Hrabra, predana poslu i gotovo uvek na licu mesta svakog važnog događaja. Takva reputacija vezuje se za novinarku Jelenu Zorić. Upravo zbog toga što važi za neustrašivu novinarku, javnost je bila iznenađena kada je Jelena Zorić krajem decembra 2020. godine prijavila da joj je sigurnost ugrožena nakon pretnji koje joj je uputio Svetislav Bojić, advokat Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju Jovanjica.
Kao i mnogi novinari, Jelena Zorić je 28. decembra 2020. izveštavala sa suđenja Predragu Koluviji. Iako obično ne daje izjave za medije, advokat Svetislav Bojić odlučio je da se tog dana obrati baš njoj i prenese joj utisak svog klijenta. “Zorićka me uništava svojim izveštavanjem”, priseća se Jelena šta joj je poručio Koluvija preko svog advokata.
“Peđa vas je puno pozdravio”, napomenuo je Koluvijin advokat novinarki Zorić dok se sa kamermanom spremala za snimanje. Dodao je da “ko god se o Peđu ogreši, Bog će mu vratiti i neće dobro proći”. Branilac Bojić još je objasnio kako je “Peđa dobar čovek, da se moli za nju, tužioca Drecuna i policajce koji su ga uhapsili”.
Narednog dana, Zorić je nastavila da izveštava sa istog suđenja, a nakon završetka advokat Bojić ponovo joj je prišao. “Zamalo da Peđu puste iz pritvora danas, puno te je pozdravio”, dobacio joj je advokat Bojić dok je sama stajala na ulici, objašnjava ona u razgovoru sa novinarima BIRN-a. Upravo u tom trenutku shvatila je da se više ne oseća sigurno i da mora nešto da preduzme kako bi zaustavila pretnje.
Međutim, pretnje i pritisci ne prestaju. Nakon što je preko Radne grupe za bezbednost novinara prijavila da joj je sigurnost ugrožena, Jelena Zorić je uoči Nove godine zatekla poruku ispred vrata.
“Ovo će trajati dokle će trajati, ne može da se završi drugačije nego što će se završiti”, pisalo je u anonimnoj poruci koju takođe shvata kao pretnju, što prijavljuje Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.
Zbog celokupne situacije u kojoj se našla Jelena Zorić, policija je sačinila njenu bezbednosnu procenu. Nakon mesec dana iz policije joj saopštavaju kako su procenili da je bezbedna.
Početkom aprila prošle godine, neposredno nakon što je policija procenila da je bezbedna, Zorić je dobila nove pretnje. Pretnje joj je sa svog Fejsbuk profila poslao Sergej Mrđa, kum Predraga Koluvije, takođe osumnjičeni u slučaju Jovanjica, koji se tada nalazio u bekstvu i na Interpolovoj poternici. “Poruka zvuči mnogo gore – da molitve njegovog kuma nisu urodile plodom, da mora da ih pojača, ali da će on sada da se moli i za moju porodicu”, kaže Zorić.
Zbog ugrožene sigurnosti i pretnji koje je dobila proteklih godina Jelena Zorić vode se tri odvojena slučaja pred sudom i tužilaštvima u Beogradu, od kojih ni jedan do sada nije rešen.
Slučaj Jelene Zorić najbolje ilustruje da sporo postupanje institucija u Srbiji nije izuzetak, već pre pravilo. Podaci koje je analizirao BIRN pokazuju da se krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti u najvećoj meri odbacuju ili slučajevi dugo ostaju u radu, dok se sudskom presudom reši se tek 10 odsto svih krivičnih prijava.
Veliki broj odbačenih prijava i predmeta ugrožavanja sigurnosti novinara
Podaci posebnog registra krivičnih dela izvršenih na štetu novinara koje vodi Republičko javno tužilaštvo pokazuju da se krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti u najvećoj meri odbacuju, veliki broj predmeta ostaje u radu, a tek po neki bude rešen presudom suda.
Od ukupno 87 krivičnih prijava koje su podnete tokom 2021. godine zbog sedam različitih krivičnih dela i događaja na štetu novinara, čak 69 prijava (80 odsto) podneto je zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, pokazuju podaci navedenog registra.
Trećina svih krivičnih prijava za ugrožavanje sigurnosti odbačena je na samom početku (30 odsto), gotovo dve trećine svih krivičnih prijava (57 odsto) prihvaćeno je, ali ti predmeti nisu rešeni tokom 2021. godine već na njima još uvek rade nadležna tužilaštva i policija.
Predmeta koji su okončani presudom suda jako je malo. Zbog ugrožavanja sigurnosti novinara donete su samo tri presude tokom 2021. godine, što je tek četiri odsto svih podnetih krivičnih prijava.
Periodični izveštaji Stalne radne grupe za bezbednost novinara u kojima se detaljnije beleže napadi na novinare pokazuju da je od ukupno 36 formiranih predmeta zbog ugrožavanje sigurnosti tokom 2021. godine, 28 zbog toga što su se novinari osećali ugroženo nakon poruka i komentara sa društvenih mreža, što je u nadležnosti Tužilaštva za viskotehnološki kriminal.
Osam slučajeva ugrožavanja sigurnosti prijavljeno je ostalim tužilaštvima zbog pretnji koje su se desile uživo.
Podaci pokazuju da je tokom 2022. godine, zaključno sa februarom, podneto šest krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinara. Sve prijave su prihvaćene i u radu.
Analiza podataka pokazuje kako tužilaštva danas manje odbacuju krivične prijave nego što je to bio slučaj na početku rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je formirana tokom 2016. godine. Ovu radnu grupu čine predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i nekoliko novinarskih udruženja, a ona je formirana kako bi se podaci o krivičnim delima na štetu novinara efikasnije razmenjivali i vodila objedinjena evidencija o napadima na novinare.
Podaci iz ovih evidencija pokazuju da su tokom 2016. godine dve trećine svih podnetih prijava odbačene, dok je tokom 2017. i 2018. godine odbačena polovina krivičnih prijava.
Tužilaštva su 2021. godine odbacila trećinu svih krivičnih prijava podnetih zbog dela na štetu novinara. Izuzetak u opadajućem trendu predstavlja 2020. godina kada je polovina podnetih prijava odbačena na samom početku.
Da se krivične prijave često odbacuju iako ne bi trebalo svedoči slučaj pretnji novinarkama Gorici Nikolin i Gordani Mihailović sa portal 021 iz Novog Sada. Nakon što je Nikolin razotkrila nezakonitosti u radu direktora jedne vojvođanske osnovne škole, ona i njena koleginica dobile su niz pretećih poziva i poruka.
Nekoliko dana nakon objavljivanja teksta tokom januara 2019. godine Nikolin i Mihajlović prijavile su pretnje Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu, međutim krivična prijava je odbačena početkom decembra 2021. godine.
“Imamo skrinšotove pretećih poruka koje su nam slate pod imenom i prezimenom, snimke telefonskih razgovora koje smo predali tužilaštvu, ali tužilaštvo je prihvatilo izjavu da nas okrivljeni ne poznaje što je bilo presudno da krivična prijava bude odbačena”, objašnjava Nikolin. Tako je u ovom slučaju u obzir uzeta izjava osumnjičenog, ali ne i dokazi koje su priložile novinarke.
Međutim, Nikolin objašnjava da nije želela ovde da odustane. Zbog odluke tužilaštva da krivičnu prijavu odbaci podnet je prigovor Višem javnom tužilaštvu krajem decembra 2021. godine.
Prigovor je početkom 2022. godine prihvaćen, a slučaj vraćen na ponovno odlučivanje Osnovnom javnom tužilaštvu kome je naloženo da nastavi krivično gonjenje posle više od tri godine nakon što su se pretnje dogodile. Na tužilaštvu je sada da utvrdi da li osumnjičeni izneo niz pretnji u telefonskom razgovoru sa novinarkama, odnosno da ponovo sasluša osumnjičenog i predoči mu fejsbuk i mejl prepisku s obzirom da je prethodno negirao da je ikada stupio u kontakt sa novinarkama.
“Kažu nam prijavite, to je nama sitno, mi uvek procesuiramo pretnje novinarima, a onda od toga ne bude ništa. Postupak nije bio ozbiljan i ceo slučaj je smešno obrađen”, zaključuje Nikolin.
Dok se broj krivičnih prijava koje su odbačene na samom početku postupka smanjio poslednjih godina, rast beleži veliki broj predmeta u radu. Tokom 2016. i 2017. godine samo trećina svih formiranih predmeta bila je u radu, dok je tokom 2021. godine više od dve trećine svih predmeta aktivno. Zaključno sa krajem februara 2022. godine sve podnete krivične prijave prihvaćene su i nalaze se u radu. Ovi trendovi pokazuju da se danas krivične prijave ne odbacuju tako lako, da se više prijavljuje, ali i da se slučajevi sporo završavaju, odnosno da se na predmetima dugo radi.
Bila sam sve uznemirenija. Imala sam potrebu da neko zna da se desio taj razgovor zato što se ja više nisam osećala sigurno
Jelena Zorić
Upravo je to slučaj sa predmetom koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti novinarke Sajme Redžepefendić iz Novog Pazara koja je još tokom 2016. godine podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nakon što su joj na društvenoj mreži Fejsbuk upućen niz pretećih komentara i poruka.
Preteće poruke upućene Redžepefendić i njenoj porodici usledile su nakon što je na svom Fejsbuk nalogu objavila ispovest žena čija su deca pretrpela nasilje u jednoj novopazarskoj medresi, srednjoj verskoj školi.
Pretnje je dokumentovala i predala tužilaštvu, ali kako kaže od kada je slučaj prijavila niko iz tužilaštva ili policije nije je obavestio dokle se stiglo sa istragom i šta je ishod ovog postupka. “Podnela sam krivičnu prijavu sa svim dokazima sa interneta da mi je prećeno čak i smrću deteta koje je tada imalo 11 meseci, međutim niko mi nikad ništa nije odgovorio”, kaže ona.
Redžepefendić zaključuje da zbog tog što predmet nikad nije stigao do suda ne vidi razlog da prijavljuje nove pretnje kojih je bilo tokom poslednjih šest godina. “Vidim da od toga nema ništa, zašto bih prijavila”, pita se ona.
Da se sudskom presudom reši tek 10 odsto svih podnetih krivičnih prijava pokazuju podaci. Presude su najčešće osuđujuće dok je poneka oslobađajuća ili je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno oportunitet.
Ugrožavanje sigurnosti kao pretnje po život i telo
Ugrožavanje sigurnosti spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina i podrazumeva novčanu ili kaznu zatvora od godinu dana za one koji “ugroze sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica”, kako to definiše član 138 Krivičnog zakona Republike Srbije.
U stavu 3 ovog člana zakona, po službenoj dužnosti i sa posebnom zaštitom rešavaju se predmeti napada na predsednika Republike, narodnih poslanika, predsednika Vlade, članova Vlade, sudija Ustavnog suda, sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, advokata, policajaca i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, odnosno svih onih koji se na različite načine bave javnim informisanjem – novinarima, piscima u medijima, blogerima, autorima i voditeljima različitih emisija, što su zanimanja koja se podrazumevaju pod pomalo rogobatnom formulacijom iz krivičnog zakona.
Oni koji ugroze sigurnost profesionalcima iz ovih grupa zanimanja zaprećene su kazne zatvora od šest meseci do pet godina, kako piše u Krivičnom zakonu Republike Srbije.
Subjektivni osećaj novinara i objektivna pretnja
Na pitanje BIRN-a zašto se veliki broj krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinara odbacuje, Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal pred kojim se vodi najveći broj postupaka za ovo delo, kaže da treba uzeti u obzir “kvalitet krivičnih prijava i same događaje”. On dodaje da se u krivičnim prijavama za ovo delo insistira na subjektivnom osećaju novinara i novinarki, a ne na tome da li postoji objektivna pretnja.
“Prosto insistira se na tom subjektivnom osećaju da li se neko osetio ugroženim, uplašenim, a zaista se ne vodi računa o tome da li postoji pretnja. Da li je ta pretnja ozbiljna, da li je ona ostvariva, da li je ona upućena ka životu, ka telu i tako dalje i onda dolazimo do jednog nerazumevanja“, zaključuje tužilac Stamenković.
On objašnjava kako je Stalna radna grupa za bezbednost novinara sačinila čitavu listu krivičnih dela koja mogu da budu učinjena na štetu novinara, odnosno da ugrožavanje sigurnosti nije jedino krivično delo koje može biti učinjeno na štetu novinara i da novinarska udruženja to treba bolje da komuniciraju svom članstvu.
“Identifikovano je nekih 38 krivičnih dela koja je moguće izvršiti na štetu bezbednosti novinara, a ne samo ugrožavanje sigurnosti član 138 stav 3,”, kaže Stamenković i dodaje kako se veliki broj krivičnih prijava odbacivao zato što nisu bile kvalifikovane ugrožavanje sigurnosti.
Advokat NUNS-a Rade Đurić, koji i sam radi na podnošenju krivičnih prijava zbog dela na štetu novinara, ističe da treba menjati praksu sudova i tužilaštva u kojoj se striktno insistira na razdvajanju subjektivnog i objektivnog elementa, odnosno osećaju ugroženosti novinara sa jedne i pretpostavke da pretnja može nastupiti sa druge strane.
On objašnjava kako je veliki broj pretnji izrečen u kondicionalu, da se takve pretnje često ne shvataju kao ugrožavanje sigurnosti, ali da bez obzira na to na novinare mogu da ostave ozbiljne posledice.
“Novinari se subjektivno u velikoj meri osećaju ugroženo, ostaju kod kuće, često to veoma utiče na njihov rad. Prestaju da se kreću, mnogo lošije obavljaju svoj posao, dok policija i tužilaštvo procene da ne postoji objektivni element da će ta pretnja zaista nastupiti”, objašnjava advokat Đurić.
On ističe slučaj novinara iz Grocke, Milana Jovanovića koji je pretrpeo niz pretnji, a njegov kolega Željko Matorčević bio fizički napadnut, pre nego što je Jovanoviću zapaljena kuća decembra 2018. godine.
Zbog pretnji i napada Jovanović je podnosio krivične prijave, ali to nije rezultiralo efikasnijom i ozbiljnijom istragom.
“To su slučajevi u kojima je konkretnije i preciznije mogao da se uzme u obzir taj subjektivni osećaj i sa druge strane objektivna posledica koja je evidentno nastupila. Međutim nadležni nisu uočili da ona može imati neku vezu sa nekim narednim koracima i zbog toga smo imali tako nešto”, objašnjava Đurić i dodaje da to kako se novinari osećaju nakon što pretrpe pretnje može da nagovesti naredne poteze napadača ako se ne sankcioniše.
Osamdeset odsto svih krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinara
Nakon formiranja Stalne radne grupe za bezbednost novinara krajem 2016. godine obaveza Republičkog javnog tužilaštva bila je da formira poseban registar o krivičnim delima izvršenim na štetu novinara, medija i informativnih internet portala.
Podaci ovog registra pokazuju da je od 2016. godine, od kada se vodi evidencija, do danas podneto ukupno 366 krivičnih prijava zbog 21 različitog krivičnog dela izvršenog na štetu novinara.
Najveći broj prijava, čak 80 odsto ukupnog broja, odnosi se na ugrožavanje sigurnosti. Na drugom mestu po broju podnetih krivičnih prijava nalazi se krivično delo proganjanje sa ukupno 17 podnetih prijava, dok je na trećem mestu sa 16 podnetih prijava krivično delo nasilničko ponašanje.
Na četvrtom mestu sa po pet prijava u poslednjih šest godina našla su se tri dela – lake telesne povrede, sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanje programa kao i izazivanje opšte opasnosti.
Bilten stalne radne grupe za bezbednost novinara pokazuje da se najveći broj krivičnih prijava za ugrožavanje sigurnosti podnosi Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Kako bi ilustrovao postupanje ovog tužilaštva, BIRN je Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja tražio podatke o ukupnom broju podnetih krivičnih prijava, broju odbačenih prijava, optuženja, sporazuma o priznanju krivičnog dela i presuda.
Umesto odgovora iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal dobili smo godišnje izveštaje o radu iz kojih nije bilo moguće utvrditi navedene trendove prema krivičnim delima na koja se odnose.
“Tužilaštvo ne vodi evidencije po svakom odvojenom krivičnom delu, nemamo nezavisnu i veliku statističku službu koja se time bavi. To rade naše pisarnice”, objašnjava tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković.
Na sve slučajeve ugrožavanje sigurnosti odnosi se trećina svih krivičnih prijava koje su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podnete od 2012. godine zaključno sa 2020. godinom.
Najveći broj krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti podnet je tokom 2019. godine, kada je gotovo polovina svih krivičnih prijava bila zbog ugrožavanja sigurnosti. Tokom 2020. godine Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneto je 456 različitih krivičnih prijava od kojih se 164 odnosi na krivično delo ugrožavanje sigurnosti (36% od ukupnog broja).
Foto robot online prestupnika
Bez obzira da li prete predsedniku, novinarima ili aktivistima, oni koji na internetu i mrežama šalju preteće poruke uglavnom imaju slične karakteristike. Lošijeg su materijelnog stanja, kako se to često opisuje u presudama, ili su nezaposleni, najčešće su muškarci srednjih godina, imaju između 30 i 40 godina.
Hitan postupak koji važi samo za novinare
Pored velikog broja odbačenih krivičnih prijava na samom početku postupka, problem predstavlja i činjenica da se gotovo svakodnevno formiraju novi predmeti koji se dugo ne rešavaju.
Od 69 krivičnih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinara tokom 2021. godine 40 prihvaćenih još uvek je u radu.
Branko Stamenković ističe kako je Republički javni tužilac još 2015. godine donela opšte obavezno uputstvo koji podrazumeva “hitnost u postupanju u predmetima gde su novinari oštećeni” i dodaje da je to uputstvo prošireno tokom 2020. godine, odnosno da je napravljeno “jedno kompleksno uputstvo koje uvodi specifičan hitan postupak koji praktično važi samo za kategoriju novinara”.
Da hitan postupak koji važi samo za novinare nije siguran put do presude pokazuju podaci Višeg suda u Beogradu koji postupa po optužnim predlozima Tužilaštva za visokotehnološki kriminal pred kojim se vodi najveći broj postupaka za ugrožavanje sigurnosti novinara.
BIRN je imao uvid u 123 presude, od ukupno 127 prvostepenih presuda koje je Viši sud u Beogradu usvojio u periodu od 2010. godine zaključno sa krajem 2021. godine, a po optužnim predlozima Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Najviše je presuda zbog ugrožavanja sigurnosti predsednika, čak 31, odnosno petina svih usvojenih presuda za ovo krivično delo u pomenutom periodu. Na drugom mestu su građani koji se za ugrožavanje sigurnosti gone po privatnim tužbama, zatim aktivisti sa 21 presudom u poslednjih deset godina. Zbog pretnji i uvreda novinara na društvenim mrežama i onlajn okruženju doneto je 20 presuda.
Na pitanje BIRN-a zbog čega se slučajevi u kojima je ugrožena sigurnost predsednika lakše procesuiraju, odnosno češće dovode do sudskog epiloga, tužilac Stamenković kaže da “drugi zakonski propisi propisuju određenu pojačanu zaštitu određenih kategorija lica na prvom mestu predsednika Republike i Vlade zato što su oni nosioci suverenosti Republike Srbije”.
Advokat NUNS-a Rade Đurić kaže kako se čini da je kod potencijalnog ugrožavanja sigurnosti predstavnika vlasti granica malo više spuštena, da se efikasnije procesuiraju slučajevi u kojima ima subjektivnog osećaja ugroženosti, dok sa druge strane možda ne postoji objektivna pretnja.
“Očigledno da postoji određeni problem, međutim svakom slučaju treba prići individualno i mora se dobro razmotriti zašto se određeni slučajevi ne procesuiraju i zašto potencijalno postoje mnogo veće pretnje kada je u pitanju predsednik i ako u velikom broju slučajeva deluje da te pretnje ne mogu da se ostvare.
Sa druge strane imamo brojne slučajeve kad su u pitanju novinari za koje postoje sumnje, ozbiljna viktimizacija, i nakon tih početnih pretnji da se te pretnje nastavljaju, a da nažalost nema tog adekvatnog procesuiranja”, zaključuje advokat Đurić poredeći kako se procesuiraju slučajevi ugrožavanja sigurnosti predsednika, a kako novinara.
Bez informacija o radu policije
O tome kako policija postupa u slučaju ugrožavanja sigurnosti novinara, kako se pronalaze počinioci koji prete putem interneta i društvenih mreža i šta je presudno za njihovo brzo pronalaženje, novinari BIRN-a hteli su da razgovaraju sa predstavnicima policije iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Nezvanično, novinari BIRN-a dobili su informacije da su članovi radne grupe imali želju da razgovaraju sa novinarima, ali da nisu uspeli da dobiju potrebno odobrenje. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore o tome kako i na koji način policija postupa kada traži one koji ugrožavaju sigurnost novinarima.
BIRN je u više navrata pokušao da stupi u kontakt sa načelnikom PU Novi Sad i članom radne grupe za bezbednost novinara Slobodanom Malešićem, koji je u međuvremenu uhapšen pod sumnjom da je trgovao uticajem.
Jelena Zorić: Važno je da novinari prijave svaku pretnju
Bez sudskog epiloga još uvek su tri postupka zbog ugrožavanje sigurnosti i pretnji novinarki Jeleni Zorić o kojima je bilo više reči na početku ovog teksta. Iako sama čeka odluku suda, Jelena Zorić ističe da je važno da se pretnje prijavljuju.
Za sada se najdalje se stiglo u postupku protiv advokata Svetislava Bojića. Početkom marta prošle godine podignut je optužni predlog, a postupak se sada vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu.
Ovo će trajati dokle će trajati, ne može da se završi drugačije nego što će se završiti
Anonimna poruka koju je Jelena Zorić zatekla pred vratima
Na pitanje BIRN-a kako komentariše sudski postupak pred Drugim osnovnim sudom zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke Jelene Zorić advokat Bojić u kratom telefonskom razgovoru sa novinarima BIRN-a kaže “kako je Jelena Zorić sve izmislila što će sud i dokazati.”
Prvo javno tužilaštvo vodi predistražni postupak u vezi sa pretećom porukom koju je Jelena Zorić našla ispred svojih vrata.
Jelena Zorić kaže da još uvek nije dobila nikakve informacije iz Tužilaštva zbog pretnji koje joj je uputio Sergej Mrđa.
Na pitanje BIRN-a zašto još uvek ništa nije urađeno u slučaju pretnji novinarki Jeleni Zorić iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal kažu da je preduzeto sve što je bilo moguće, da predmet nije stajao i da se čeka formalno saznanje da je Sergej Mrđa isporučen Srbiji.
“Saznanje da je Sergej Mrđa isporučen Srbiji mora u formalnom smislu da bude dostavljeno tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Čim budemo imali formalno to saznanje, nastavićemo sa postupanjem”, kaže tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković objašnjavajući šta koči ovaj slučaj.
Kako je BIRN ranije pisao, Sergej Mrđa se od početka februara nalazi u pritvoru u Beogradu, a nedavno se i pojavio u sudnici Specijalnog suda kada je negirao krivicu i sve optužbe koje mu se stavljaju na teret u slučaju Jovanjica.
Iako nijedan od slučajeva ugrožavanja sigurnosti novinarke Jelene Zorić još uvek nije dobio sudski epilog, ona ističe da je jako važno prijavljivati ovakve situacije. “Bitno je da novinari prijavljuju pretnje. Bitno je da se zna pravo stanje pretnji koje se upućuju novinarima. Jedino tada ćemo imati realnu sliku kakva je situacija u društvu, koliko je u jednom društvu novinarska reč slobodna”, zaključuje Jelena Zorić i ističe da ugrožavanje sigurnosti novinara ima uticaj na širu sliku demokratičnosti društva u kome živimo.
