2022. godine.

Prva tužba zbog teksta o Šapićevoj vili u Trstu

U prvoj tužbi podnetoj Višem sudu u Beogradu 17. marta ove godine zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“, Šapić je tužio glavnog i odgovornog urednika BIRN-a Milorada Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića i BIRN Srbiju.

Šapić tvrdi da su u tekstu iznete neistine i optužbe da je prekršio zakon time što nije prijavio imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Ovakvim pisanjem se iskazuje jasna namera autora da se u javnosti tužilac (Šapić, prim. aut.) prikaže kao javni funkcioner koji krši zakon“, navodi se u tužbi.

Tvrdi se dalje da je istina sasvim drugačija – da je Šapić uredno i blagovremeno prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije kupovinu nekretnine u Italiji i da je na zahtev Agencije dostavio i kupoprodajni ugovor u kom se vide svi relevantni podaci o nepokretnosti. Dodaje se i da je ugovor Agenciji dostavio 12. marta 2019. godine. Iz ovoga se, kako se zaključuje, vidi da Šapić nije imao nameru da bilo šta da krije.

„Da su autori spornog teksta postupali sa dužnom pažnjom i od Agencije zahtevali potpuniji odgovor u smislu da li je i na koji način tužilac prijavio kupovinu nekretnine u Italiji, verovatno bi dobili odgovor iz kog se jasno zaključuje da tužilac (Šapić) nije prekršio zakon“, navodi se u tužbi.

Radeći na tekstu o tršćanskoj vili od 399 kvadrata koja je plaćena 820.000 evra, novinari BIRN-a obratili su se i Agenciji za sprečavanje korupcije i Aleksandru Šapiću. Gradonačelnik, međutim, nije odgovarao na telefonske pozive upućene na dva broja poznata redakciji, niti je odgovarao na pitanja koja su mu potom upućena pisanim putem.

Agenciji za sprečavanje korupcije BIRN se takođe obraćao više puta. U prvom odgovoru dobijenom iz Agencije, navedeno je da su „svi izveštaji koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Grada Beograda obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije“. Međutim, ni u jednom od tih izveštaja ne postoji vila od 399 kvadratnih metara, kao ni zemljište na kom je kuća, niti šuma koja je okružuje.

BIRN je Agenciji pisao i posle objave teksta, ali nismo dobili konkretan odgovor na pitanje da li je tačno da je Šapić Agenciji dostavio kupoprodajni ugovor iz kog se vidi i površina nepokretnosti. Rečeno je da su „javni funkcioneri dužni da prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, kao i da podatke o vrsti, strukturi i površini nepokretnosti kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, a da ih agencija objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja“.

Posle objavljivanja BIRN-ovog teksta, Agencija za sprečavanje korupcije saopštila je da je 27. januara ove godine pokrenula postupak postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, ali o ishodu tog postupka još nema nikakvih informacija.

BIRN je 26. marta poslao pitanja Agenciji o tome da li je postupak okončan, šta je utvrđeno, i ukoliko nije, u kojoj je fazi, ali iz Agencije nisu odgovorili na pitanja do objavljivanja teksta.

Druga tužba zbog teksta o ozakonjenju Šapićevog objekta na Bežanijskoj kosi

U drugoj tužbi, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić tužio je novinara Radmila Markovića, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i BIRN, takođe tražeći naknadu nematerijalne štete zbog „pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“ za tekst „Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik“.

I ovom tužbom Šapić traži odštetu od šest miliona dinara, navodeći da su u tekstu iznete neistine, odnosno da autor teksta „tvrdi da je opština Novi Beograd `nezakonito ozakonila` predmetni objekat tužioca, što je apsolutna neistina“.

U tužbi se tvrdi da je „očigledna namera tuženih da uruše ugled tužioca“.

Šapić dalje opisuje proceduru ozakonjenja objekata i tvrdi da opštinski organi formalno donose odluku na osnovu „stručnih zaključaka“ ovlašćenih lica.

„Imajući u vidu napred navedeno pojašnjenje kako teče postupak ozakonjenja u smislu šta je u nadležnosti Opštine, odnosno da samo izdaje formalno Rešenje, postavlja se sasvim logično pitanje – kako je autor spornog teksta mogao da zaključi da je Opština nešto ‘nezakonito ozakonila’?!“, pita se Šapić u tužbi.

On u tužbi tvrdi da „autor spornog teksta potpuno zanemaruje činjenice, а iz kojih jasno proizilazi da nema mesta da se piše o bilo kakvim nelegalnim radnjama kada su se svi nadležni organi o tome već izjasnili“, navodeći da je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv njega za krivično delo građenja bez građevinske dozvole.

„Jednostavno, iz spornog teksta proizilazi da tuženi znaju i bolje i više od nadležnih državnih/opštinskih organa, pa je legitimno postaviti pitanje – šta će nam onda institucije i tužilaštva, kada sve to bolje rade novinari“, piše u tužbi.

Kako je BIRN prethodno pisao, opština Novi Beograd ozakonila je gradonačelnikov sedmosobni stan na Bežanijskoj kosi iako ovaj objekat – u tom obliku i gabaritima – nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, što je osnovni preduslov da nelegalno izgrađeni objekti uopšte uđu u proceduru za ozakonjenje, prema Zakonu o ozakonjenju objekata.

Takođe, gradske opštine mogu donositi rešenja o ozakonjenju objekata do 400 kvadrata bruto razvijene građevinske površine (BRGP), dok je za veće površine nadležan Grad Beograd. Šapićev objekat, prema zvaničnim podacima iz katastra, ima 403 kvadrata BRGP.