Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu u dva odvojena, ali izuzetno važna slučaja, u gotovo istim sastavima vanpretresnih veća, donelo je – u najmanju ruku – neobične odluke. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u oba predmeta sudska veća su napravila ozbiljne procesne propuste, zbog čega se na potvrđivanje optužnice u jednom slučaju čeka već godinu dana, a u drugom sedam meseci. U oba postupka zapravo se toliko vremena čeka samo da bi se utvrdilo koje je tužilaštvo nadležno za postupanje – Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) ili Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Odluke vanpretresnih veća Višeg suda u Beogradu, sudeći po nalazima Apelacionog suda, ukazuju ili na nepoznavanje zakona ili na zloupotrebu procesnih radnji – a obe mogućnosti su poražavajuće za pravosudni sistem i, posledično, za vladavinu prava.

Jedan od tih slučajeva odnosi se na optužnicu zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu obuhvaćeni su Slobodanka K., menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i Milutin S. i Biljana K, predsednik i član Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu. Troje okrivljenih se tereti da su kao članovi komisije nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje stanice u rad bez stvarne provere bezbednosti, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica. Uprkos težini slučaja i njegovim posledicama, postupak potvrđivanja optužnice i dalje traje, pre svega zbog spora oko toga da li je optužnicu podiglo nadležno tužilaštvo – da li predmet treba da ostane u nadležnosti beogradskog VJT-a ili Tužilaštva za organizovani kriminal.

Drugi predmet odnosi se na optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda, i još 13 okrivljenih. Oni se terete za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela, pranja novca i zloupotrebe službenog položaja. I u ovom slučaju ključni problem je u tome da li postupak treba da vodi VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ili Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Ova dva predmeta pokazuju kako se procesnim odlukama suda može uticati na tok krivičnog postupka. Suština problema leži u odlukama sudskih veća koje se zasnivaju na procesnim propustima, zbog čega nije moguće utvrditi nadležnost tužilaštva, a samim tim ni suda koji će postupati u predmetu. Zbog toga Apelacioni sud u više navrata mora da interveniše i vraća predmete prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Posledica toga je da postupci stagniraju, jer optužnice i dalje čekaju potvrđivanje.

Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjuje za BIRN da u ovom slučaju ne deluje da je reč o neznanju, već o mogućoj zloupotrebi, imajući u vidu da je u sudskim većima učestvovao predsednik Višeg suda, iskusan sudija koji po pravilu ima i kontrolnu ulogu u posebno važnim predmetima, zbog čega postoji osnov za sumnju da je i ovde to bio slučaj.

Predmet „Stajić“: Postupak mesecima “zaglavljen” zbog spora oko nadležnosti tužilaštava

Iako je prošlo više od pola godine od kada je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda i još 13 osoba i jednog pravnog lica, ona i dalje nije potvrđena, a ostaje neizvesno čak i to ko je nadležan za vođenje postupka. Još nije razjašnjeno da li će predmet ostati u rukama Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, ili će ga preuzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal, što posledično određuje i da li će suditi Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za korupciju ili ono specijalizovano za organizovani kriminal.

Posebno je nejasno zašto je VJT po drugi put podnelo (izmenjenu) optužnicu Višem sudu, kada je već prilikom podnošenja prve optužnice, u avgustu 2025, u njoj predložilo “da se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim, te da spise predmeta dostavi Posebnom odeljenju za organizovani kriminal tog suda koje će sprovesti jedinstveni postupak protiv svih optuženih lica”. 

Naime, Posebno odeljenje VJT za suzbijanje korupcije podiglo je optužnicu 15. avgusta prošle godine, nakon čega je predmet dostavilo Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za suzbijanje korupcije radi potvrđivanja, ali ujedno i “preporučilo” tom odeljenju suda da se proglasi nenadležnim.

Vanraspravno krivično veće Višeg suda sa predsednikom Višeg suda Draganom Miloševićem na čelu, upravo je to i uradilo: oglasilo se nenadležnim, uz obrazloženje da se optužnica odnosi na krivična dela koja imaju elemente organizovanog kriminala, uključujući udruživanje radi vršenja krivičnih dela i pranje novca u velikim iznosima, zbog čega bi, po stavu tog suda, nadležnost trebalo da ima Odeljenje za organizovani kriminal. Tu odluku doneli su članovi krivičnog vanpretresnog veća u kom su, osim sudije Dragana Miloševića, predsednika veća i ujedno predsednik Višeg suda u Beogradu, bile i sudije Nikola Mikić i Goran Ramić, članovi veća.

Nakon učešća u vanpretresnim većima u predmetima „Stajić” i „nadstrešnica”, sudija Nikola Mikić je 30. decembra 2025. unapređen u sudiju Apelacionog suda u Beogradu, iako je Visoki savet sudstva protiv njega, kao i protiv sudije Dragana Miloševića, pokrenuo disciplinski postupak zbog postupanja u nekim drugim predmetima.

Na odluku da se Posebno odeljenje Višeg suda za suzbijanje korupcije proglasi nenadležnim u slučaju “Stajić”, žalbe su izjavili branioci okrivljenih, a Apelacioni sud u Beogradu ih je usvojio i ukinuo rešenje o nenadležnosti. Apelacija, međutim, nije zauzela stav o tome ko jeste nadležan, niti je ulazila u osnovanost optužbi. Umesto toga, ukazala je na procesnu grešku: ako sud smatra da optužnicu podnosi nenadležni tužilac, onda ne može samo da se oglasi nenadležnim i prosledi predmet drugom sudu, već mora formalno da odbaci optužnicu. Tek potom nadležni tužilac može podneti novu. Drugim rečima, Apelacioni sud je zaključio da je problem u proceduri, a ne u sadržini optužnice.

Tim povodom BIRN se u više navrata obraćao Višem sudu. U odgovoru od 5. decembra prošle godine, sud je naveo da je nakon pomenute odluke Apelacionog suda, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu 28. novembra 2025. godine podnelo izmenjenu optužnicu, koja je dostavljena istoimenom odeljenju Višeg suda i da je predmet u toku formalnog ispitivanja optužnice. 

U novom odgovoru od 2. februara precizirano je da je postupak formalnog ispitivanja okončan 8. decembra, da je optužnica utvrđena kao formalno ispravna i da je dostavljena okrivljenima i njihovim braniocima, uz rok od 8 dana za podnošenje odgovora. Ipak, prema tadašnjoj informaciji, još uvek nisu bili stečeni uslovi za tzv. „materijalno ispitivanje“ optužnice – procenu da li postoje dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Razlog je bio taj što sud još uvek nije imao dokaze o uručenju optužnice svim okrivljenima i njihovim braniocima. Tek nakon toga, rečeno nam je tada u Višem sudu, steći će se uslovi za njeno materijalno ispitivanje, što je korak u kojem sud zapravo ocenjuje da li optužnica ima dovoljno osnova za vođenje krivičnog postupka.

Da li su se ti uslovi u međuvremenu stekli, nismo uspeli da saznamo ni nakon pitanja koja smo Višem sudu uputili 24. februara, jer se spisi predmeta u tom trenutku više nisu nalazili u tom sudu, već u Apelacionom sudu u Beogradu. Kako nam je naknadno objašnjeno, predmet je Apelacionom sudu, ovoga puta, prosleđen radi odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog Novaka Stajića protiv rešenja krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu od 9. decembra 2025. godine. Tim rešenjem bila je određena privremena mera oduzimanja imovinske koristi pravnog lica, firme Loyal Trust d.o.o, čiji je vlasnik i zakonski zastupnik okrivljeni Novak Stajić, brat bivšeg sekretara Sekretarijata za poslove ozakonjenja Nemanje Stajića. Ovom merom, tom pravnom licu zabranjeno je raspolaganje, opterećenje i otuđenje, kao i zaključivanje drugih pravnih poslova.

Iz poslednjeg odgovora Višeg suda u Beogradu, koji je BIRN dobio 18. marta 2026. godine vidi se da se predmet protiv Nemanje Stajića i drugih okrivljenih i dalje “šeta” na relaciji Viši sud – Apelacioni sud. Spis predmeta vraćen je Višem sudu 13. marta, nakon što je Apelacija odbila kao neosnovane žalbe branioca Novaka Stajića i njegovog pravnog lica Loyal Trust. Tri dana kasnije, 16. marta, predmet je, međutim, ponovo prosleđen Apelacionom sudu radi odlučivanja o žalbama okrivljenog Nikole Vukojevića i njegovih branilaca na rešenje Posebnog odeljenja Višeg suda, kojim mu je produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.

Viši sud u odgovoru BIRN-u istovremeno navodi da je u kratkom periodu koliko je predmet boravio u ovom sudu, preostalo da samo jedna okrivljena primi optužnicu Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a po povratku spisa iz Apelacionog suda, steći će se uslovi za materijalno ispitivanje optužnice. Podsećaju da je formalno ispitivanje završeno 8. decembra 2025. godine, kada je vanpretresno veće utvrdilo da je optužnica propisno sastavljena i formalno ispravna, a da postupak materijalnog ispitivanja, koji traje uobičajeno oko dva meseca od sticanja svih uslova, još nije počeo.

Za sada, predmet ostaje u svojevrsnom institucionalnom „ping-pongu“. Iz dosadašnjeg toka postupka može se zaključiti da VJT, odnosno njegovo Odeljenje za suzbijanje korupcije nastoji da zadrži predmet u svojoj nadležnosti, ali u kom pravcu će se postupak dalje kretati, biće jasnije tek nakon odluke Višeg suda – da li će izmenjenu optužnicu ovog puta odbaciti ili je potvrditi, što bi u ovom drugom slučaju moglo značiti da je VJT prilagodio optužnicu krivičnim delima iz svoje nadležnosti.

Imajući u vidu rešenje Apelacionog suda, koji je zaključio da je vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu učinilo procesnu grešku i da nije moglo da se oglasi nenadležnim za ovaj slučaj, postavlja se pitanje da li je posredi neznanje sudija ili nešto drugo. Pravnica Sofija Mandić za BIRN kaže da teško možemo da govorimo o nepoznavanju zakona.

“U slučajevima o kojima govorimo ne radi se o pravnim bravurama do kojih Apelacioni sud ‘dobacuje’, a veće Višeg suda ne. Radi se o elementarnim pravnim pojmovima i odgovoru na dosta jednostavno pitanje – ko je nadležan za postupanje”, kaže Mandić.

Prema prvoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iz avgusta 2025. godine, do koje je BIRN došao putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, Nemanja Stajić, bivši sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja u Beogradu, označen je kao organizator organizovane kriminalne grupe, u kojoj su, prema navodima tužilaštva, učestvovali i članovi njegove porodice – supruga, brat, snaja, majka, otac, tašta. Optužnica ga tereti da je, koristeći službeni položaj, omogućavao ozakonjenje objekata koji za to nisu ispunjavali zakonske uslove, tako što su podnosiocima zahteva odobravani postupci bez potrebne dokumentacije i provera, uz ubrzavanje rešavanja predmeta i korišćenje spornih ili fiktivnih dokumenata. Na taj način, kako se navodi, bespravno izgrađeni objekti su legalizovani, a zatim su podnosioci zahteva, bez naknade, prenosili posebne delove tih objekata na pripadnike organizovane kriminalne grupe, čime je, prema optužnici, pribavljena značajna imovinska korist i prikrivano poreklo novca stečenog kriminalnim aktivnostima.

BIRN se tokom proteklih godina u većem broju istraživanja bavio sistemskom zloupotrebom procesa ozakonjenja u Beogradu, uključujući ulogu Nemanje Stajića i njegove porodice u nezakonitoj gradnji, spornim legalizacijama objekata, kao i sumnjama na korupciju i pribavljanje imovinske koristi, pri čemu je objavio i bazu sa više od 300 nezakonito ozakonjenih objekata.

Predmet „nadstrešnica“ godinu dana blokiran, kao i „Stajić“, zbog spora oko nadležnosti i grešaka Višeg suda

Apelacioni sud u Beogradu je 3. februara 2026. godine ponovo ukinuo odluku vanpretresnog većа Višeg suda u Beogradu, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, kojim je potvrđena optužnica protiv Slobodanke K., Milutina S. i Biljane K. Optužnica je podignuta zbog propusta koji su doveli do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. Slobodanka K, menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, tereti se za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, dok su Milutin S. i Biljana K, članovi Komisije za tehnički pregled, optuženi za nesavestan rad u službi i teško delo protiv opšte sigurnosti.

Troje okrivljenih se terete da su kao članovi komisije za tehnički pregled, nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje zgrade železničke stanice u rad, iako nisu izvršili potpunu kontrolu izvedenih radova, projektne dokumentacije i same konstrukcije objekta, niti su proverili da li su ispunjeni uslovi za bezbednu upotrebu. Time su propustili, kako je saopšteno iz VJT Beograd, da uoče ključne nedostatke, uključujući stanje nadstrešnice, pa su omogućili da objekat bude stavljen u funkciju iako za to nisu postojali uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica.

Apelacioni sud je početkom februara ukinuo odluku kojom je Viši sud potvrdio optužnicu, jer je, kako se navodi, vanpretresno veće napravilo bitnu proceduralnu grešku u proceni ovlašćenja tužilaštva za podizanje optužnice. Sud je ocenio da Viši sud nije dao jasne, razumljive i nedvosmislene razloge zbog kojih je smatrao da je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu imalo ovlašćenje da podigne optužnicu, što predstavlja pretpostavku od koje zavisi zakonitost daljeg postupka. Posebno je istaknuto pitanje supstitucije, procedure kojom neposredno viši tužilac (u ovom slučaju vrhovni javni tužilac) donosi obrazloženo rešenje, kojim ovlašćuje drugo tužilaštvo da preuzme postupak, odnosno, odlučuje da je postupak u nadležnosti nekog drugog tužilaštva.

Naime, vrhovni javni tužilac je 28. februara 2025. godine, četiri dana nakon hapšenja troje okrivljenih, doneo rešenje o supstituciji kojim je vođenje predmeta sa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu preneto na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Glavni tužilac VJT u Beogradu podneo je 3. marta 2025. godine prigovor na to rešenje, a Komisija Visokog saveta tužilaštva (VST) 4. marta 2025. godine odbila je prigovor kao neosnovan. Uprkos tome, Više javno tužilaštvo u Beogradu, istog dana, podiglo je optužnicu. 

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu je u aprilu 2025. potvrdilo tu optužnicu, međutim, Apelacioni sud u Beogradu je 8. jula ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice. Apelacija je i u tom prvom rešenju ukazala da prvostepeni sud nije obrazložio da li je optužnica podneta od strane ovlašćenog tužioca – u konkretnom slučaju, da li od strane Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ili Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. 

I ovde je sudija Dragan Milošević bio predsednik KV veća, a sudija Nikola Mikić član, samo je umesto sudije Gorana Ramića, drugi član veća bila sudija Tatjana Sretenović.

Nekoliko dana kasnije, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštava da ne postupa “ni u jednom predmetu u vezi sa padom nadstrešnice”, nakon što je Vrhovni javni tužilac donela rešenje o supstituciji, kojim je ovlastio Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da dalje postupa u ovom predmetu.

Međutim, uprkos tome što je Zagorka Dolovac još u martu prošle godine donela rešenje o supstituciji i predmet “prebacila” u TOK i uprkos tome što i VJT u julu saopštava da više ne postupa u ovom predmetu, krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu u ponovnom postupku, u novembru prošle godine, još jednom kaže da je za vođenje krivičnog postupka, u trenutku podnošenja optužnice, “bilo nadležno Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije” Višeg suda u Beogradu – a ne za organizovani kriminal.

Kako se navodi u tom saopštenju od 17. novembra 2025, u prilog ovoj odluci Višeg suda dati su “jasni i detaljni razlozi”.

Ujedno, potvrđujući tu optužnicu u novembru prošle godine, Vanpretresno veće Višeg suda je ocenilo da je VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, imalo ovlašćenje da podigne optužnicu, jer odluka Komisije VST-a kojom je odbijen prigovor o supstituciji, još nije bila dostavljena Višem tužilaštvu. 

Apelacioni sud je, međutim, utvrdio da pravnosnažnost odluke Komisije VST-a nastaje njenim donošenjem, a ne dostavljanjem, zbog čega je zaključio da su razlozi Višeg suda nejasni i nedovoljni da se može potvrditi da je optužnica podignuta od strane ovlašćenog tužioca.

Viši sud u Beogradu nije odgovorio na pitanje BIRN-a da li je nakon ovog, drugog po redu rešenja Apelacionog suda, kojim se poništava odluka Višeg suda u predmetu “nadstrešnica”, Viši sud donosio neku novu odluku u ovom predmetu.

Radmila Dragičević Dičić, sutkinja u penziji i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu objašnjava da je, dok je glavni tužilac VJT Beograd Nenad Stefanović sprovodio brzu istragu u ovom slučaju, koja je trajala samo nekoliko dana, istovremeno došao nalog vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o supstituciji, kojim se predmet dodeljuje TOK-u i koji je zahtevao da se odmah dostavi nadležnom tužilaštvu. 

„Stefanović je podneo prigovor na to rešenje, ali nije sačekao odluku Komisije Visokog saveta tužilaštva, već je istog dana, kad je Komisija odlučila o prigovoru, podigao optužnicu i dostavio predmet Višem sudu u Beogradu, čime je predmet ušao u sudski postupak.“ 

Dičić podseća da je na tu optužnicu podnet prigovor, i da je Apelacioni sud po žalbi dva puta ukinuo odluku Višeg suda, jasno pokazujući da Viši sud ne poštuje naloge Apelacionog suda o preispitivanju nadležnosti tužilaštva. „Ako Viši sud ponovo potvrdi ovu optužnicu, Apelacioni sud bi trebalo da odluči sam“, zaključuje Dičić.

Pravnica Sofija Mandić ukazuje da ovo nisu jedini predmeti u kojima VJT u Beogradu pokušava veštački da zasnuje svoju nadležnost, pa je, na primer, policajce pogrešno tretiralo kao učesnike javnih skupova, kako bi se obezbedilo da baš to tužilaštvo vodi postupke protiv demonstranata.

“To se događa, jer je na čelu tog tužilaštva tužilac, koji je od najvećeg poverenja izvršne vlasti”, kaže Mandić i dodaje da su i tzv. Mrdićevi zakoni doneti upravo radi koncentracije moći u VJT Beograd. 

“Možemo slobodno reći da su neke odluke sudova i Komisije za prigovore VST-a, uključujući tu i slučaj ‘nadstrešnica’, upravo dovele do usvajanja Mrdićevih zakona. Nakon što su sudovi i Komisija sprečili “štelovanje” predmeta, Komisija za prigovore je ukinuta jednim od Mrdićevih zakona”, kaže Sofija Mandić.

Podsetimo, Komisija VST za prigovore javnih tužilaca (koja je u drugom stepenu rešavala i o supstituciji u slučaju “nadstrešnica”) je ukinuta usvajanjem tzv. Mrdićevih zakona krajem januara ove godine, a prigovori se sada podnose direktno višem glavnom javnom tužiocu, koji odlučuje u roku od 30 dana.

Nadležni ćute

BIRN je pitao Viši sud u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu o njihovim postupanjima u ova dva predmeta, ali do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori. 

Više javno tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zbog čega nisu prosledili predmete “nadstrešnica” i “Stajić” u Tužilaštvo za organizovani kriminal, uprkos rešenju o supstituciji u predmetu “nadstrešnica” i uprkos tome što je u predmetu “Stajić” sam tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu napisao da je reč o krivičnom delu organizovanog kriminala. 

Slično, Viši sud u Beogradu nije odgovorio na pitanja BIRN-a zbog čega je vanpretresno veće Višeg suda dva puta prenebreglo rešenja Apelacionog suda u Beogradu u slučaju „nadstrešnica“ i zašto nije odbacilo optužnicu VJT u predmetu „Stajić“ zbog nenadležnosti tužioca koji ju je podneo.

Zašto je VJT u Beogradu pokrenuto postupak u slučaju “nadstrešnica”

S obzirom na to da se u slučaju “nadstrešnica” već vode dva procesa – jedno, radi utvrđivanja neposrednih uzorka i odgovornosti za pad nadstrešnice, vodi VJT u Novom Sadu, dok drugu istragu, radi utvrđivanja finansijskih tokova i sumnji na korupciju, sprovodi TOK – postavlja se pitanje zbog čega je postupak protiv troje okrivljenih pokrenulo i Posebno odeljenje VJT u Beogradu za suzbijanje korupcije.

Odgovor bi se mogao naći sagledavanjem hronologije događaja. 

Nadstrešnica je pala 1. novembra 2024, kada je VJT Novi Sad pokrenulo istragu. Već 30. decembra podignuta je optužnica protiv 13 osoba, među kojima je okrivljen i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski. 

Istoga dana kada je podignuta optužnica, VJT u Novom Sadu odbacuje krivičnu prijavu, koju je, u međuvremenu, podneo advokat Petar Matković, branilac optužene Anite Dimoski. Prijava je podneta protiv Slobodanke K, menadžerke Infrastrukture železnice Srbije za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, i još šest osoba. Advokat Matković podneo je krivičnu prijavu tvrdeći da su članovi komisije za tehnički pregled objekta i Slobodanka K. nesavesnim postupanjem i odobravanjem probnog rada, odnosno omogućavanjem korišćenja nedovršenog objekta, doprineli stvaranju uslova, koji su doveli do urušavanja nadstrešnice.

Kako je krivična prijava u Novom Sadu odbačena, u februaru  2025. godine Anita Dimoski, preko svog advokata Petra Matkovića, podnosi još jednu krivičnu prijavu, ovoga puta VJT-u u Beogradu, ponovo protiv Slobodanke K, menadžerke Infrastrukture železnice Srbije za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti. Istom krivičnom prijavom obuhvaćeni su i Milutin S. i Biljana K. i još dve osobe, a na teret im se stavljaju dela istovetna kao u prethodnoj krivičnoj prijavi, podnetoj u novosadskom tužilaštvu.

Na osnovu te krivične prijave, VJT formira predmet i 24. februara prošle godine privodi se pet osoba obuhvaćenih tom prijavom. Već sutradan, petoro osumnjičenih se saslušavaju u VJT Beograd.

Tek na dan ovog hapšenja, oglasilo se VJT iz Novog Sada, saopštivši da je istu krivičnu prijavu istog advokata odbacilo još 30. decembra 2024. godine, opširno objašnjavajući zbog čega. Ukratko, to tužilaštvo je navelo da je odbacilo krivičnu prijavu, jer nije našlo dokaze da su prijavljeni zaista odobrili puštanje cele stanice u rad niti da su njihovim postupanjem izazvani uslovi za nesreću, pošto tehnički pregled nije obuhvatio ceo objekat, radovi nisu bili završeni, a investitor formalno nije ni doneo odluku o puštanju u rad.

Za Slobodanku K. je posebno utvrđeno da samo formiranje interne komisije nije značilo da je omogućila otvaranje stanice, niti je imala ovlašćenje da donese takvu odluku, pa njene radnje, prema stavu tužilaštva, nisu u uzročnoj vezi sa padom nadstrešnice.

Samo par dana posle hapšenja, 28. februara, vrhovna javna tužiteljka je rešenjem o supstituciji, prenela nadležnost nad predmetom sa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na Tužilaštvo za organizovani kriminal. 

Na to rešenje, glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović, podneo je 3. marta 2025. godine prigovor, a Komisija Visokog saveta tužilaštva je 4. marta 2025. godine taj prigovor odbila kao neosnovan. Uprkos tome, Više javno tužilaštvo u Beogradu istog dana podiglo je optužnicu protiv tri osobe – Slobodanke K, Milutina S. i Biljane K. 

Od tada, pa do danas traje pravna borba oko nadležnosti nad ovim predmetom između VJT u Beogradu i Tužilaštva za organizovani kriminal. 

Postavlja se pitanje zbog čega se, uprkos supstituciji i ponovljenim odlukama Apelacionog suda, kroz postupanje Višeg suda, praktično omogućava da predmet ostane u sferi nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Pravnica Sofija Mandić za BIRN ocenjuje da postoje dve mogućnosti. Prva je, kaže, da je plan bio da VJT u Beogradu svojim istragama “muti vodu” u istrazi i da je do kraja obesmisli. 

“Zaista nije poznat slučaj da o jednom događaju, istragu vode tri tužilaštva i da pritom donose međusobno suprotstavljene odluke. To je siguran put ka opštoj konfuziji i nemogućnosti da se utvrdi istina”, kaže Sofija Mandić i dodaje da drugi plan ne isključuje ni scenario potpune koncentracije postupaka u rukama VJT u Beogradu.

“Druga mogućnost, koju uopšte ne isključujem, jeste plan da VJT u Beogradu na kraju prisvoji sve postupke u slučaju nadstrešnica. Tom planu je za sada stao na put JTOK i Zagorka Dolovac, koji su istragu o korupciji želeli da koncentrišu u specijalizovano tužilaštvo, u skladu sa zakonom. Zbog toga su, kao što svedočimo, pod stalnom paljbom izvršne vlasti.”

Sofija Mandić zaključuje da postoje ozbiljne indicije da je postupanje VJT u Beogradu bilo usmereno na preuzimanje predmeta, ukazujući na kratak tok istrage i činjenicu da je pokrenuta na osnovu krivične prijave advokata Petra Matkovića, koju je VJT u Novom Sadu prethodno odbacilo.

„U slučaju nadstrešnice istraga je trajala svega šest dana i pokrenuta je na osnovu dokumenta koji je tužilac u Novom Sadu ocenio kao irelevantan, a koji je podneo advokat jednog od okrivljenih. Dakle, od početka je bilo jasno da VJT u Beogradu postupa kako bi ‘prigrabilo’ predmet ili njegove delove”, zaključuje Sofija Mandić. 

Treba, na kraju, podsetiti da je slučaj „nadstrešnica“ počeo da se “mrvi” još prošlog leta, kada je udarna grupa Tužilaštva za organizovani kriminal – formirana da ispituje finansijske tokove i sumnje na korupciju u vezi sa izgradnjom železnice koja je prouzrokovala pad nadstrešnice – praktično rasformirana. Direktor policije je iz grupe povukao veći broj policijskih inspektora, a isto su učinili i rukovodioci Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca. Povlačeći svoje ljude iz udarne grupe TOK-a, doveden je u pitanje nastavak istrage.

Takođe, po usvajanju tzv. Mrdićevih zakona, tužioci koji su vodili ključne istrage u ovom predmetu – Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović – morali su da se vrate u svoja matična tužilaštva. Time je dodatno oslabljen kapacitet TOK-a da nastavi istragu ovog kompleksnog slučaja.

Epilog je to da skoro godinu i po dana nakon pada nadstrešnice ne samo da niko nije osuđen, nego da nijedna optužnica nije stupila na pravnu snagu, bez čega nema ni početka suđenja, bilo u Novom Sadu, bilo u Beogradu.

Ko su sudije Višeg suda u KV većima

Sudija Dragan Milošević, član vanpretresnih većа u predmetima „Stajić“ i „nadstrešnica“, koja su donosila neobične odluke i mesecima blokirala postupke, istovremeno je i predsednik Višeg suda u Beogradu.

Najviše informacija o sudijama Višeg suda koje su odlučivali u ovim postupcima – kao i mnogo drugih sudija – javnost je dobila nakon što je portal KRIK objavio svoju bazu “Prosudi ko sudi”, u kojoj je za sudije naveo njihove najpoznatije predmete, ali i njihovu imovinu.

Dragan Milošević

Dragan Milošević je postao v.d. predsednika Višeg suda u maju 2023. godine. Prethodno je 10 godina bio sudija u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda, od čega je poslednje tri godine bio upućeni sudija iz Apelacionog suda. 

Milošević, pisao je KRIK, bio je predsednik sudskog veća u ponovljenom suđenju iz 2013. godine protiv Stanka Subotića Caneta, u predmetu u kome je Subotić bio optužen da je učestvovao u švercu cigaretama tokom 1995. i 1996. godine. Ovo sudsko veće je oslobodilo Subotića optužbi, što je kasnije potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je 2016. godine utvrdio da je Apelacioni sud prekršio zakon u korist Subotića i saradnika, jer “nije prihvatio ključne dokaze”, te da je “odugovlačenjem postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja”, što je tada objavio portal “Insajder”.

Ujedno, “Insajder” je u oktobru 2025. godine otkrio da je Milošević bio taj koji je potpisivao naredbe po osnovu kojih je BIA punih 10 meseci izvesnu osobu držala pod “posebnim merama”, koje su uključivale nadzor i snimanje komunikacije, ali i fizičko praćenje, tajni nadzor i snimanje. 

Zahvaljujući tom praćenju, BIA je u martu snimila aktiviste u novosadskim prostorijama Pokreta slobodnih građana. Ovaj snimak je emitovan na velikom broju televizija pred najmasovniji protest u istoriji Srbije od 15. marta 2025. u Beogradu, a Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je na osnovu ovih prisluškivanih razgovora optužilo 12 aktivista PSG i STAV-a za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, napad na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

List “Danas” je u novembru 2025. otkrio da je pomenuta osoba koju je BIA pratila punih 10 meseci, na osnovu naredbi sudije Dragana Miloševića, zapravo bila – narodna poslanica PSG Ana Oreg. Koliko je javnosti poznato, Oreg do sada nije optužena ni za jedno krivično delo. 

KRIK je pisao i da je Milošević bio predsednik veća i u predmetu “Agrobanka” od 2013. godine. Presudu Miloševićevog veća iz 2021. godine je oborio Apelacioni sud 2023. godine, tako da se sada ponovo čeka prvostepena presuda.

Međutim, dok je bio postupajući sudija u ovom predmetu, Milošević je bio postavljen i za predsednika Nadzornog odbora FK Crvena zvezda, koja je bila – veliki dužnik Agrobanke. Dok je Milošević bio na ove dve funkcije, Crvenoj zvezdi je otpisano 10 miliona evra duga prema Agrobanci. O ovoj temi je pisao portal CINS.

Nikola Mikić

Osim Dragana Miloševića, u krivičnim vanpretresnim većima Višeg suda u Beogradu za predmete “Stajić” i “nadstrešnica” kao član bio je i sudija Nikola Mikić. U predmetu “Stajić” treći član veća bio je sudija Goran Ramić, a u predmetu “nadstrešnica” treći član bila je sudija Tatjana Sretenović.

U vesti od 25. februara 2026, portal Ozon press navodi da je, prema rečima nekadašnjeg predsednika Vojnog sindikata Srbije Novice Antića, Visoki savet sudstva, nakon njegove pritužbe, formirao disciplinski predmet protiv sedmoro sudija Višeg suda, među kojima su i Dragan Milošević i Nikola Mikić.

“Posebna pažnja u ovom slučaju usmerena je na postupanje sudije Nikole Mikića, koji se tereti za ozbiljne proceduralne propuste i neizvršavanje odluka viših sudskih instanci”, navodi se na Ozon Press-u, uz tvrdnje da Mikić, između ostalog, nije blagovremeno dostavljao žalbe odbrane pritvorenih građana Apelacionom sudu, zbog čega su građani više desetina dana proveli u pritvoru, iako je zakonski rok za odlučivanje po tim žalbama bio 48 sati. 

Mikić je 30. decembra 2025. godine napredovao, jer je postao sudija Krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu.

Sudija Mikić i sudija Tatjana Sretenović bili su i u veću Višeg suda koje je pred izbore 2023. odbacilo žalbu protiv proglašenja izborne liste “Miša Vacić – da se vojska na Kosovo vrati” za tadašnje beogradske izbore.

Tadašnji predizborni period su obeležile potkrepljene tvrdnje više javnih ličnosti da su njihovi potpisi falsifikovani i podaci upotrebljeni za podršku više različitih izbornih lista, međutim, sudije Višeg suda nisu prihvatale žalbe na odluke Gradske izborne komisije za proglašavanje tih lista.

Kako je tada pisao portal “Mašina”, argumentacija ovog sudskog veća bila je da, osim argumenta “da lista inače sadrži dovoljno potpisa, presuda sadrži argument da građanka koja je tvrdila da nije dala potpis Vaciću, nije podnela žalbu na sudu”.

“Ono što je naš stav i moj lični je da smo mi juče dobili tri presude koje su potpuno obesmislile izborni postupak kojima nam je sud poslao poruku da na izborima može da učestvuje svako ko skupi tuđe lične podatke i ko pribavi pečat organa ili dovoljno dobru kopiju, falsifikat tog pečata”, rekao je tada Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava u prostorijama Gradske izborne komisije u Beogradu.

Tatjana Sretenović

Tatjana Sretenović bila je i predsednica veća u predmetu u kojem su 2019. (u ponovljenom suđenju) sedmorica niških žandara prvostepeno osuđeni za napad na Andreja Vučića, Predraga Malog i dva vojna policajca tokom Parade ponosa 2014. godine.

Kako je tada pisao list “Danas”, sudija Sretenović je prilikom iznošenja završnih reči “tri puta opomenula advokate odbrane i to svaki put kada su pomenuli ili Aleksandra Vučića ili njegovog sina Danila”.

“Ovaj postupak je javno komentarisao predsednik, na jedan potpuno nedopustiv način. To je narušilo pretpostavku nevinosti”, kazao je advokat Vladimir Vučinić kada ga je sudija Sretenović opomenula po drugi put. Na ovu opomenu nasmejao se jedan od okrivljenih, Slavko Stojanović.

“Stojanoviću, šta je smešno? Jesam li ja smešna? Ja sve gledam, gledam i vas, gledam i novinare. Ja ovo smatram nepoštovanjem suda”, kazala je povišenim tonom sudija Sretenović uz opasku da u “ovoj sudnici nije narušena pretpostavka nevinosti”, pisao je tada “Danas”.

Takođe, sudija Tatjana Sretenović je 2016. oslobodila tadašnjeg portparola Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije Radomira Počuču, kojeg je od 2014. gonilo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal zbog pretnji “Ženama u crnom”, iz marta iste godine. Ovu presudu je potvrdio 2017. i Apelacioni sud. 

Počuča je na Fejsbuk nalogu 2014. napisao – a u vezi sa obeležavanjem 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, koje su organizovale “Žene u crnom”: “Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi… gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi – udružite se i podelite po pički, onome kome treba da se da po pički“.

Tužilaštvo je tada tvrdilo da je reč “o pretnji, izražavanju mržnje, pozivu na nasilje i da je nedopustivo pozivanje na slobodu govora. Smisao pretnje bio je poziv na nasilje nad organizatorima skupa, kojim je obeležena godišnjica ubistva Albanaca državljana Srbije“.

Sudija Sretenović u obrazloženju presude je napisala da je sud “prihvatio odbranu okrivljenog Radomira Počuče koji je bio dosledan, jasan i detaljan… okrivljeni je jasno i detaljno izneo glavne i jedine motive za iznošenje ove poruke, koji su bili više patriotske prirode, nego prirode koja bi ukazivala na motiv da bilo ko bude ugrožen u pogledu sigurnosti“.

“Objavljena poruka počinje sa rečju ‘mislim’, iz čega ne proizilazi njegova namera niti podstrekavanje da neko nešto uradi, nego isključivo njegovo razmišljanje o predmetnom događaju”, napisala je, između ostalog, sudija Sretenović, dodajući da je reč o mišljenju okrivljenog “vezano za aktivnosti organizacije „Žene u crnom“, ali ne i izjava da će okrivljeni ili lica koja se navode kao pripadnici navijačkih grupa, oštećenima takvo zlo i naneti“, kao i da napisani status “u sebi ne sadrži jasnu i nedvosmislenu pretnju”.Goran Ramić je postao sudija Višeg suda u Beogradu odlukom Visokog saveta sudstva iz maja 2024. godine. Prethodno je bio sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.