Prvo saopštenje Agencije za sprečavanje korupcije i jedno nezvanično saznanje koje je objavila TV N1 u vezi sa vilom koju je Aleksandar Šapić 2018. godine kupio u tršćanskom luksuznom naselju Opičina, koju nije prijavio pomenutoj agenciji, što je zakonska obaveza, uneli su konfuziju u jedan, inače, vrlo jasan slučaj nepoštovanja zakona.
Pomenuta konfuzija otvorila je i neka nova pitanja, koja se mogu podvesti pod jedno – da li je u ovom slučaju samo javni funkcioner Šapić varao institucije ili je i institucija varala građane?
Dan nakon što su BIRN i nedeljnik Vreme objavili tekst o tome da je u maju 2018. godine Aleksandar Šapić kupio vilu u Trstu za 820.000 evra površine skoro 400 kvadrata i uz nju još tri nepokretnosti i da nijednu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, što je po zakonu bio dužan da uradi, oglasila se i spomenuta agencija. Šapić je u trenutku kupovine vile bio predsednik opštine Novi Beograd.
U tom saopštenju Agencija je navela da Šapić jeste prijavio početkom 2019. neku nepokretnost kupljenu u Italiji 2018, odnosno kako se precizira – stan. Problem je, međutim, u tome, što BIRN nije pisao o stanu, već o vili, kako je taj objekat kategorisan u italijanskom katastru.
U Šapićevom izveštaju o imovini i prihodima od 22. januara 2019. koji pominje agencija, od ukupno devet nepokretnosti koje je u tom izveštaju Šapić prijavio, postoji samo jedan stan, ostalo su druge vrste nekretnina… Taj stan, koji ima 150 kvadrata, jedina je promena u imovinskoj karti Šapića u odnosu na prethodni izveštaj iz juna 2017.
Problem je, međutim, što ni u italijanskom katastru ni u kupoprodajnom ugovoru koji je BIRN dobio iz Odeljenja zemljišnih knjiga za opštinu Trst, takva nepokretnost ne postoji. Bar ne na ime Aleksandra Šapića.
Tri dana nakon prvog saopštenja, agencija izdaje novo u kome navodi da je “Agencija je u petak, 27. januara 2023. godine, nakon medijskih navoda o imovini javnog funkcionera Aleksandra Šapića pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima. Nakon sprovedenih svih radnji i analiza, koje ovaj postupak podrazumeva, uz angažovanje i drugih organa javne vlasti i pravnih lica, Agencija će obavestiti javnost o ishodu ove vanredne provere“.
Saopštenju je prethodila serija dopisa koje je BIRN slao agenciji u sa zahtevom da precizira koja je konkretno od nepokretnosti koje je Šapić prijavio u izveštaju iz januara 2019. godine stambeni objekat kupljen u Italiji, za koji agencija tvrdi da joj je prijavljen.
Odgovarajući na pitanja BIRN-a da li je tačno da je Šapić agencije dostavio kupoprodajni ugovor, kao što je za N1 tvrdio neimenovani izvor, iz agencije su odgovorili da su “javni funkcioneri dužni da prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, kao i da podatke o vrsti, strukturi i površini nepokretnosti kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, a da ih agencija objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja”.
U odgovoru dodaju i da se agenciji prilikom prijavljivanja imovine ne dostavlja dokumentacija o osnovu sticanja prava na prijavljenim nekretninama, već da se prilikom provere podataka iz izveštaja u toku kontrole, od funkcionera može zatražiti takva dokumentacija.
Iz ovakvog odgovora agencije, jasno je da Šapić nije imao nikakvu obavezu da agenciji dostavlja kupoprodajni ugovor, što je, navodno, učinio prema tvrdnjama neimenovanog izvora TV N1.
Ta informacija unela je sumnju da je osim javnog funkcionera Šapića, u varanju učestvovala i agencija, jer ako bismo poverovali izvoru N1 koji im je rekao da je Šapić predao kupoprodajni ugovor, onda bi se postavilo pitanje – kako se onda u narečenom izveštaju iz 2019. kao jedina nova nepokretnost pojavio nekakav stan od 150 kvadrata, kada u kupoprodajnom ugovoru o vili u Trstu lepo piše da je kupio objekat od 399 kvadrata. I ne samo to. Zašto agencija ako je već imala uvid u ugovor, nije upisala tačnu kvadraturu, onu iz ugovora i to ne samo vile, nego i ostale tri nekretnine koje je Šapić kupio? Da li je ovaj izvor hteo da kaže da je za netačno upisanu kvadraturu nepokretnosi u registru kriva agencija, a ne Šapić? Ili da u svemu ovome ima neka tajna veza, te da niko nije nevin?
Zbog toga je BIRN poslao nov dopis Agenciji za sprečavanje korupcije koju smo pitali da li može da potvrdi informaciju koju je objavio N1 i niz drugih pitanja.
Isto pitanje nameravali smo da postavimo i Aleksandru Šapiću, ali on nije odgovarao ni na naše pozive, ni na poruke.
Šta nam (ne) govori saopštenje Agencije za sprečavanje korupcije
Kako bi bilo jasnije šta od imovine ima Šapić, šta je od nepokretnosti sakrio i kakva je u svemu uloga Agencije za sprečavanje korupcije, krenućemo hronološki, od objave BIRN-ovog teksta o vili u Opičini 26. januara, do poslednjeg, današnjeg saopštenja kojim je agencija konačno objavila odluku da je pokrenula postupak protiv Šapića.
U saopštenju izdatom dan nakon BIRN-ovog teksta, u petak, 27. januara Agencija za sprečavanje korupcije navela je sledeće: „Gospodin Aleksandar Šapić je u Izveštaju o imovini i prihodima koji je podneo Agenciji 22.01.2019. godine, prijavio da je tokom 2018. godine kupio stan u Trstu na adresi Strada Nuova Per Opicina. Javno dostupne podatke iz navedenog Izveštaja Agencija je objavila na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji. Kako je Aleksandar Šapić Agenciji dostavio saglasnost za objavljivanje podataka o predmetnoj nepokretnosti koji nisu javno dostupni, ovim putem preciziramo podatke iz Izveštaja Aleksandra Šapića iz 2019. godine.“
Ko je pažljivo pročitao BIRN-ov tekst o vili u Opičini i saopštenje agencije, mogao je da vidi da jedini podatak koji se poklapa jeste adresa Šapićeve nepokretnosti u tršćanskoj Opičini.
Agencija, međutim, navodi da je Šapić na toj adresi prijavio stan. U BIRN-ovom tekstu ne pominje se, međutim, nikakav stan, već vila bruto površine 399 kvadrata, a neto 387.
Zbog toga smo agenciji prosledili mejl sa molbom da se precizira koja je konkretno od nepokretnosti objavljenih u Šapićevom izveštaju od 22. januara 2019. godine stambeni objekat koji je, po navodima iz saopštenja agencije, Šapić kupio tokom 2018. godine u Trstu na adresi Strada nuova per Opicina i prijavio ga agenciji.
Ovo smo pitali uz objašnjenje da nijedan od objekata iz izveštaja o Šapićevoj imovini, po kvadraturi, ne odgovara vili u Opičini o kojoj je pisao BIRN i uz napomenu da u tekstu nije pisano o stanu, koji agencija pominje u saopštenju.
Takođe smo zatražili da nam agencija dostavi deo Izveštaja o imovini i prihodima od 22. januara 2019. godine koji se odnosi na predmetni objekat, sa svim podacima koje je Šapić podneo Agenciji, budući da je u saopštenju ovog državnog organa od 27. januara navedeno da je Aleksandar Šapić agenciji dao saglasnost za objavljivanje podataka o toj nepokretnosti koji, inače, nisu javno dostupni.
Šta nam (ne) kažu nezvanična saznanja N1 o gradonačelniku Aleksandru Šapiću
U svom udarnom Dnevniku u nedelju, 29. januara, dva dana nakon nemuštog saopštenja Agencije za sprečavanje korupcije, TV N1 objavljuje sledeće: „Kako N1 nezvanično saznaje, aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 2019. godine dostavio je kupoprodajni ugovor imovine u Italiji Agenciji za sprečavanje korupcije.“
Šta nam izvor N1 poručuje? Da je Šapić ispunio svoju obavezu i agenciji dostavio kupoprodajni ugovor u kom, inače, precizno piše šta je on tačno kupio u Opičini? Da i ako postoji pogrešan podatak u Šapićevom Izveštaju o imovini i prihodima, to nije njegova greška, već greška agencije?
Kako je reč o ozbiljnim insinuacijama, u nedelju 29. januara, nakon emitovanja ove vesti, uputili smo Agenciji za sprečavanje korupcije još jedan mejl sa više pitanja.
Pitali smo prvo da li mogu da potvrde nezvanična saznanja N1.
U slučaju da je tačno da je Šapić Agenciji za sprečavanje korupcije dostavio kupoprodajni ugovor o vili u Opičini, zanimalo nas je i zbog čega je na sajtu Agencije u javno dostupnom izveštaju o imovini i prihodima ovog javnog funkcionera od 22. januara 2019. upisano da on poseduje stan od 150 kvadrata, kada u pomenutom kupoprodajnom ugovoru u članu 21 u kom se nalazi „opis nepokretnosti“ piše da je Šapić kupio objekat na adresi Strada Nuova per Opicina (broj poznat redakciji), spratnosti Sut.+P+1, sa 13 soba, ukupne katastarske površine 399 kvadratnih metara, a neto površine 387 kvadratnih metara. Pitali smo – ukoliko je tačno da je Agencija imala uvid u ovaj kupoprodajni ugovor, zbog čega u javno dostupni izveštaj o Šapićevoj imovini nisu upisani podaci koji u njemu pišu, nego su upisani netačni podaci.
Pod uslovom da je tačno da je Šapić Agenciji dostavio pomenuti ugovor, pitali smo zbog čega onda u izveštaju o njegovoj imovini i prihodima od 22.1.2019, osim objekta od 399 kvadrata, nisu upisani i drugi objekti koje je Šapić tim ugovorom kupio, a koji su takođe opisani u istom članu ugovora: garaža površine 127 kvadratnih metara, ukupne katastarske površine 134 kvadratnih metara, zatim katastarska parcela koja čini pristupni put do objekta površine od 4 kvadratna metra, čija je 1/2 u vlasništvu Šapića, kao katastarska parcela na kojoj se nalazi šuma ukupne površine 6195 kvadratnih metara, čija je i 1/23 (jedna dvadeset trećina) u vlasništvu Šapića, odnosno 269.35 kvadrata šume.
Zanimalo nas je i odakle Agenciji podatak o stanu od 150 kvadrata, ukoliko je tačno da je Šapić dostavio kupoprodajni ugovor iz maja 2018. godine.
“Ukoliko ste imali prave podatke, a upisali pogrešne, ko je onda u tom slučaju odgovoran za netačne podatke u registru koji sada dovodi u pitanje poverenje u ovu važnu instituciju i u izveštaje svih ostalih javnih funkcionera, da li je za to odgovorna Agencija”, bilo je jedno od naših pitanja.
Pitali smo i na osnovu čega je u izveštaj od 22.1.2019. upisan stan koji je Agencija spomenula i u svom saopštenju od petka, 27. januara ove godine u slučaju da nije tačno da je Šapić dostavio agenciji kupoprodajni ugovor? U vezi sa tim, tražili smo i da nam agencija precizira šta su javni funkcioneri uopšte dužni da dostave od dokumentacije tom organu prilikom prijavljivanja svoje imovine i šta je tačno Šapić u konkretnom slučaju od dokumentacije dostavio Agenciji.
Zamolili smo i da agencija što hitnije odgovori na pitanja budući da je reč o veoma važnim informacijama i slučaju koji u pitanje ne dovodi samo poverenje u funkciju gradonačelnika glavnog grada, već i u Agenciju koja treba da sprečava korupciju.
Kako dogovor nije stizao do traženog roka, agenciji smo uputili i urgenciju, ističući još jednom značaj i moguće posledice koje ovakvo poigravanje sa ugledom institucija može imati na celo društvo. Nakon toga, odgovor pomenut na početku teksta konačno je stigao, uz obaveštenje da je protiv Šapića pokrenut postupak. Iako smo ostali bez konkretnog odgovora na pitanje da li agencija može da potvrdi da je Šapić tom organu dostavio kuporpodajni ugovor, iz dopisa ipak saznajemo da agencija odgovornost za podatke u izveštaju o imovini prebacuje na Šapića, jer kako navode, oni objavljuju one podatke koje je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, bez uvida u dodatnu dokumentaciju.
Agencija za (ne) sprečavanje korupcije
Nije ovo bio prvi put da Agencija za sprečavanje korupcije u javnost izlazi sa nepotpunim i nejasnim saopštenjima, da ignoriše pitanja novinara ili da nakon pokrenutih postupaka, donosi odluke koje pogoduju javnim funkcionerima, posebno od kada je čelnu poziciju 2018. godine zauzeo Dragan Sikimić, čiji je izbor za tu funkciju, takođe bio sporan.
Podsetimo se, na primer, slučaja Siniše Malog i njegova 24 stana u Bugarskoj o čemu je pisao KRIK. Nakon tog teksta, Agencija na čijem je čelu te 2015. godine bila Tatjana Babić, pokrenula je postupak. Tokom kontrole, tadašnja direktorka došla je do podataka koji ukazuju da je Mali verovatno umešan u više krivičnih dela, o čemu je obavestila tužilaštvo naredne godine. Tužilaštvo je u oktobru 2021. saopštilo da ne postoje dokazi da je Mali počinio krivično delo.
Takođe, Agencija je nakon serije BIRN-ih tekstova o Branku Stefanoviću, pravnom konsultantu GIM-a, i ocu bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića koji je trgovao oružjem, konstatovala da ministar zbog toga nije u sukobu interesa.
Nije prvi put ni da agencija manipuliše podacima. BIRN je takvo iskustvo imao tokom rada na tekstu o stanu šefa beogradske policije Veselina Milića na Dedinju, koji tu svoju nepokretnost od 195 kvadrata nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
Pošto u poslednjem izveštaju o imovini i prihodima Veselina Milića nije bio prijavljen spomenuti stan, u agenciji smo hteli da proverimo da li je to tačno. Šest dana kasnije iz Agencije nam je stigao šturi odgovor da su svi javni podaci iz izveštaja o imovini i prihodima koje je tom organu podneo Milić, obrađeni su i objavljeni na internet prezentaciji Agencije.
Međutim, nakon naših pitanja i odgovora Agencije, došlo je do iznenadne promene podataka u registru o imovini i prihodima Veselina Milića. Naime, u tom registru, iznenada su se pojavila dva nova, retroaktivno objavljena izveštaja. U oba ova naknadno ubačena izveštaja prijavljen je, pored garsonjere koju je do tada imao, i pomenuti stan u Neznanog junaka od 195 kvadrata.
Zbog toga smo Agenciji odmah uputili još jedan mejl i zatražili objašnjenja za navedene promene u registru. Interesovalo nas je – ukoliko Agencija zbog sopstvenog propusta nije na vreme objavila pomenute, naknadno postavljene izveštaje o imovini i prihodima Veselina Milića, zbog čega to nije napomenula u odgovoru prethodno prosleđenom BIRN-u i objasnila razloge za to, već je, bez ikakve napomene i obaveštenja, te izveštaje retroaktivno ubacila u registar.
U odgovoru, Agencija je priznala da je naknadno dodala izveštaje, ali nije odgovorila zašto to u prvom odgovoru BIRN-u nije napomenula.
“Izveštaji o imovini i prihodima koje je Veselin Milić podneo 24. 01. 2020. i 10. 05. 2021. godine su nakon Vašeg pitanja obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije za sprečavanje korupcije”.
U Agenciji su tada naveli i da ta institucija ne obrađuje i ne objavljuje Izveštaje o imovini i prihodima javnih funkcionera isključivo po datumu prijema, već da se „navedeni registar ažurira na dnevnom nivou.“