Iako je prošlo više od mesec dana otkako je Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu za “Jovanjicu 2”, žalbe branilaca optuženih na pomenutu odluku još nisu stigle u Apelacioni sud, jer Viši sud još nije uspeo da uruči rešenje o potvrđivanju optužnice za jednog od okrivljenih, saznaje BIRN u Višem sudu u Beogradu.

Ta činjenica prolongira postupak konačnog potvrđivanja optužnice, njeno stupanje na pravnu snagu, pa samim tim i početak suđenja.

I dok se u javnosti već spekuliše postojanjem mogućih interesa da se ovaj postupak „razvuče“, BIRN je stupio u kontakt sa izvorom bliskim jednom od optuženih, čije ime nećemo objaviti, a njegove izjave o postojanju dokumenata sa oznakom državne tajne koji ne mogu biti predstavljeni javnosti, bude sumnju da bi se ovo suđenje moglo odvijati iza zatvorenih vrata.

Ova optužnica se, inače, smatra ključnom u vezi sa slučajem gajenja marihuane na gazdinstvu Jovanjica, jer je njom osim vlasnika plantaže Predraga Koluvije, koji je prvookrivljeni i u optužnici “Jovanjica 1”, obuhvaćeno još osam osoba među kojima su policajci, pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA).  

Da bi put do pravosnažnosti „Jovanjice 2“ i početka suđenja mogao biti dug, govori i podatak da je za razliku od prve optužnice, na koju branioci deset okrivljenih (uglavnom radnika imanja) nisu bili podneli niti jednu žalbu, na „Jovanjicu 2“ žalbe su podneli svi.

Zbog toga će sudu biti potrebno i više vremena za njihovo razmatranje, a ukoliko Apelacija uvaži sve ili samo neke žalbe, optužnica bi mogla biti vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a on bi je mogao vratiti tužilaštvu, pa bi do početka suđenja, u tom slučaju, mogli proći meseci.

Osim toga, otvara se, međutim, još jedan problem – sumnja da bi postupak mogao biti oglašen tajnim kada jednoga dana bude započeo. Takva mogućnost može se naslutiti iz izjave izvora bliskog jednom od optuženih, sa kojim je BIRN bio u kontaktu.

Osim što kaže da su pripadnici službi bezbednosti koji se pominju u optužnici profesionalci i da su “posao obavljali časno i pošteno”, izvor tvrdi i da o tome postoje i dokazi koje, međutim, javnost neće moći da vidi.

“O svemu postoji adekvatna dokumentacija koja je, na žalost, označena stepenom državne tajne i ne može se objaviti javnosti, jer bi se tako nanela velika šteta državi“, kaže naš izvor.

“Kriminal, ilegalni poslovi ili bilo kakva vrsta organizovanog kriminala u konkretnom slučaju ne postoje”, kaže naš izvor dodajući: “Ako vas zanima istina, onda ste na potpuno pogrešnom tragu sa optužbama koje navodite i pokušajem povezivanja lica koja nisu ni na koji način povezana sa navedenim slučajem”.

Da li bi se pominjanje tajnih dokumenta moglo tumačiti kao naznaka eventualnog isključivanja javnosti iz predstojećeg sudskog procesa, što bi onemogućilo građane da čuju i saznaju šta su pripadnici državnih struktura radili na plantaži marihuane i da li su njihovi nadređeni znali za taj njihov angažman?

Sagovornici BIRN-a, sudije, tužioci i advokati, ne isključuju takvu mogućnost. Ipak, postavlja se pitanje i da li se javnost može isključiti samo kada je reč o krivičnim delima zaštite nacionalne bezbednosti ili je to moguće i ukoliko se dela odnose na opojne droge, falsifikovanje, promet oružja i eksplozivnih naprava, kao što je slučaj u “Jovanjici 2”. 

Jedan od sagovornika BIRN-a, predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, kaže da je u aktuelnoj sudskoj praksi tog suda, javnost bila isključena u krivičnim postupcima vođenim zbog krivičnog dela špijunaža iz člana 315 Krivičnog zakonika (KZ) i odavanje službene tajne iz člana 369 KZ.

I dok advokat Vladimir Gajić smatra da bi eventualna odluka da se suđenje proglasi tajnim bila teška zloupotreba, tužilac Goran Ilić upozorava da za isključenje javnosti nije dovoljno konstatovati da su određeni dokumenti tajni, već da se mora i dokazati da bi njihovo obelodanjivanje imalo štetne posledice.

Političari nevini, novinari krivi

“Politika nema apsolutno nikakve veze sa tim (Jovanjica, prim.aut), kao ni predsednik niti bilo koja druga politička ličnost”, kaže za BIRN izvor blizak jednom od optuženih.  

“Oni čak nisu bili ni upoznati“, kaže ovaj izvor kome smo se obratili kako bismo bolje razumeli šta se događalo na Jovanjici i kakva je bila uloga optuženih u predmetu “Jovanjica 2”, bez pitanja o ulozi porodice predsednika Srbije, kao i bez ikakvih optužbi upućenih bilo optuženima, bilo na račun predsednika.

Na kraju, odričući bilo kakvu krivicu države, odnosno pojedinaca iz policije i službi bezbednosti, izvor je kao glavne krivce označio – novinare. 

„Novinari su prekršili sve moguće zakone o tajnosti identiteta pripadnika službi bez konsultacije sa bilo kim i nastao je problem koji se ne može rešiti. Direktno ste ugrozili živote ljudi koji se svojim poslom bave časno kao i nevinih članova njihovih porodica“.

Dok optužnica putuje…

Suđenje po prvoj optužnici protiv Predraga Koluvije i još devetorice optuženih (uglavnom zaposlenih na Jovanjici), započelo je 7. oktobra prošle godine. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u novembru prošle godine podiglo još jednu optužnicu u slučaju Jovanjica, kojom je pored Koluvije obuhvaćeno još osam osoba među kojima su policajci, pripadnici BIA i VOA. Oni se terete za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga i falsifikovanje isprave, a jedan okrivljeni je optužen za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Tu optužnicu je 20. januara ove godine potvrdio Viši sud, nakon što ju je tužilaštvo 17. novembra 2020. poslalo vanpretresnom veću na ocenu. Međutim, žalbe branilaca optuženih na pomenutu odluku još nisu stigle u Apelacioni sud, jer Viši sud još nije uspeo da uruči rešenje o potvrđivanju optužnice za jednog od okrivljenih.

BIRN u Višem sudu u Beogradu rečano da je „nakon izvršene provere, utvrđeno da predmet `Jovanjica 2` nije poslat na odlučivanje po žalbi Apelacionom sudu u Beogradu iz razloga što još uvek nije protekao rok za izjavljivanje žalbe, odnosno jer je u toku je postupak uručenja rešenja za jednog od okrivljenih“. 

U sudu ne navode koji od okrivljenih još nije primio rešenje kao ni koji su razlozi neuručivanja. Međutim, nije retka pojava da se izbegavanjem prijema sudske odluke odugovlači neki postupak ili njegov početak. Advokati sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a navode da ovo može dovesti do toga da prođu meseci pre nego što otpočne suđenje. 

U Višem sudu kažu i da su, osim branioca jednog okrivljenog, svi ostali uložili žalbu na rešenje Višeg suda koji je 20. januara ove godine potvrdio optužnicu za “Jovanjicu 2”. 

Zato predmet i dalje čeka, jer pravo žalbe na pomenuto rešenje u roku od tri dana, počinje da teče od trenutka kada se optuženom ili njegovom braniocu uruči sudska odluka. 

Odluke se šalju poštom, kao preporučene pošiljke, a potpisana povratnica je dokaz da je uručena, nakon čega, u konkretnom slučaju, počinje da teče rok od tri dana u kom optuženi ima pravo da uloži žalbu, o čemu potom odlučuje Apelacioni sud. To je neophodan uslov da bi optužnica stupila na pravnu snagu i kako bi potom otpočelo suđenje. 

Od Zore Dobričanin, branioca prvooptuženog Predraga Koluvije, vlasnika imanja Jovanjica, saznajemo da je ona žalbu u ime svog klijenta napisala.

„Čekamo da predmet ode na Apelaciju po žalbama na rešenje o potvrđivanju optužnice“, kaže Dobričanin za BIRN.

Žalbu na rešenje o potvrđivanju optužnice podneo je i advokat Jugoslav Tintor, koji zastupa pripadnika MUP-a Radovana Bojovića.

Da li je uložio žalbu na pomenuto rešenje Višeg suda, pokušali smo da saznamo i od Vladimira Đukanovića, branioca policajca Milana Kendije. Đukanović nije odgovarao na telefonske pozive, ali ni na pitanja koja smo mu poslali pisanim putem.   

U Višem sudu nismo uspeli da saznamo šta su branioci tačno osporavali u svojim žalbama, jer se „o sadržini istih nije moguće izjašnjavati, budući da je u toku faza postupka u kojoj je javnost isključena“.

Koliko bi ova faza postupka mogla još da potraje, odnosno kada bi suđenje moglo da započne, zavisi, u prvom redu, od toga koliko će sudu biti potrebno da uruči to jedno preostalo rešenje optuženom ili njegovom braniocu, a potom i od odluke Apelacionog suda nakon što bude razmotrio žalbe odbrane.

Advokat Jugoslav Tintor za BIRN objašnjava da postoji mogućnost da Apelacioni sud ne prihvati žalbe odbrane, odbije ih kao neosnovane i u tom slučaju suđenje može da počne. Ukoliko pak, Apelacioni sud uvaži žalbe i konstatuje da rešenje Višeg suda sadrži nedostatke, on rešenje ukida i vraća prvostepenom sudskom veću da ponovo razmotri tu svoju odluku.

„U tom slučaju veće Višeg suda može ponovo da donese istu odluku, dakle, ponovo da potvrdi optužnicu sa možda malo drugačijim i detaljnijim obrazloženjem, a može i da je vrati tužilaštvu na dopunu“, kaže Tintor uz objašnjenje da je ovo drugo moguće uglavnom u situaciji ako se utvrdi da optužnica ima materijalne nedostatke. 

U tom slučaju do početka suđenja mogli bi proteći meseci. 

Iza zatvorenih vrata

Nakon što je izvor blizak jednom od osumnjičenih kazao za BIRN da postoje nekakve „državne tajne“ koje se „ne mogu objaviti javnosti“, obratili smo se za komentar advokatima i sudijama kako bismo videli da li bi to moglo da posluži kao osnova odbrane da zatraži da se suđenje u slučaju “Jovanjica 2” obavi iza zatvorenih vrata. 

Prema Zakoniku o krivičnom postupku sudsko veće može od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa, bilo po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka u postupku, da isključi javnost tokom celog suđenja ili iz jednog njegovog dela.

Kao mogući razlozi navode se slučajevi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika, privatnosti učesnika u postupku i drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu, kaže da je u aktuelnoj sudskoj praksi tog suda javnost bila isključena u krivičnim postupcima vođenim zbog krivičnog dela špijunaža i odavanje službene tajne.

Iz ovog podatka se, dakle, vidi da javnost do sada sa suđenja isključivana uglavnom u slučajevima zaštite nacionalne bezbednosti. Pitali smo sudiju Stepanovića da li je odluka o isključenju javnosti moguća i kada je reč o krivičnim delima poput udruživanja radi vršenja krivičnih dela, neovlašćenoj proizvodnji i stavljanju u promet opojnih droga, falsifikovanju (kao što je slučaj sa ’Jovanjicom 2’) i to samo zato što su za njih optuženi pripadnici obaveštajnih službi i policije.

Stepanović tako nešto nije isključio.

„Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa obavezno isključenje javnosti za određenu kategoriju krivičnih dela, niti za određene kategorije lica, izuzev u situaciji kada se sudi maloletnicima u skladu sa članom 75 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica”, kaže predsednik Višeg suda navodeći da će “sud u svakom konkretnom slučaju, a u zavisnosti od procene svih relevantnih okolnosti, po službenoj dužnosti ili ako postoji predlog stranaka i branioca, doneti odluku o eventualnom isključenju javnosti“.

Advokat Vladimir Gajić smatra da bi eventualna odluka da se suđenje proglasi tajnim, odnosno da se isključi javnost, bila teška zloupotreba.

„Nema tu bilo kakve potrebe da se štite interesi nacionalne bezbednosti zbog toga što se pripadnici BIA, MUP-a i VOA bave organizovanim kriminalom i trgovinom narkoticima. Dakle, isključenje javnosti bio bi kolosalan skandal“, kaže Gajić.

Gajić kaže i da očekuje da bi nakon potvrđivanja optužnice za “Jovanjicu 2” trebalo da dođe do spajanja tog predmeta sa postupkom “Jovanjica 1”.

„Tu imamo istu bazu zločina. Optužnica za `Jovanjicu 2` je rezultat proširenja prvobitne istrage. Zato treba pratiti svaki potez tužioca. On bi, dakle, trebalo da traži spajanje postupka kako bi se sudilo u istom pretresu po obe optužnice i ne bi smeo da traži isključenje javnosti. Ako se bude išlo na odvojena suđenja, to bi bio skandal i otvaranje vrata na koja treba kao oslobođeni da izađu pripadnici službi i policije“, smatra Gajić.

Tužilac Goran Ilić za BIRN kaže da se za utvrđivanje razloga za isključivanje javnosti iz sudskih postupaka koriste izrazi čiju je sadržinu ponekad teško utvrditi, što je dovelo do neujednačenosti sudske prakse. 

Ilić upozorava i da za isključenje javnosti moraju postojati dokazi za razloge donošenja takve odluke.

„Kada je reč o isključenju javnosti zbog razloga nacionalne bezbednosti, nije dovoljno da se na pretresu iznose tajne podaci, već je neophodno da se dokaže da iznošenje tih podataka može da ima konkretne posledice po bezbednost, kaže Evropski sud za ljudska prava“, podseća Ilić.

On dodaje da najneodređeniji razlog za isključenje javnosti sa glavnog pretresa jesu „drugi opravdani interesi demokratskog društva“. 

„Za određivanje koje su to situacije kada postoje opravdani interesi demokratskog društva, u pomoć bi takođe trebalo pozvati praksu Evropskog suda za ljudska prava“.

Ilić zaključuje i da tajnu, u slučaju isključenja javnosti, predstavljaju samo određene činjenice, a ne celokupan postupak i da bi javni tužilac u naredbi kojom upozorava na obavezu čuvanja tajne, morao tačno da označi činjenice koje se smatraju tajnom.

Marihuana umesto zdrave hrane 

Prvooptuženi Predrag Koluvija uhapšen je 13. novembra 2019. godine. Njega je tog dana policija zaustavila zbog nasilničke vožnje po auto-putu u “audiju 8” sa policijskom rotacijom.

Kod njega i suvozača Miloša Tofilovića pronađene su policijske značke, za koje policija tvrdi da su lažne, a Koluvija je potom policajce odveo do svojih staklenika na imanju Jovanjica, gde se navodno uzgajala zdrava hrana. Umesto zdrave hrane i organskih proizvoda i industrijske konoplje, za čije su uzgajanje imali dozvolu, policajci su zatekli hektare zemljišta zasađenog marihuanom.

Na plantaži je prilikom pretresa, kako se navodi u optužnici, pronađena opojna droga kanabis ukupne neto mase nakon sušenja 1,67 tona.