Kada se iz ulice Matice srpske na Mirijevu skrene u Samjuela Beketa, ubrzo se ulazi u ulicu Gvozdenog puka, gde se smestila sveže završena četvorospratna zgrada. Objekat ima fasadu, radovi su uglavnom okončani, ali se čini da zgrada još uvek nije useljena.
Vlasnik objekta je Goran Stamenković, šef smene dežurne službe beogradske policije u noći između 24. i 25. aprila 2016. kada su, za sada neidentifikovane osobe, demolirale objekte u Savamali. On je jedini do danas krivično odgovarao za tu nezakonitu rušilačku akciju.
U proleće 2019. godine BIRN je iz policijskih izvora dobio informaciju da se Stamenković nagodio sa najvišim državnim zvaničnicima da će mu se u zamenu za preuzimanje krivice na sudu za događaje u Savamali, omogućiti legalizacija objekta, koji je već bio počeo da gradi nezakonito, bez neophodne dokumentacije i dozvola.
Prema informacijama do kojih je BIRN tada došao, objekat u Mirijevu je u tom trenutku već bio ozakonjen, a u katastar je upisan kao poslovno-stambeni objekat. Upisano je i da je korisna površina objekta 1.220 kvadrata i da se nalazi u vlasništvu Gorana Stamenkovića.
BIRN se zbog provere informacija o datumu legalizacije objekta po osnovu Zakona o ozakonjenju, odmah obratio nadležnim institucijama. Dve godine kasnije, uprkos upornim pokušajima, Gradska uprava grada Beograda još nije dostavila traženu dokumentaciju, iako joj je to naloženo rešenjem kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja još u septembru 2019. godine. Dokumentaciju nije dostavio ni Katastar.
Iz rešenja o ozakonjenju spornog objekta, koji je BIRN tražio, moglo bi se videti kada je tačno objekat ozakonjen, odnosno da li je to bilo pre ili posle rušenja u Savamali i po kom pravnom osnovu je to učinjeno. Podaci u vezi sa rešenjima o ozakonjenju bi, inače, prema Zakonu o ozakonjenju, morali da budu javni i objavljeni na internetu, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, rekla je gostujući u Utisku nedelje da je ona nedavno dobila informaciju da je Nikola Selaković, tadašnji ministar pravde, a sada ministar spoljnih poslova, vršio pritisak na Stamenkovića.
Tepić je rekla da je, prema njenim saznanjima, Stamenković ucenjivan tako što mu je rečeno da će moći da legalizuje svoju nelegalno sazidanu kuću, ako na sebe preuzme krivicu za Savamalu. Rekla je da, navodno, o tome postoje i iskazi u tužilaštvu, ali da tamo ne znaju šta sa njima da rade.
BIRN je Selakoviću poslao pitanja u vezi sa ovim navodima, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nismo dobili.
Mediji su, međutim, pre dva dana preneli njegovu izjavu kojom je negirao Tepićkine navode, rekao da to nije napad na njega već na predsednika Aleksandra Vučića i pozvao je na da se sastanu na poligrafu.
Držeći se devize da ne „objavljujemo ono što znamo, već ono što možemo da dokažemo“, BIRN će i dalje nastaviti potragu za istinom u ovom slučaju.
Pošto već dve godine bezuspešno pokušavamo da dođemo do dokumentacije, koja bi zvanično potvrdila glasine, kojih je poslednjih dana sve više, BIRN je odlučio da objavi saznanja do kojih je do danas došao. To je priča o tome kako su se institucije, kao i u brojnim drugim slučajevima, stavile iznad zakona, kršeći u konkretnom slučaju odredbe najmanje dva zakonska akta.
Legalizacija kao nagrada za ćutanje
Nakon više od dve godine istražnih radnji i prebacivanja predmeta između Višeg i Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, policija je u aprilu 2018. godine podnela krivičnu prijavu protiv Gorana Stamenkovića, šefa smene Komandno-operativnog centra beogradske policije.
Kako je ranije pisao KRIK, prijava je podneta zbog nesavesnog rada u službi u noći rušenja u Savamali između 24. i 25. aprila 2016, a bila je upućena Posebnom odeljenju Višeg tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Petnaestak dana kasnije, 8. maja 2018. godine, Stamenković je sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu sklopio sporazum o priznanju krivice, nakon čega je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od pet meseci sa rokom provere na dve godine za krivično delo „nesavestan rad u službi“.
On je sporazumom na sebe preuzeo krivicu zato što pored velikog broja prijava građana u noći rušenja u Savamali, nije poslao policijsku ekipu na teren, već su građani upućivani na komunalnu policiju. Policijska patrola nije poslata ni uprkos činjenici da je veći broj građana prijavio nezakonito lišavanje slobode, kao i da su ih maltretirale maskirane osobe, koje su nezakonito rušile objekte u toj četvrti.
Kako je pisao Insajder, koji je imao uvid u sporazum o priznanju krivice, Stamenković je naredio podređenima da se ne odazovu na pozive građana.
Tako je Stamenkovićevim preuzimanjem odgovornosti za odluku da se na mesto događaja ne pošalje patrola, na ceo slučaj stavljena tačka.
Međutim, kontrola koju je još 2016. obavio tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković utvrdila je na osnovu audio zapisa telefonskih razgovora da je naređenje da se ne postupa po prijavama građana policiji stiglo „s vrha“.
I sam Aleksandar Vučić je u junu 2016. kao mandatar za sastav nove Vlade Srbije, rekao da je nalog stigao iz vrha vlasti, ali je za krivca označio gradsku vlast. „Nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“, rekao je tada Vučić i najavio da će odgovorni krivično odgovarati.
Međutim, do danas niti je zvanično otkriveno ko je rušio, niti po čijem su nalogu demolirani objekti. Takođe, nije utvrđeno ni od koga je šef smene beogradske policije dobio nalog da policija ne reaguje na prijave građana.
Prema navodima izvora BIRN-a, Stamenkoviću je, između ostalog, obećano da će ukoliko ne otkrije od koga je dobio naređenje, dobiti minimalnu uslovnu kaznu, koja će mu omogućiti da ostane u policiji. Prema Zakonu o policiji, bez posla, po sili zakona, ostaje policajac osuđen na najmanje šest meseci zatvorske kazne. Kako je Stamenković dobio kaznu od pet meseci, on je ispunjavao uslove da ostane u radnom odnosu.
Deo nagodbe šefa smene beogradske policije sa pojedincima iz vrha vlasti odnosio se, navodno, i na legalizaciju zgrade u beogradskom naselju Mirijevo, koju je Stamenković već bio započeo da gradi bez potrebne dokumentacije.
Početkom 2019. godine, novinari BIRN-a su nakon dobijanja ove nezvanične informacije prvi put obišli objekat. Na zgradi su bili završeni grubi radovi i objekat je bio stavljen pod krov.
Početkom ove godine novinari BIRN-a su ponovo obišli zgradu u ulici Gvozdenog puka u Mirijevu. Zgrada je bila uglavnom završena ali, čini se, ne i useljena. Većina od 11 stanova, koliko ih je upisano u katastru i dalje se vodi na Gorana Stamenkovića, dok su četiri stana upisana na druge vlasnike. Stamenković i njegova supruga upisani su kao imaoci prava na parceli na kojoj se zgrada nalazi.
U zgradi se, prema podacima katastra, nalaze i dva poslovna prostora, jedan od 156 i drugi od 197 kvadrata. Građevinska površina objekta je 1.488 kvadrata, a korisna površina je 1.220 kvadrata.
Kada je početkom 2019. godine do BIRN-a stigla prva informacija o objektu, u katastru je bilo upisano da je zgrada legalizovana na osnovu Zakona o ozakonjenju.
U nameri da saznamo kada je objekat ozakonjen – da li je to bilo nakon dešavanja u Savamali aprila 2016. godine, odnosno u vreme postizanja sporazuma o priznanju krivice, koji je Stamenković sklopio sa Višim tužilaštvom u Beogradu – BIRN je informacije o tome potražio na sajtovima Ministarstva građevinarstva i Gradske uprave, odnosno Opštine Zvezdara, na kojoj se ozakonjeni objekat nalazi.
Kako navedeni podatak nije objavljen u katastru, ali ni na zvaničnim internet stranama, prvo smo se obratili Ministarstvu građevinarstva, koje nam je potvrdilo da takav podatak mora biti javan i objavljen na zvaničnoj internet strani nadležnog organa.
„Zakonom o ozakonjenju objekata propisano je da je nadležni organ dužan da spisak pokrenutih postupaka ozakonjenja i izdatih rešenja o ozakonjenju objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici u roku od osam dana od dana sačinjavanja spiska“.
U odgovoru se navodi i da uvid u rešenja za koje su nadležne lokalne samouprave, može da se ostvari na zvaničnim internet stranicama opština.
Budući da na sajtu opštine Zvezdara te informacije nisu objavljene, BIRN je uputio Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja gradskom Sekretarijatu za poslove legalizacije – Odeljenju za područje opštine Zvezdara.
I umesto da ovakvu informaciju svako može da proveri uvidom u dokument, koja su u posedu državnih organa, to u našoj stvarnosti nije moguće. Mediji su prinuđeni da ulaze u duge postupke ostvarivanja prava putem Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, zbog čega mnoge važne informacije i priče čekaju uz neizvesnost da li će uopšte moći da budu objavljene.
Pomenuti zahtev opštini Zvezdara BIRN je podneo 3. aprila 2019. godine. U zakonskom roku od 15 dana nismo dobili nikakav odgovor, pa smo zbog ignorisanja ove institucije, podneli žalbu kancelariji Poverenika.
Pet meseci kasnije, u septembru 2019. od Poverenika nam je stiglo rešenje o izvršenju, kojim je opština dobila rok od dva dana da dostavi dokumentaciju, ali je Sekretarijat za legalizaciju još jednom prekršio zakon i dokument nije dostavio.
Krajem januara ove godine smo ponovo pokušali da dođemo do potrebne dokumentacije. Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, ovoga puta, uputili smo Republičkom geodetskom zavodu, odnosno njihovoj Službi za katastar.
U zakonskom roku smo obavešteni o izmenama u nazivu ulice u kojoj se objekat nalazi, a za informacije o ozakonjenju nam je rečeno da moramo sačekati, dok im stigne izveštaj katastra opštine Zvezdara.
Međutim, umesto traženog dokumenta, početkom marta stiglo nam je obaveštenje o odbijanju tog dela zahteva uz obrazloženje da bi davanjem informacija bilo povređeno pravo na privatnost osoba na koje je objekat uknjižen, odnosno pravo na privatnost Gorana Stamenkovića i njegove supruge.
U rešenju je citiran i član 14 Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, koji predviđa i izuzetke, pa je navedeno da bi se takav dokument mogao dostaviti u slučaju ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju, koju to lice vrši.
BIRN je 24. marta ove godine na takvo rešenje podneo žalbu, budući da je u konkretnom slučaju upravo reč o pomenutom izuzetku, jer je Goran Stamenković bio šef smene dežurne službe beogradske policije u noći bespravnog rušenja u Savamali, da je sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu potpisao sporazum o priznanju krivice i da je osuđen na uslovnu kaznu zatvora.
U žalbi smo podsetili i da je reč o događaju, koji je privukao ogromnu pažnju javnosti, izazvao masovne proteste građana, kao i da je nesporno da se radi o informaciji od izuzetnog javnog značaja, jer postoje indicije da je Stamenkovićev poslovno-stambeni objekat ozakonjen nakon događaja u Savamali. Osim toga, ovaj dokument bi, po slovu zakona, svakako morao biti dostupan građanima Srbije preko zvaničnih internet strana nadležnih institucija.
BIRN u ovom trenutku čeka rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno da li će Poverenik naložiti katastru da dostavi dokument iz kog bi se mogli videti podaci o imovini Gorana Stamenkovića, odnosno o vremenu kada je tu spornu imovinu stekao, kada je objekat sazidan i legalizovan, po kom pravnom osnovu i da li je ispunio brojne uslove za legalizaciju na osnovu Zakona o ozakonjenju, koji je donet 2015. godine.
BIRN je probao da stupi u kontakt sa policajcem Goranom Stamenkovićem, ali u tome nismo uspeli.
***********************
Nakon objave ovog teksta, BIRN-u je stigao odgovor Tanje Stamenković, preko koje smo pokušali da uspostavimo kontakt sa njenim suprugom Goranom Stamenkovićem.
Ona nas je uputila da od MUP-a zatražimo saglasnost kako bi Goran Stamenković mogao da nam da izjavu, a koju on trenutno nema. Ukoliko MUP to odobri, njen suprug nam, kako kaže, stoji na raspolaganju.
“Za 32 godine rada uvek je poštovao protokole kako informisanja tako i komande u MUP-u. Krajem godine odlazi u penziju i biće u poziciji kako vama, tako i svima ostalima da odgovori na pitanja”, piše u odgovoru Tanje Stamenković.
