Svetska banka ignoriše pokušaje Balkanske istraživačke mreže da dobije izveštaj o proceni ove banke o tenderu za ispumpavanje vode iz Tamnave.

Projekat ispumpavanja poplavnih voda iz kopa Tamnava, koji finansira Svetska banka, dodeljen je konzorcijumu dve firme bez odgovarajućeg iskustva, dok je direktor jedne od firmi u konzorcijumu na sudu zbog utaje poreza.

BIRN je o ispumpavanju vode iz ovog kopa objavio istraživanje 8. januara, nakon čega je organizacija dospela u centar napada srpskog premijera Aleksandra Vučića i pojedinih delova štampe.

Vučić je novinare BIRN-a na konferenciji za štampu 9. januara nazvao “lažovima”, a da pritom nije demantovao nijednu konkretu tvrdnju iz teksta, nakon čega su provladini mediji ovu organizaciju i njene zaposlene etiketirale kao „reketaše“, „lobiste“, „strane agenture“, „špijune“ i „novinarsku mafiju“.

Svetska banka dodala je ulje na vatru kada je njen portparol za Srbiju Vesna Kostić 12. januara odbacila izveštavanje BIRN-a i rekla da je „veoma neprijatno iznenađena“ radom BIRN-ovih novinara.

Ona je ranije istog dana, rekla novinskoj agenciji “Tanjug” da su stručnjaci banke detaljno pregledali dokumentaciju, proces i sve odluke po ovom tenderu, i to „sveobuhvatnije nego na bilo kom dosadašnjem projektu finansiranom u Srbiji“ i utvrdili da je „sve učinjeno u skladu sa važećim propisima i praksom“.

Dokumenta Svetske banke takođe pominju “reviziju” tenderskih procedura.

„Moje kolege su pogledale sve odluke, sve procedure i utvrdile su da je sve urađeno u skladu sa srpskim propisima“, portparol Vesna Kostić je izjavila 12. januara i za srpski javni servis RTS.

Kada se BIRN 12. januara obratio sedištu Svetske banke u Vašingtonu sa zahtevom da mu se obezbedi kopija izveštaja revizije tenderskog procesa i zatražio pojašnjenje po mnogim tačkama, portparol Svetske banke u Vašingtonu odgovorila je: “Mogu da potvrdim da je nabavka sprovedena u skladu sa srpskim Zakonom o javnim nabavkama. Kako ovaj projekat zahteva hitnost, Svetska banka se saglasila s tim da uzme u razmatranje finansiranje poslova ispumpavanja vode u skladu sa srpskim Zakonom o javnim nabavkama.

“Što se tiče vaših pitanja o procesu podnošenja ponuda i izboru izvođača, molim vas da se obratite EPS-u, kao i u vezi sa vašim zahtevom za razgovor o detaljima tenderske procedure, s obzirom na to da je EPS nadležan za implementaciju projekta”.

Do današnjeg dana svi dalji zahtevi da nam portparol izda kopiju zvaničnog izveštaja o revizije ovog tendera su ignorisani.

BIRN se takođe obratio nekolicini direktora borda Svetske banke sa molbom da ubrzaju proces objavljivanja informacija.

Tender za ispumpavanje vode iz kopa finalizovan je u avgustu, pre nego što su Svetska banka i Srbija u oktobru potpisale ugovor o kreditu kojim je Svetska banka za ovaj posao izdvojila sredstva u visini od 23 miliona evra.

Kop Tamnava, jedan od najznačajnijih rudnika u Srbiji, poplavljen je u maju.

PITANJA BIRN-a UPUĆENA SVETSKOJ BANCI

Pitanja koje je BIRN poslao sedištu Svetske banke u Vašingtonu 12. januara:

1.    Kako je Svetska banka ustanovila da je tender bio transparentan? Čija ekspertiza je poslužila kao osnov za izjavu portparola Svetske banke Vesne Kostić?

2.    Koja je tačno bila uloga Svetske banke u tenderu sprovedenom u julu 2014, nekoliko meseci pre nego što je potpisan ugovor između Srbije i Svetske banke? Da li su bančini predstavnici učestvovali u kreiranju uslova tendera, da li su nadgledali proces nadmetanja, da li su videli ponude, da li su učestvovali u finalnoj selekciji pobedničke kompanije?

3.    Kako je Svetska banka nadgledala ovaj tender? Ko je bio zaudžen ispred Svetske banke?

4.    Da li je banka imala saznanja o tome da je jedan od uslova na tenderu bio da ponuđači moraju da imaju reference u ovom poslu?

5.    Da li ste u međuvremenu saznali da izabrani konzorcijum nije imao takve reference?

6.    Da li ste dobili saznanje o tome da se direktoru izabrane kompanije Dragoljubu Zbiljiću trenutno sudi zbog utaje poreza? Da li je ovo u skladu sa propisima Svetske banke?

7.  Ko je u Svetskoj banci doneo odluku o tome da se odobri kredit bez uslovljavanja primaoca da mora da poštuje tenderske procedure Svetske banke? Koji su bili pravni osnovi za ovo?

•   Takođe bismo hteli da vas zamolimo za pomoć u organizovanju intervjua sa stručnjakom Svetske banke sa kojim bismo detaljno porazgovarali o tenderskoj proceduri koja je sprovedena.

•    U prilogu se nalazi FOIA zahtev za svu dokumentaciju koju Svetska banka ima vezano za ovaj tender.

Pitanja koje je BIRN poslao sedištu Svetske banke u Vašingtonu 14. januara:

1.    Da li je Svetska banka obavezala Srbiju da pokrene TENDER kako bi izabrala kompaniju/konzorcijum za ispumpavanje vode iz kopa Tamnava (umesto izabiranja kompanije/konzorcijuma u nekoj drugoj proceduri koju dozvoljava srpski Zakon o javnom nabavkama u slučaju prirodne katastrofe)?

2.    Da li je Svetska banka bila ta koja je dozvolila Srbiji da sprovede tender u skladu sa procedurama propisanim srpskim Zakonom o javnim nabavkama, umesto da ga sprovede u skladu sa smernicama i propisima Svetske banke?

3.    Da li je Svetska banka znala da se rumusnkom partneru u konzorcijumu koji je dobio ugovor, “Ness Proiect Europe”, trenutno sudi u Rumuniji zajedno sa nekolicinom političara i biznismena zbog traženja mita od kompanija u okrvirnom iznosu od milion evra radi dodeljivanja javnih ugovora za čišćenje snega u periodu od 2010 do 2013. godine? Da li je ovo u skladu sa propisima Svetske banke?

•    Zahtevamo dokument – zvaničan izveštaj o ovom tenderu koji su sačinili stručnjaci Svetske banke koji su radili reviziju tendera.

•    Takođe su nam potrebna imena ljudi koji su radili reviziju tenderske procedure kako bismo mogli da im se obratimo sa zahtevom za intervju.

Ključne tačke BIRN-ovog istraživanja

Tender se našao u centru medijske oluje nakon što je BIRN obelodanio podatke o srpskoj kompaniji “Energotehnika – Južna Bačka” i njenom partneru, rumunskoj firmi “Neš”, kojima je dodeljen ugovor vredan 15 miliona evra za ispumpavanje 14 miliona kubika vode iz rudnika Tamnava.

BIRN-ovo istraživanje otkrilo je da, iako je jedan od uslova tendera bio da ponuđači moraju da imaju najmanje jednu relevantnu referencu na poslovima ispumpavanja velikih voda, ni jedan ni drugi član konzorcijuma koji je pobedio na tendru nije imao prethodno iskustvo na takvim poslovima.

Prethodni rad kompanije “Energotehnika – Južna Bačka” bio je vezan za održavanje dalekovoda u Srbiji, dok je “Neš” građevinska firma. Direktor srpske kompanije, Dragoljub Zbiljić, potvrdio je za BIRN da njegova firma nije imala iskustva u poslovima ispumpavanja velikih voda.

Istraživanje je takođe otkrilo da se protiv Zbiljića vodi postupak pred sudom u Kragujevcu zbog utaje poreza. Protiv njega se zbog istih optužbi vodi i istražni  postupak u Novom Sadu.

Istraživanje je dalje pokazalo da konzorcijum ne samo što nije imao iskustva u poslovima ispumpavanja velikih voda, nego da zapravo nije ni izveo sve radove za koje je angažovan od strane EPS-a. Umesto toga, ovaj konzorcijum je angažovao holandsku firmu “Van Hek” koja je izvela veći deo radova.

Holandska kompanija, specijalizovana za ove poslove, ponudila je svoje usluge srpskim zvaničnicima u maju kada je zemlja pogođena poplavama, ali nije angažovana u direktnim pregovorima, što srpski zakon dozvoljava u hitnim i vanrednim slučajevima.

Tekst je obelodanio da je EPS, koji je raspisao tender, sa ispumpavanjem vode mogao da otpočne ranije da je izabrao izvođača u direktnim pregovorima.

BIRN je napisao da je zastoj od nekoliko meseci, tokom kojih je sprovođen tender i započet posao, koštao Srbiju oko miliona evra dnevno koliko je iznosila cena uvoza električne energije i uglja.

Mreža je kontaktirala nekoliko srpski institucija, uključujući i EPS, postavljajući pitanja o tenderu i o izboru ponuđača kojima je dodeljen ugovor, ali su one odbile da odgovore na pitanja.

Kada je BIRN kontaktirao kancelarije Svetske banke u Beogradu 23. i 25. decembra kako bi dobio dodatne informacije o firmama koje su pobedile na tenderu, portparol je novinare uputio na EPS kao izvor informacija.