Saradnici premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i direktor IT sektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, učestvovali su u izradi Informacionog sistema Covid-19, odnosno imali su uvid u stvarni broj testiranih, obolelih i umrlih od virusa korona koje je prikupljao Institut Batut, saznaje BIRN.
BIRN otkriva da se Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, navodi kao glavni kontakt “za sva tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem informacionog sistema Covid-19″ u Korisničkom uputstvu koje je tokom aprila 2020. prosleđeno svim zdravstvenim ustanovama radi evidentiranja zaraženih virusom korona.
Jovanović nije želela da razgovara za BIRN rekavši da je bila „tehnička podrška” i da nije “imala uvid u podatke”.
Tri meseca nakon što je BIRN objavio da podaci iz Informacionog sistema pokazuju da je broj umrlih od korone višestruko veći od zvanično saopštenog, član Kriznog štaba dr Predrag Kon je u utorak gostujući u programu NewsMax Adria rekao da su njegova istraživanja pokazala da je bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je bilo pismeno prijavljeno.
Kon je u junu rekao da mu pisanje BIRN-a “liči na teoriju zavere”, da bi ove nedelje krivca za neslaganja podataka našao u nepreciznom informatičkom sistemu.
Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazuje da je Informacioni sistem Covid-19 funkcionisao – da su nadležni iz kovid bolnica, zavoda za javno zdravlje i laboratorija na dnevnom nivou upisivali podatke u sistem, da su se podaci slivali u Institut Batut i da su nadležni imali pristup pravim podacima – samo ih nisu saopštavali javnosti.
BIRN takođe saznaje da je posao izrade Informacionog sistema obavljao Marko Jovanović, direktor IT sektora pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa Jovanovićem, ali se on nije odazvao.
Dokumentaciju o tome kojoj javnoj službi su poverena ovlašćenja, odnosno kojoj su privatnoj firmi dodeljeni poslovi izrade informacionog sistema covid-19 novinari BIRN-a tražili su po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja RFZO i Vladi Srbije. Oni nisu dostavili tražena dokumenta.
Izvori BIRN-a navode da je uvid u podatke imao i Nikola Pandrc, šef kabineta ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Nadležni iz Instituta Batut su svaki dan Ministarstvu zdravlja i Kancelariji za informacione tehnologije Vlade Srbije slali izveštaje sa podacima o broju testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata i broju preminulih.
U samom Informacionom sistemu pored određenog broja umrlih postoji posebna oznaka “odobrilo Ministarstvo zdravlja”, ali niko od nadležnih nije za BIRN hteo da objasni šta ta kolona znači.
U telefonskom razgovoru za BIRN šef kabineta Ministarstva zdravlja Nikola Pandrc kaže da PR službu Ministarstva zdravlja pitamo o tome šta je bio njegov posao tokom krize.
Na pitanje da li je bio na Institutu Batut tokom krize, imao uvid u podatke, a u sistemu video kolonu “odobrilo Ministarstvo zdravlja”, kaže da „nije učestvovao ni u kakavoj organizaciji, niti rukovodio“, ali da ipak proverimo sa PR službom.
Ko je odlučivao i zbog čega da se javnosti ne saopštavaju podaci koji postoje u Informacionom sistemu, nego da se oni smanjuju, ni danas nije jasno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar ostali su danas pri navodima da nije manipulisano zvanično objavljenim podacima o broju zaraženih i umrlih.
“Srbija će uraditi kompletnu reviziju za svaku smrt, za svakog čoveka, da vidimo kako to izgleda”, rekao je Vučić dodajući da ne misli da će tu biti mnogo velikih razlika.
Podaci iz sistema
BIRN je još sredinom juna, nakon uvida u podatke iz Informacionog sistema Covid-19, objavio da je u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. u kovid bolnicama umro 1081 pacijent, od čega je kod njih 632 sa sigurnoću ustanovljeno da su pre smrti bili pozitivni na virus korona. U istom tom periodu zvanično je bilo saopšteno da je umrlo daleko manje obolelih – 244.
Prvi smrtni slučaj u bazi registrovan je 19. marta. Najviše smrtnih ishoda bilo je sredinom aprila, da bi sredinom maja taj broj počeo da opada.
Najviše umrlih bilo je 12. aprila, ukupno 38. Tog dana Krizni štab je saopštio da je u Srbiji umrlo pet pacijenata.
U Informacionom sistemu se nalaze podaci o ukupno 1081 osobi koje su preminule u kovid bolnicama i čiji se rezultati testa vode u jednom od sledećih statusa: pozitivan na koronu (632), negativan (355), nepoznat (83), uzorak nije pronađen (8), neodređen (2), dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.
Ukoliko se u obzir uzmu samo oni koji su pred smrt imali pozitivan test na koronu, a takvih je 632, najveći broj umrlih bio je 12. i 13. aprila – 23 umrla pacijenta.
Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš, gde je razlika između zvanično saopštenog broja mrtvih (77) i onog koji se nalazi u Informacionom sistemu (243) bila čak 166.
U KBC Dragiša Mišović broj umrlih je „smanjen” za 55, u KBC Zemun za 56, a u KBC Zvezdara za 45.
U ostalim bolnicama razlike su nešto manje, pa je kod KBC Srbija razlika 17 pacijenata, KBC Kragujevac osam, itd. Za 29 pacijenta nije navedeno u kojoj su bolnici preminuli.
Podaci iz informacionog sistema u koje je BIRN imao uvid sadrže redni broj pacijenta, datum rođenja, podatke o rezultatima testiranja, datum i mesto smrti (kovid bolnice). U Informacionom sistemu se nalaze lični podaci pacijenata, ali novinari BIRN-a nisu imali pristup ovom delu baze.
Pojedini članovi Kriznog štaba tvrdili su da nisu imali pristup podacima Informacionog sistema, nego da su “baratali” samo brojevima koje bi dobili neposredno pre otpočinjanja konferencija za novinare.
Osim broja umrlih, BIRN je utvrdio da su smanjivani i brojevi zaraženih – tako je, recimo, sredinom juna Informacioni sistem pokazivao da se broj zaraženih kretao između 300 i 340 dnevno, dok je zvaničan broj bio 97 novoobolelih.
Šta zna savetnica
Vlada Srbije je 28. marta 2020. godine donela Zaključak o uspostavljanju Informacionog sistema Covid-19 koji je osmišljen da bude centralno mesto na koje će se slivati svi podaci u vezi sa virusom korona.
Premijerka Ana Brnabić je gostujući na televiziji Pink rekla da su upravo ona i predsednik Aleksandar Vučić insistirali da se napravi ova baza „kako bi u svakom trenutku imali potpuno transparentne podatke, uvezali sve podatke, kako bismo znali šta se dešava u svakom trenutku“.
Iako su pojedini članovi Kriznog štaba nakon teksta BIRN-a pokušavali da objasne da se podaci u Informacioni sistem mogu ubacivati naknadno, po sećanju i ličnom nahođenju, zaključkom Vlade Srbije i drugim aktima, ta procedura je precizno definisana.
U korisničkom upustvu za korišćenje Informacionog sistema navodi se da sve institucije koje se bave borbom protiv virusa korona – laboratorije, kovid bolnice i kovid ambulante – imaju obavezu da unose podatke u Informacioni sistem odmah ili najkasnije dva sata nakon događaja važnog za borbu protiv kovida (smrtni slučaj, rezultat testa, stavljanje na respirator, slobodni bolnički kreveti…).
U korističkom upustvu, koje je 2. aprila poslato svih zdravstvenim ustanovama, nalazi se i broj mobilnog telefona Svetlane Jovanović, više savetnice pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
“Sva tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem Aplikacije možete uputiti na adresu elektronske pošte ili pozvati broj [broj telefona Svetlane Jovanović“, navodi se u tom dokumentu.
Svetlana Jovanović angažovana je kao viša savetnica pri Kabinetu premijerke u Jedinici za implementaciju strateških projekata, eletronskih servisa i razvoj e-uprave, navodi u njenoj javno dostupnoj biografiji.
Jovanović radi kao asistent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu gde priprema doktorsku disertaciju. “Autor je brojnih radova i monografije u oblastima zaštite podataka o ličnosti i ostvarivanja drugih prava na internetu”.
Viša savetnica premijerke Brnabić, Svetlana Jovanović nije htela da govori za BIRN kako bi objasnila svoju ulogu na izradi informacionog sistema covid-19, zato što nije „ovlašćena da daje izjave.“
U telefonskom razgovoru objasnila je „da nikada nije videla podatke“ i da je „stručni saradnik.“
Iz kabineta premijerke Brnabić ni ovog puta nismo dobili odgovore u vezi sa ulogom savetnice Jovanović. „Nemam nikakvu informaciju o tome i ne mogu da vam pomognem“, kratko je odgovorio PR premijerke u telefonskom razgovoru sa novinarima BIRN-a.
Novinari BIRN-a pokušali su da stupe u kontakt sa savetnicom Jovanović i pre objavljivanja teksta iz juna 2020. godine, ali se ona tada nije javljala na naše pozive.
Tvrdnju da BIRN nije pozvao kabinet premijerke za komentar pre objavljivanja pomenutog teksta iznela je Ana Brnabić gostujući na televiziji Pink, kao i na konferenciji za novinare.
„Da ste vi iz BIRN-a imali dobru nameru, časnu nameru, razgovarali biste sa nama o tim podacima i tim izveštajima. Niste pokušavali, deklarativno ste pokušavali. Pokušavali ste da kontaktirate neke savetnike iz mog kabineta, kojinemaju nikakav pisani trag da ste pokušavali da ih kontaktirate“, rekla je tada Ana Brnabić.
Dr Predrag Kon nije odgovorio na pitanja i pozive BIRN-a do objavljivanja ovog teksta.
Batut i dalje ćuti
Na pitanje šta je videla u sistemu, da li je tu bilo tri puta više preminulih nego što je to javno saopšteno, direktorka Instituta za javno zdravlje Batut dr Verica Jovanović rekla je „da je to suviše komplikovano pitanje o kome ne treba da se razgovara telefonom“ i da je to pitanje „uznemiravanje javnosti i struke“.
Novinari BIRN-a pokušali su da dobiju objašnjenje instutituta pre objavljivanja teksta o velikoj razlici u brojevima 22. juna, kada se direktorka nije pojavila na zakazanom sastanku.
