Za mesec i po dana navršiće se šest godina od rušilačke akcije u beogradskoj Savamali, a javnost je i dalje bez zvaničnih informacija o tome ko je naredio, organizovao i učestvovao u rušenju, ali i u zataškavanju ovog nečuvenog događaja.
Iako brojne nezvanične informacije, procucerala dokumenta, ali i zvanični izveštaj tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića ukazuje na to da je taj događaj bez presedana sa stanovišta nezakonitosti, brutalnosti, ugrožavanja bezbednosti i prava građana, osmišljen i organizovan u samom vrhu države, za demoliranje pod fantomkama i nepostupanje policije u noći rušenja, do danas je odgovarao samo Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene Dežurne beogradske policije.
Kako je ranije pisao BIRN, ali i neki drugi mediji, prema nezvaničnim informacijama iz policijskih izvora, Stamenković se nagodio sa najvišim državnim zvaničnicima da će mu se u zamenu za preuzimanje krivice na sudu za događaje u Savamali, omogućiti legalizaciju objekta u naselju Mirijevo, koji je već bio počeo da gradi nezakonito, bez neophodne dokumentacije i dozvola.
U svom prvom intervjuu datom nekom mediju nakon skoro šest godina od rušenja u Savamali i skoro četiri od preuzimanja krivice na sebe, Goran Stamenković za BIRN kaže da se ne oseća jedinim krivcem za događaje u Savamali i da je do detalja sve predočio nadležnim institucijama. Tvrdi da u noći rušenja nije znao šta se ruši i ko ruši, a da je naredbu o nepostupanju policije dobio od svog pretpostavljenog – Zvonka Kostića, načelnika Dežurne službe beogradske policije.
Stamenković nije želeo da komentariše navode iz iskaza koji je dao tužilaštvu, a do kog je nedavno došao nedeljnik NIN, o tome ko je sve na njega vršio pritisak da na sebe preuzme svu krivicu za događaje u Savamali, ali je rekao da demantuje onaj deo koji se odnosi na tvrdnje da je sklopio dogovor sa državom da će krivicu preuzeti ukoliko mu nelegalan objekat bude ozakonjen.
Nije želeo da govori o svojim saznanjima o tome ko je sve te noći učestvovao u demoliranju Savamale, kao ni o nezvaničnim informacijama koje su do sada pristizale o tome da su kao podrška tokom rušenja u Savamali, navodno, bili i pojedini pripadnici iz Policijske brigade beogradske policije, kao ni o tome da li je tačno da je 2017. konačni pritisak na njega da na sebe preuzme krivicu izvršila Dijana Hrkalović, koja je u tom trenutku bila državna sekretarka MUP-a, nakon što je na tu funkciju premeštena sa pozicije sekretara Uprave kriminalističke policije (UKP).
Dodao je, međutim da bi o svemu uskoro, ipak, mogao javno da progovori, ukoliko se u vezi sa tim ne bude oglasilo tužilaštvo koje protiv njega vodi postupak zbog nelegalne gradnje, kom je izneo sve detalje.
„Nećete verovati do koliko sitnih detalja sam ja sve napisao i predočio i dao tužilaštvu i dao MUP-u, načelniku jednom, načelniku drugom, jednom direktoru, jednom ministru, drugom ministru. Tačno pre dve godine svu ovu dokumentaciju koju imam sam dostavio i gospodinu Aleksandru Vučiću“, rekao je Stamenković u intervjuu za BIRN vođenom krajem februara ove godine.
Kaže da ga je posebno pogodilo što je u jednoj izjavi na televiziji Vučić rekao da ga ne poznaje “iako su razgovarali dvadesetak minuta”. “Tokom tog razgovora sam znao da je predsednik neiskren. Ali ja nisam došao da se svađam”, kaže Stamenković.U razgovoru za BIRN osim onoga što se dešavalo u noći između 24. i 25. aprila 2016, govorio je i o tome zašto je zgradu u Mirijevu zidao nezakonito, kako je ozakonio jedan njen deo, a drugi ne, odakle mu novac za takvu investiciju, kao i sa kakvim je pritiscima počeo da se suočava nakon što je sa tužilaštvom potpisao sporazum o priznanju krivice, na osnovu kog je dobio pet meseci uslovne kazne zatvora, i nakon što mu je ozakonjen jedan nelegalni objekat.
Goran Stamenković: Nisam znao da će se dogoditi Savamala
“U ranim jutarnjim časovima 25. aprila 2016, organizovana, motorizovana grupa od više desetina crno uniformisanih lica pod fantomkama, opremljenih teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je, na oko dva sata, preuzela faktičku vlast nad delom Beograda, poznatom kao Savamala”, piše u izveštaju Zaštitnika građana iz maja te iste godine.
U Hercegovačku ulicu su se dovezli crnim automobilima zatamnjenih stakala bez registarskih tablica. Mašinama su preprečili prilaz i obezbeđivali teren, dok su bageri rušili više destina mahom poslovnih objekata.
Osobe pod fantomkama su uz primenu fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačile građane iz objekata i automobila, oduzimali im telefone i SIM kartice i onemogućavali ih da pozovu policiju, ali i da gledaju rušenje zgrada. Sa sobom su odneli i snimke sigurnosnih kamera, kako bi sprečili da budu identifikovani.
Rušenje je počelo oko dva sata noću, a čim su građanima vraćeni telefoni, oni su pozvali policiju. Prvi je usledio četiri minuta posle četiri sata, navodi se u izveštaju.
Građanina koji je prijavio događaj, policijska službenica je uputila na Komunalnu policiju.
Stamenković u razgovoru za BIRN tvrdi kako te noći nije znao šta će se u Savamali dogoditi i da je nalog o tome kako treba postupati u slučaju „nekog“ rušenja, dobio od svog nadređenog.
“Šef smene radi po preciznim uputstvima i naređenjima koja su svakodnevno usmena”, kaže Stamenković navodeći da je tako bilo i te večeri. Dobio je instrukcije u slučaju da se ne ukloni “zid plača sa Kosova, jer im je 24. aprila do ponoći bilo odobreno da budu tu. Bilo je još nekih četiri-pet stavki…”
BIRN: I za Savamalu ste dobili instrukciju?
Stamenković: Za sve sam dobio instrukciju…
Kaže da je te večeri u centru bila gužva, zbog izborne noći. Dvadesetak, trideset ljudi, iz vojske, BIA, struktura MUP-a.
“I ja sam onda sišao dole – galama, žamor, gužva – postrojio radnike… preneo ljudima. Što je meni načelnik preneo, u toku noći ako bude bilo to, da se postupa tako. Eto to je to”.
BIRN: U vezi sa instrukcijama za rušenje?
Stamenković: Ne za to. Ja nisam znao o kom se rušenju radi. Rekao je ako bude slučajno rušenja, da se eventualno nešto desi, to je to. Mi nismo znali, meni niko nikada nije rekao da će biti bilo gde na teritoriji grada Beograda rušenje. Samo mi je rečeno kako se postupa.
BIRN: Da uputite na komunalnu?
Stamenković: Da, na gradsku komunalnu inspekciju i na komunalnu… Ja nisam, do jutra nisam znao…
BIRN: Znači vi ste dobili tu instrukciju od načelnika…
Stamenković: Načelnika Kostić Zvonka.
Stamenković je dalje objasnio kako ide linija komandovanja u konkretnoj situaciji. Iako postoji mnogo načelnika u hijerarhiji, šefu smene direktno naređenje može da izda načelnik dežurne službe i načelnik policijske uprave i njegovi pomoćnici, zamenici ne mogu. Što se sedišta MUP-a tiče, direktnu narednu može da izda direktor, njegov šef kabineta, ministar ili šef kabineta ili sekretar. “Ali nisam siguran, ne držite me tu za reč”, kaže Stamenković.
U tom trenutku načelnik Dežurne službe Beogradske policije bio već pomenuti Zvonko Kostić, dok je načelnik Uprave beogradske policije bio Veselin Milić, koji je u međuvremenu sa te pozicije bio oteran, da bi krajem 2020. ponovo bio vraćen na to mesto na kom se i danas nalazi. V.d. direktora policije bio je Vladimir Rebić, a ministar Nebojša Stefanović.
Zaštitnik građana Saša Janković nije mogao, kako piše u njegovom izveštaju iz maja 2016. da sasluša Veselina Milića, koji je u telefonskom razgovoru poručio da je na godišnjem odmoru.
U izveštaju ombudsmana se navodi i da je tokom njegove kontrole obavljen razgovor sa šefom smene Dežurne službe Goranom Stamenkovićem. On je tada kazao da ga dežurna službenica koja je primala pozive građana nije obavestila o tome da je neko bio lišen slobode i vezan, već da je samo dobio informacije o rušenju.
U izveštaju se, međutim, napominje i da je preslušavanjem telefonskih razgovora utvrđeno da su šefa smene Dežurne službe beogradske policije o nezakonitom lišavanju slobode i drugim krivičnim delima u Savamali, “policijske službenice blagovremeno obavestile”.
„To je ono Beograd na vodi, šefe. Isto da postupim kao što je bilo i sa onim?“, pitala je službenica. „Tako je“, odgovorio je nadređeni.
„Šefe, samo jedna pomoć, ovaj što je vezan dole, zove Komunalnu, odbili su ga. Je l’ ništa da mu ne dajemo, ništa?“, pitao je operater u narednom razgovoru, a šef je odgovorio – „Pa ništa“.
I u odgovorima na pitanja BIRN-a Stamenković nije bio dosledan iznoseći pojedine oprečne tvrdnje. Dok u jednom trenutku kaže da nije odmah znao “razmere rušenja”, u drugom navodi da je sprečio odlazak patrole zbog bezbednosti policajaca, jer tamo “sve varniči”.
BIRN: Kad ste čuli te noći da se ruše objekti, šta ste radili? Bili su dramatični pozivi građana, kako ste odlučili da ne pošaljete policiju na lice mesta?
Stamenković: Kako da ne pošaljem? Poslali smo policiju. Istog momenta smo mi poslali. Kada su bili pozivi građana, ne znam, to ima kod Zaštitnika, to je Saša Janković sve… Ja sam samo tada sprečio, naredio da se ne izađe odmah na uviđaj, ali znate zašto? Mi smo znali tačno tu informaciju tek kada je gospodin, koji je došao u sedište policijske stanice Savski venac – sada imena ne mogu da se setim. Ja sam već bio poslao patrolu kada je on došao tu, ja sam naredio šefu da vrati patrolu, da uzmu čoveka…
BIRN: Ko je taj čovek?
Stamenković: Jedan od onih čuvara u porušenim objektima. I da sa njim odu na lice mesta. Mnoge stvari su mi tada bile jasne, ali to je tek oko četiri ujutru, a rušilo se negde od jedan, pola dva. Posle toga smo mi… ja sam otišao kući, ja nisam znao koje su razmere rušenja. Znači to je ono što sam vam rekao. Poligraf, svi stručnjaci ovog sveta, ako se dokaže drugačije, ja sam tu.
BIRN: Znači kada je stigao prvi poziv vi niste odmah poslali patrolu nego kasnije?
Stamenković: Oni su govorili, sve je bilo nepovezano. Ja sam … gde, šta? Ruši se ovde… bilo je tu više poziva. Mi smo dobili instrukcije kako da se ponašamo. Za neka rušenja da upućujemo na gradsku građevinsku inspekciju, na komunalnu inspekciju.
Podsetili smo Stamenkovića da je nedavno prilikom davanja iskaza u tužilaštvu zbog jednog ubistva, Veljko Belivuk rekao nešto o čemu već godinama kruže nezvanične informacije – da su Belivuk, tadašnji šef tog kriminalnog klana Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i Zvonko Veselinović “poslali momke da ruše u Savamali”. Pitali smo Stamenkovića da li je on to tada znao, ali je on odbio da odgovori, napominjući da je sve rekao nadležnom tužilaštvu prilikom saslušanja u vezi sa prijavom, koja je protiv njega podneta podneta u julu 2020. za nelegalnu gradnju objekta koji nije uspeo da legalizuje zajedno sa četvorospratnom zgradom za koju je rešenje o ozakonjenju dobio u novembru 2018. godine.
“Ne. Ne. To što znam i što sam znao je u spisima u tužilaštvu”, rekao je Stamenković i nastavio da iznosi u priličnoj meri kontradiktorne pojedinosti o onome što je, kako kaže, tog jutra znao o zbivanjima u Savamali.
Stamenković: “Šta sam znao posle toga, ne posle, odmah, u pet ujutru, šta sam znao u četiri, znao sam sledeće: da su angažovana vozila parking servisa, da je isključena struja bila, ali sam isto tako utvrdio da je struja bila opet uključena. Kad sam ja poslao patrolu s ovim gospodinom koji je došao da prijavi da mu je bilo onemogućeno kretanje od lica, to je bilo negde oko četiri, četiri i petnaest”.
On objašnjava da je on taj koji naređuje koja ekipa će izaći na vršenje uviđaja i da su sve jedinice u obavezi da slušaju njegova naređenja.
“Može da se buni, da gunđa, da negoduje, ali mora da postupi po naređenju. U zadnjoj instanci Avala 92 šef naređuje ko mora izaći na lice mesta i ja zahtevam ko mora da izvrši uviđaj”.
BIRN: Avala 92 šef to ste vi?
Stamenković: To sam ja. I kada se to desilo, na lice mesta je krenuo postupajući šef. I ja sam ga sprečio. Zašto sam sprečio? To ne ide jedan čovek. Kako je moguće po mraku, gde je sve porušeno. Ja sam mislio da je to jedan, dva objekta… Ni patrola nije ulazila kroz ceo kraj. Onog momenta kad kažu: šefe sa svih strana varniči, pa ne znam da li biste vi naredili …, ali sam isto tako naredio vršenje uviđaja da se izađe na lice mesta sa prvim zracima svitanja.
BIRN: Pa kako da ne naredite da odu, pa to su obučeni ljudi za te situacije?
Stamenković: Pa kako kad nismo znali. Kada su ovi došli više nikoga nije bilo … Patrola je stigla tamo i kaže: nigde nikog nema, a ovaj čovek je izjavio da su vozila parking servisa pomerala vozila, da bi ovi buldožeri, bageri prošli, da su bili momci u nekim crnim džipovima, sa maskama, to smo mi tada saznali i da je bila isključena struja”.
BIRN: To ste saznali u četiri ujutru?
Stamenković: To je u četiri, pola pet.
Iako je u izveštaju Zaštitnika građana drugačije utvrđeno, Stamenković tvrdi da pre izlaska patrole na lice mesta, on nije znao šta se tačno dešavalo u Savamali.
“Ništa mi nismo znali. To je sve u roku od petnaestak minuta, gospođo. Tu nije bilo vremena da bih ja nešto mogao da preduzmem, nisam mogao ni sa lica mesta povratnu informaciju da dobijem. Od prvog poziva do dolaska ovog gospodina u policiju prošlo je možda nekih 25-30 minuta. Pa kad je prvi poziv usledio, rušenje je bilo završeno. Jer njima su telefoni bili uzeti, negde su bili zatvoreni, držani, po njihovim izjavama”.
Stamenković kaže da je preusmeravanje poziva na komunalnu policiju bilo u prvih “prvih 15, 20 minuta” i da je on odmah postupio po instrukciji koju je ranije dobio.
BIRN: Pošto kažete da ste postupili po instrukciji, zbog čega ste onda prihvatili da potpišete sporazum o krivici i preuzmete svu krivicu na sebe?
Stamenković: Pa nisam se nagodio za ozakonjenje (svog nelegalnog objekta u Mirijevu, prim. aut.). Opet vam ponavljam.
BIRN: Pitam vas zbog čega ste prihvatili krivicu?
Stamenković: To treba da se oglasi ministar unutrašnjih poslova, trenutno gospodin Aleksandar Vulin i to treba da se oglasi tužilaštvo. Ja kažem, ja i u mom iskazu …
BIRN: A osećate li se krivim?
Stamenković: Ne.
BIRN: Ali prihvatili ste i dobili ste kaznu…
Stamenković: Ja sam glavnokomandujući, prethodno je trebalo šest meseci da dobijem (zatvorska kazna, prim. aut.), pa su smanjili zato što bih bio nedoličan za rad u službi. I o tome sam pisao ja mojima nadređenima. Sve stoji… Da vam kažem, beogradska policija je pogrešila 24. na 25., nesumnjivo. Grad Beograd još više…..
BRIN: Vaš advokat je rekao za KRIK svojevremeno da ste sami želeli da priznate krivično delo nesavestan rad i da niko nije vršio pritisak na vas. Da li je to tačno?
Stamenković: Ne bih da komentarišem to sada, prvi deo mogu, ovaj zadnji ne bih da komentarišem.
Stamenković: Neću dozvoliti bilo kome da od mene naprave kriminalca
Na pitanje BIRN-a da li je na njega vršen pritisak da na sebe preuzme krivicu za događaje u Savamali, Stamenković odgovara da to treba pitati zamenika tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Nikolu Stojanovića.
Stojanović je zamenik tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva kom je Stamenković dao iskaz po prijavi za krivično delo nelegalne gradnje krajem 2020. godine. Ovaj postupak protiv Stamenkovića pokrenut je te godine nakon što je nastavio sa gradnjom nelegalnog objekta, koji nije uspeo da legalizuje 2018. kada je ozakonio četvorospratnicu u Mirijevu.
Stamenković: To da li je bilo pritisaka ili nije, to će saopštiti gospodin Nikola Stojanović ili taj neko kome je on prosledio (Stamenkovićev iskaz, prim. aut.). A ne znam ko je… Kada sam ja to njemu sve dao i kada je on meni uzeo izjavu, ja sam samo rekao da on dobro razmisli da li je spreman da (ide) protiv pojedinih visokih gradskih funkcionera, ovih, onih, protiv pojedinih funkcionera MUP-a koji me maltretiraju, koji me plaše, svašta nešto rade meni i članovima moje porodice. On je rekao da je spreman.
Zanimalo nas je da li je to što je ispričao tužiocu Stojanoviću ono o čemu je NIN nedavno pisao – da je prilikom saslušanja kod tužioca Stojanovića, Stamenković rekao da je krivicu za Savamalu prihvatio na nagovor ljudi iz tadašnjeg i sadašnjeg vrha vlasti, te da su na njega pritisak vršili Nikola Selaković, tadašnji generalni sekretar Predsednika Republike, Dijana Hrkalović, tadašnja državna sekretarka MUP-a, Vladimir Rebić, tadašnji direktor MUP-a, Veselin Milić, načelnik beogradske policije, Zvonko Kostić, načelnik Dežurne beogradske policije, Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja Grada Beograda, Sonja Božović, aktuelna sekretarka Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda i Aleksandar Papić, tada blizak saradnik i poslovni partner bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Stamenković: Ne, ne. To je nebitno.
BIRN: Kako je nebitno, to je veoma bitno.
Stamenković: To što je NIN pisao je netačno …
BIRN: Je li vi to demantujete?
Stamenković: Ne. Ne demantujem ja sve… Iz mog izlaganja ćete videti šta demantujem, šta ne demantujem. Znači nema dila. To demantujem.
BIRN: Dobro, a da li je vršen pritisak na vas?
Stamenković: Sad ću vam reći… Druga stvar, Nikola Selaković nije vršio pritisak na mene. Ja sam kod Nikole Selakovića bio. To je sve kod tužioca. To je sve kod predsednika.
BIRN: Kod kog tužioca?
Stamenković: Nikole Stojanovića. Nikola Stojanović je sada u prvom saslušanju rekao da će sve proslediti Ljubivoju Đorđeviću, javnom tužiocu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, a sada tokom ovog drugog saslušanja kaže da je to prosledio tamo gde treba. Ja kažem dobro…
BIRN: Kad je bilo drugo saslušanje?
Stamenković: Drugo je 27. januara ove godine. Kaže da je to prosledio tamo gde treba. Ja kažem – pa gde gospodine tužioče? Gde, kome da se obratim? Ja kažem gospodine tužioče, da li ste vi svesni da ste bili u obavezi, nije to vaša dobra volja, vi ovde, vi ste političko tužilaštvo. To sam napisao i rekao i čovek se zato naljutio, počeo da se, baš se bio jako uzrujao. Bilo mi ga i žao. Rekao sam da nema potrebe za tim i da ukoliko mi ne dozvoli da kažem sve što imam da neću potpisati izjavu”, kaže Stamenković uz objašnjenje da je reč o izjavi datoj u postupku zbog nelegalne gradnje.
“Ja sam sada penzioner, mogu i da idem malo da boravim o trošku države u nekom od pritvora. Što da ne. I ići ću, ali objekat (u Mirijevu, prim. aut.) ćemo koristiti. Tu nema dileme…Ja nisam kriminalac, niti ja niti članovi moje porodice i neću dozvoliti ne Prvom tužilaštvu, nijednom tužilaštvu bilo kog nivoa da od mene napravi kriminalca. Ja sam se predsedniku države obratio da ćemo dokazati na sudu, a ne u tužilaštvu ko je kriminalac, a ko nije”.
Predsedniku sam sve predočio, ali sam znao da je neiskren
Iako tvrdi da se nije nagodio sa vrhom države u vezi sa preuzimanjem krivice za Savamalu i legalizacijom svoje stambene zgrade u Mirijevu, Stamenković kaže da njegovi problemi u policiji i pritisci na njega, koje on naziva političkim, datiraju i iz perioda pre nego što mu je ozakonjen deo objekta 2018. godine, ali da su problemi eskalirali nakon toga. Stamenkovićevo nezadovoljstvo raste, pošto mu je, kako kaže, ozakonjen deo objekta, ulaz A, dok je drugi deo, iza već sazidanog i ozakonjenog, i dalje nelegalan.
“Ja za sebe ne kažem da sam bezgrešan, automatski ne kažem da sam bezgrešan, jer sam sazidao objekat … nelegalno. Ali ja sam jedan od tri miliona, ako ne pet, jedan od tri miliona. Ali što sam ja nešto gori od nekih naših ministara, da ne kažem direktora, načelnika koliko hoćete da ih nabrojim”, ovako svoju poziciju vidi ovaj čuvar reda i zakona.
Stamenković je tokom razgovora uporno odbijao da odgovori na pitanje zbog čega su na njega vršeni pritisci, koje on naziva političkim, ali se po njihovoj hronologiji uočava da su počeli nakon događaja u Savamali, kao i da su nastavljeni nakon što je posle preuzimanja krivice za Savamalu, jedan deo njegovog nelegalno sazidanog objekta ostao bez rešenja o ozakonjenju.
Stamenković kaže da je u jednom trenutku situacija bila toliko napeta da je pretila da izmakne kontroli.
“To sve datira od neke 2017, 2016. kad je počelo. Čak smo došli u jednom trenutku sa tadašnjim i onim sada našim Kostić Zvonkom i hvala tadašnjem načelniku u stanici koji je hitno reagovao. Znate mi smo obojica naoružani, ja sam došao u situaciju da ćemo se poubijati… ja sam isto se izjasnio da u toj konstelaciji Milić (Veselin), Kostić (Zvonko), Stamenković (Goran) ne mogu da funkcionišem…I automatski sam bio uklonjen sa mesta koje sam do tada obavljao. Pa sam dobijao jedno rešenje privremeno. Mi smo tada imali pet ili šest tih koordinatora. Ja sam bio taj šesti, sedmi, ne znam koji. Žalio sam se vladi…”.
Kaže da je problema bilo i 2017. kada je nastavio sa nelegalnom gradnjom.
“Došla je inspekcija, zaustavljeni smo”, kaže Stamenković objašnjavajući da tada nije bio pokrenut sudski postupak za nelegalnu gradnju, već da je inspekcija samo naložila da se obustavi gradnja.
Podsetimo, dve godine nakon događaja u Savamali, zbog kog su Beograđani protestovali nedeljama, a Evropski parlament zatražio kažnjavanje krivaca, Stamenković je 8. maja 2018, sa tužilaštvom potpisao sporazum o priznanju krivice, koji je 23. maja 2018. godine Viši sud u Beogradu prihvatio i potvrdio. Stamenković je osuđen na pet meseci uslovne kazne zatvora, što mu je omogućilo da ostane da radi u policiji. Pet meseci kasnije, 2. novembra 2018. godine Stamenkoviću je ozakonjen nelegalno sazidan četvorospratno stambeni-poslovni objekat, koji kako sam kaže, nije uspevao godinama da legalizuje. Ipak, tada nije uspeo da ozakoni sve što je nelegalno sazidao, pa je tako i dalje neozakonjen, kako Stamenković kaže, drugi deo pomenute zgrade, odnosno ulaz B, koji još uvek nije do kraja sazidan.
Nakon što je mu je krajem 2018. ozakonjena jedna zgrada, a druga, koja je u izgradnji, nije, raste Stamenkovićevo nezadovoljstvo i problemi.
“Godine 2020. smo šest radnih dana ojačavali prvi deo, onaj od 130 metara kvadratnih, da bi ceo objekat bio izrađen tako da bi bio siguran za dalju gradnju. Sedmog dana kada smo došli, izneli materijal gore na suturenu, na ploči, ozidali smo prema komšijama, prema drugoj zgradi nepunih pet redova, stopirani smo. E tada sam dobio i poziv u Prvom tužilaštvu…”.
Poziv zbog krivičnog dela nelegalne gradnje dobio je 15. oktobra 2020, u decembru je dao prvi iskaz, a u januaru naredne godine drugi.
“Znači odeljenje za ozakonjenje objekata, kojim rukovodi načelnik gospodin Nemanja Stajić, je dobilo ovo na uvid, dobilo je projektnu dokumentaciju za oba objekta i jedno 700 kvadrata je ostalo do dana-današnjeg neozakonjeno. Zato sam i tužiocu Nikoli Stojanoviću prijavio sam Nemanju Stajića. Bio sam i kod predsednika države…”
BIRN: Šta ste rekli? Zašto ste ga prijavili?
Stamenković: Pa kako je moguće? U međuvremenu je istekao rok važenja donešenog Zakona o ozakonjenju. Sada se postavlja pitanje – ko je odgovoran što je meni ostao objekat neozakonjen. Ja sigurno ne, vidite, skica, projekat, novac, otkup zemljišta. Zašto je ovaj deo ostao nelegalna gradnja…. Ajde da srušimo ministrima ove Vlade sadašnje objekte koje su ozakonili, ajdemo mi hoćemo da kažemo bivšem predsedniku koji ima objekte na reci, svi znamo. Da spomenemo i ministre u Vladi do preuzimanja vlasti od strane Srpske napredne stranke, znači Demokratske stranke i Socijalističke partije. Šta je sporno? Svi su oni dobili, ostvarili, meni se sada blokira. Zašto mi se blokira?”
Na pomenutim saslušanjima zbog nelegalne gradnje, prema nedavnom pisanju NIN-a, Stamenković je zameniku tužioca Stojanoviću ispričao i ko je na njega vršio pritisak da na sebe preuzme krivicu za Savamalu. O tome je, međutim, tokom intervjua za BIRN uporno odbijao da priča, ali je dosta govorio o “ucenama” i “političkim pritiscima” koje trpi.
BIRN: Ko ima interes da na vas vrši politički pritisak i zašto?
Stamenković: To je opet u onom delu koji sam ja zameniku tužioca naveo. Ja sam zato i išao kod predsednika.
BIRN: O čemu nećete da pričate…
Stamenković: Hoću. Hoću da ispričam ako se tužilaštvo ne oglasi. Tužilaštvo mora da se oglasi. Čujte, mora. Nisam ja taj svemoćan da mora, ali evo. Ja vam obećavam da ćemo ukoliko sutra-prekosutra podneti zahtev za prijavljeni skup na kome ćemo biti ja, moja supruga, jedna ćerka i sin sigurno i unuka, a možda dođe i ćerka koja je na Kosovu.
Stamenković kaže da je njegova namera da izvrši pritisak na tužilaštvo, koje protiv njega vodi postupak već više od godinu dana za nelegalnu gradnju, ali ne podiže optužnicu. Ocenjuje da je razlog odugovlačenja to što bi se onda u sudnici govorilo i onome što je u svojim već pomenutim iskazima ispričao zameniku tužioca Stojanoviću, a o čemu, za sada, odbija javno da govori.
“Tužilaštvu treba nekoliko godina za ovaj moj slučaj, a sto posto da neće biti optužnice, neće biti uopšte. Tužilac se malo zaigrao sa tom pretnjom, sa tim političkim nastupom. Ja sam ga zamolio da to bude što pre, da to bude odmah. Evo tvrdim, ponavljam, neće Nikoli Stojanoviću biti dozvoljeno da napiše optužnicu do 3. aprila (datum održavanja izbora, prim. aut.). Neće. A da li će se posle mog pojavljivanja tamo oglasiti Ljubivoje Đorđević (tužilac Prvog OJT) ili će neko naći za shodno iz tih svih nivoa tužilaštva da se oglasi, stvarno ne znam da vam kažem. Ukoliko se oni ne budu oglasili, opet ponavljam, ja vam stojim na raspolaganju. I ne tražim, ja ću moje reći, ja ću moje tražiti”.
Osim ispred tužilaštva, porodično okupljanje Stamenković najavljuje i ispred zgrade Predsedništva Srbije.
“Zašto ispred Predsedništva? Zato što je predsednik izjavio na televiziji da ne zna ko je Goran Stamenković i da me ne poznaje. Mi se poznajemo u toj meri što sam bio, razgovarao dvadesetak minuta kod predsednika”, kaže Stamenković i dodaje da su se zbog toga on i njegova porodica već jednom okupili ispred zgrade u Kralja Milana.
“Ja i članovi moje porodice sa transparentima, mi smo bili tu u Kralja Milana. Zašto smo bili tu? Zato što se tačno vidi sa balkona, sa prozora gde je kabinet predsednikov, može nas videti da smo mi tu, da smo došli. I zato ćemo se ponovo pojaviti tu da podsetimo predsednika – zaboga kako me je zaboravio”.
Stamenković kaže da se to odnosi na susret sa predsednikom sa kojim se video deset dana pre formiranja aktuelne vlade, dakle negde u oktobru 2020. Na pitanje BIRN-a zašto se obratio predsedniku Republike, odgovorio je da je tražio pomoć zbog toga što “gradske strukture neće da postupaju”.
“Na poslu me maltretiraju, jedan ministar, direktor, jedan načelnik, drugi načelnik, ne dozvoljavaju mi da izađem u javnost da dam intervju, najobičniji… Ja sam predsedniku sve predočio. Razgovor je bio izuzetno korektan. Bio je tu prisutan generalni sekretar Predsedništva, gospodin Nikola Selaković, i tokom tog razgovora sam znao da je predsednik neiskren. Ali ja nisam došao da se svađam. U razgovoru sa predsednikom sam sve detaljno obrazložio, mada nisam imao potrebe jer mu je bio tu generalni sekretar kod kojeg sam ja prethodno bio na razgovoru, primio me. On se tokom tog razgovora izvinio u predsednikovo ime i u svoje ime” kaže Stamenković.
On navodi da je osim predsednika na sastanku bio i šef kabineta Ivica Kojić.
“Tu je određeno i službeno lice za kontakt, koje kada je trebao kontakt, nije se javio… I ja sam posle video kad predsednik kaže – ovog ne poznajem… Kako bih rekao, bio je to razgovor neiskren, i znao sam da neće biti povratne informacije. Predsednik je meni obećao da će se do 1.11 (2020.), da ne slažem sada, ne znam, morao bih po datumima da to pogledam, da će me pozvati i da će mi reći kako će se svi moji problemi rešiti. I sa MUP-om, i sa objektom”.
Stamenković kaže da se sve dešavalo uporedo sa započinjanjem postupka protiv njega u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu za nelegalnu gradnju.
“Šta se zbiva: nikakav odgovor nismo dobili. Predsednik kaže da se ne seća, a tada mi se zahvalio na iskrenosti, pitao me da li se još nečim bavim i kako sam uspeo da objekat sazidam”.
Sukobljavanja u policiji
U periodu posle prihvatanja sporazuma o priznanju krivice za događaje u Savamali, nakon čega je dobio rešenje o ozakonjenju jednog svog objekta, dok je drugi ostao bez tog rešenja, produbljuju se sukobi Stamenkovića sa nadređenima.
Dobija, kaže, rešenje o premeštaju na drugo radno mesto, ulaže žalbe, koje su odbijene. Šest meseci radi u istoj službi, ali na na mestu “koordinatora”. Zatim ga vraćaju na prethodno radno mesto.
“Posle toga dobijam rešenje ponovo da se vraćam na prethodno radno mesto, ali i dalje ne dobijam mogućnost da rukovodim gradom Beogradom, već radim neke statističke izveštaje… Znači da im nisam tu, da im ne smetam”.
O, kako tvrdi, šikaniranju koje je trpeo, Stamenković obaveštava i ministra Aleksandra Vulina, a kasnije podnosi i prijave za mobing protiv njega i drugih rukovodilaca u MUP-u.
Poslednjeg dana prošle godine, Stamenković je penzionisan, iako je, kako kaže želeo da nastavi da radi do ispunjenja oba uslova za punu penziju. Ministar, naime, ima pravo da penzioniše zaposlenog ukoliko on ispunjava jedan od uslova za penziju.
“Ja sam njemu (Vulinu, prim. aut.) napisao da je on u obavezi… da mora da mi obezbedi da nesmetano radim. On se odlučio za penzionisanje… Ja sam njemu i napisao: gospodine ministre, molim da mi se omogući da nesmetano radim s obzirom da nisam ispunio oba uslova, a ostalo mi je još godinu, godinu i po dana do penzionisanja da radim onako dostojanstveno kako i dolikuje, a ne da me maltretiraju kojekakvi likovi sumnjivog morala koje vi podržavate. Ko podržava Kostića (Zvonko)? Podržava ga Milić (Veselin), podržavaju ga još neke druge strukture verovatno”.
Kako je sve krenulo u Mirijevu
Nelegalni objekat u Mirijevu, počeo je da zida još 2001. godine Stamenkovićev otac. Te godine kupio je plac sa već započetim nelegalnim objektom.
“To je bilo urađeno samo prva ploča. To je porodični stambeni objekat od 130 metara kvadratnih. Mi smo u toku godine na objektu postavili kosi krov, privremeni, dobili smo kućni broj na osnovu kojeg smo priključili struju, vodu i kanalizaciju”. U završenu kuću se sa porodicom, kaže uselio 2002. godine.
Godine 2007, nakon smrti oca, odlučuje da objekat proširi. Gradnju zgrade koja je nakon događaja u Savamali ozakonjena, završio je, kaže, 2013. i tada započeo gradnju objekta “B” koji je do danas ostao nezavršen i nelegalizovan. Njegovu gradnju zaustavila je inspekcija 2017, nakon događaja u Savamali. Tužilaštvo tada nije pokrenulo postupak zbog krivičnog dela nelegalne gradnje, već je samo naloženo da se gradnja obustavi.
Prijava za nelegalnu gradnju i poziv iz tužilaštva stigli su tek krajem 2020, pošto je nezadovoljan ozakonjenjem samo jednog objekta, Stamenković ušao u sukobe sa nadređenima u policiji, i nakon što se zbog svog “građevinskog” problema obratio čak i šefu države.
“E sad, ja tvrdim da ću dokazati da Goran Stamenković je patriota, to je izričiti izraz i patriota i rodoljub države Srbije i srpskog naroda. Ja nisam kriminalac, niti ja niti članovi moje porodice i neću dozvoliti ne Prvom tužilaštvu, nijednom tužilaštvu bilo kog nivoa da od mene napravi kriminalca”.
Na pitanje BIRN-a odakle novac jednom policajcu za tako veliku investiciju kakvo je zidanje stambeno-poslovne zgrade, Stamenković kaže da je deo novca imao, a deo je obezbedio kompenzacijom, tako što je ustupio stanove na jednom spratu te zgrade.
“Imao sam novac, od pokojnog oca, kroz staru deviznu štednju i sve to, i da sam ga otplaćivao, da sam dugove otplaćivao tri godine. I plus sam evo šest, sedam, osam godina koliko imam keš kredit u visini od 50.000 eura. Ja mesečno imam ratu od nepunih 60.000 dinara. Eto to je, zato sam rekao dokumentacija je tu, sva je validna. I da hoću nešto da sakrijem ja ne mogu. Šta hoću da vam kažem, nesumnjivo, milion posto me državni vrh, gradski vrh blokira”.
Na pitanje zašto bi ga državni vrh ucenjivao, i ko tačno, Stamenković u razgovoru za BIRN zaključuje: “Sada trenutno tužilaštvo, Stojanović Nikola, verovatno Ljubivoje Đorđević, a sa kim je on na direktnoj vezi kao tužilac stvarno ne znam”.
