Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra

Opičina, primorsko seoce na šumovitoj padini udaljeno oko pet kilometara od centra Trsta, važi za luksuzni kraj grada. Jedna od brojnih kuća izgrađenih na brdu uzdignutom 325 metara iznad mora, pronašla je u proleće 2018. godine svog novog vlasnika – iz Srbije. Reč je o gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću, koji je u vreme kupovine ove luksuzne vile, bio predsednik opštine Novi Beograd. 

Šapićevo vlasništvo nad vilom vidi se u izvodu iz italijanskog katastra do kog su došli BIRN i nedeljnik Vreme, ali ne i u registru o imovini i prihodima srpske Agencije za sprečavanje korupcije, kojoj su javni funkcioneri dužni da prijave sve promene imovinskog stanja. 

Površina ni jedne od dve nepokretnosti koje je ovaj javni funkcioner prijavio agenciji, ne odgovara površini Šapićeve tršćanske vile. On je agenciji u poslednjem izveštaju iz jula prošle godine prijavio da poseduje dva stana – od 150 i 98 kvadrata, dok je vila u Opičini znatno veća.

Iz italijanskog katastarskog dokumenta saznajemo da Šapićeva vila ima ukupnu površinu od skoro 400 kvadrata. 

BIRN je došao i do kupoprodajnog ugovora iz maja 2018. godine u kom piše da je vilu u Opičini Šapić platio 820.000 evra. 

U ugovoru je zapisano i da je Šapić u tom trenutku imao prebivalište na jednoj drugoj adresi u Trstu, na osnovu čega je mogao da iskoristi zakonsku mogućnost poreskih beneficija, u Italiji poznatijih kao olakšice „prva kuća“. 

Tu olakšicu, odnosno mogućnost umanjenja poreza prilikom kupovine nepokretnosti, može da iskoristi osoba koja nije vlasnik neke druge nekretnine u opštini u kojoj kupuje objekat, kao i da već ima prebivalište u opštini u kojoj nepokretnost kupuje. 

Italijanski advokat Livio Neri, član Udruženja za pravne studije o imigraciji kaže za BIRN da prebivalište u Italiji može dobiti samo stranac koji živi u mestu gde se prijavilo i koji mora pokazati nameru da tamo ostane trajno. To je, kaže, i uslov da bi se koristila poreska olakšica za prvu kuću. 

Samo ovih nekoliko informacija otvara veći broj pitanja, a najvažnija su dva: zbog čega javni funkcioner Šapić nije ispunio zakonsku obavezu i svoju italijansku vilu prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije? Drugo, po kom osnovu je Šapić dobio prebivalište u Trstu, budući da je te 2018. godine (a i pre toga) živeo u Beogradu i obavljao javni posao predsednika opštine Novi Beograd? Da li je Šapić osim kršenja srpskog zakona, prevario i italijanske institucije?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja, pokušali smo da saznamo od italijanskih institucija i izvora u saradnji sa kolegama iz tršćanske redakcije Il Piccolo. 

O svemu smo pokušali da razgovaramo i sa gradonačelnikom Šapićem, koji, međutim, nije odgovorio na naše telefonske pozive, a ni na pitanja koja smo mu poslali pisanim putem. 

Šta piše u katastru

U zemljišnim knjigama odeljenja za opštinu Trst upisano je da je Aleksandar Šapić rođen 1. juna 1978. godine u Jugoslaviji i da je vlasnik četiri nepokretnosti u ulici Strada Nuova per Opicina.  

Prva nepokretnost, kako piše u katastru, je pomenuta vila bruto površine 399 kvadrata i neto površine 387 kvadrata, koja ima 13 soba. 

Novinari tršćanskog Il Piccola takođe su obišli lokaciju na kojoj se nalazi Šapićeva vila. I oni potvrđuju da je kuća locirana u delu u kom postoji još nekoliko objekata i kojima nije moguće prići od kapije sa video-nadzorom. Kolege iz Italije su pozvonile na interfon na kom piše Šapić, ali niko nije odgovorio. 

Druga nekretnina koja se vodi na Šapića na istoj adresi je garaža/pomoćna prostorija, površine 127 kvadrata. 

Treća nepokretnost u katastru se vodi kao pristupni put površine četiri kvadratna metra, a Šapić vlasništvo nad tim prilazom deli po pola sa još jednim vlasnikom.  

Četvrta nepokretnost je šuma koja okružuje kuće ukupne površine od skoro 6.200 kvadratnih metara. Šapić je vlasnik jednog dela, odnosno 4,35 procenata površine, a pored njega ima još 30 suvlasnika pomenute šume. 

Ništa od ovoga što se vidi u italijanskom katastru, ne vidi se u registru domaće Agencije za sprečavanje korupcije. U poslednjem izveštaju koji je Aleksandar Šapić prosledio Agenciji 19. jula 2022. godine, dakle u momentu kada je već bio gradonačelnik Beograda, piše da od nepokretnosti ima dva stana – dvoetažni od 150 kvadrata i troiposoban od 98 kvadrata. U registru Agencije se ne navodi gde se stanovi nalaze, ali nijedan od njih ne odgovara kvadraturi vile u Trstu. 

U periodu kada je kupio vilu u Opičini, 2018. godine, Šapić nije podneo niti jedan izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije. Prvi izveštaj nakon kupovine te vile je od 22. januara 2019. godine, u kom je prijavio veći broj nepokretnosti, među kojima i objekat od 380 kvadratnih metara. Međutim, taj objekat slične kvadrature onoj u Opičini, Šapić je prijavio i u prethodnom izveštaju – iz juna 2017. (pre kupovine vile u Italiji), kao i u izveštajima koje je podnosio godinama unazad, iz čega se može zaključiti da je u pitanju neki drugi objekat, a ne onaj kupljen u Italiji. 

U najnovijem Šapićevom izveštaju o imovini i prihodima, onom od 19. jula 2022, nema čak ni nedavno legalizovanog objekta na Bežanijskoj kosi. Ovaj objekat, od oko 400 metara kvadratnih, nastao je spajanjem Šapićevog stana sa novim, nelegalno izgrađenim delom, koji je izgrađen bez dozvole tokom 2021, a Šapiću je ova nelegalna gradnja nezakonito ozakonjena u julu prošle godine. Ujedno, ni još 186 kvadrata na istoj lokaciji, koji su takođe ozakonjeni i upisani u katastar u novembru prošle godine – ne nalaze se u registru Agencije za sprečavanje korupcije. Nijedan od ovih objekata, po površini, ne odgovara nepokretnostima koje je Šapić prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. 

Kako postoji mogućnost da je imovinske podatke funkcioner prijavio Agenciji, a da oni još uvek nisu objavljeni, pitali smo Agenciju da li su svi izveštaji koje je Šapić podnosio vidljivi na sajtu i da li je nakon poslednjeg izveštaja od 19. jula 2022. godine, podnosio još neki.

Iz Agencije smo 12. januara ove godine dobili odgovor da su „svi izveštaji koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Grada Beograda su obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije“. 

Iz ovoga se da zaključiti da je Šapić prekršio zakon ne prijavivši Agenciji ni vilu u Italiji, a ni ozakonjeni deo objekta na Bežanijskoj kosi. 

Zoran Stojiljković, nekadašnji član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije kaže za BIRN da neprijavljivanje nepokretnosti i novčanih sredstava predstavlja kršenje zakona i da je to prekršaj koji bi mogao imati elemente krivične odgovornosti.

Svi izveštaji koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Grada Beograda su obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije.

Agencija za sprečavanje korupcije

“Naravno da ste u obavezi da prijavite svu imovinu i račune uključujući i one koji nisu u zemlji. Stvar je u tome što je to bilo na neki način tolerisano, jer vi treba da uložite dodatne napore da krenete u saradnju sa organima i institucijama koji su van zemlje. Ali, recimo utvrđivalo se šta ima Mali u Bugarskoj, znači može, ali u kolikoj meri to Agencija radi bez pritiska javnosti, to je drugo pitanje”. 

Stojiljković kaže da odgovornost funkcionera zavisi od prikupljenih činjenica i da to može biti komplikovan i dug postupak problematičnog ishoda. On dodaje da će postupak agencije i u ovom slučaju verovatno zavisiti i od toga kakve će reakcije izazvati tekst nakon objavljivanja.

Šta piše u kuporpodajnom ugovoru

Kupoprodajni ugovor za vilu u Opičini, Aleksandar Šapić potpisao je 30. maja 2018. godine sa Martom Prioljo (Prioglio), od koje je kupio navedene nepokretnosti koje su i danas u italijanskom katastru upisane na njega. 

Prema kupoprodajnom ugovoru koji je BIRN pribavio iz Zemljišno-knjižne službe Trsta, utvrđena cena nepokretnosti je 820.000 evra, od kojih je 735.000 za kuću i 85.000 evra za garažu. 

Prodavac kuće, Marta Prioljo potvrdila je u ugovoru da je Šapić izvršio uplatu ukupne dogovorene cene za nepokretnost i to u više tranši.

Prvih  70.000 evra Šapić je isplatio 27. novembra 2017. neprenosivim bankovnim čekom koji je izvađen u banci Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse – Filijala Trieste Chiarbola.
Sledećih  500.000 evra plaća 20. decembra 2017. bankovnim transferom koji je izvršila Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse.

Treća tranša od 159.473 evra uplaćena je 30. maja 2018. iz dva dela (100.000 evra i 59.473 evra) putem neprenosivih cirkularnih čekova koje je izdala Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse – Filijala Trieste Chiarbola. 

Još 60.526 evra Šapić isplaćuje takođe 30. maja 2018. godine preko neprenosivog cirkularnog čeka izdatog od iste banke.
Istog dana Šapić isplaćuje još 30.000 evra, takođe neprenosivim cirkularnim čekom izdatim od iste banke. 

Postavlja se pitanje na koji način su se pomenuta sredstva našla na računu banke u Italiji, budući da je u svim izveštajima koje je do sada Aleksandar Šapić podnosio Agenciji za sprečavanje korupcije, navedeno da on ne poseduje nikakva novčana sredstva na bankovnim računima u zemlji ili inostranstvu. 

Ako Šapić već nema ušteđevinu, kao što piše u izveštajima, a koju je, inače, mogao steći kao vrhunski vaterpolista, od nekog je novca kuću morao da kupi, pa se opet nameće pitanje zašto taj novac nije prijavio, te zašto nije prijavio kuću u Trstu ukoliko je poreklo novca za njenu kupovinu neupitno.

Šta još otkriva ugovor

Kupoprodajni ugovor još otkriva da je Aleksandar Šapić, u momentu kupovine vile u Opičini, bio rezident, odnosno da je imao prebivalište u Trstu na adresi Viale Gessi br. 26. Taj status Šapiću je omogućavao da iskoristi zakonom predviđene poreske olakšice prilikom kupovine prve kuće. 

Da bi kupac prve kuće mogao da iskoristi tu povlasticu, koja znači da na kupljenu kuću plaća umanjen porez, on mora da ispuni nekoliko uslova. 

Tako se na sajtu italijanske Vladine Agencije za prihode navodi da moraju biti ispunjeni sledeći uslovi da bi kupac imao poreske beneficije:

• Nekretnina koja se kupuje mora da se nalazi na teritoriji opštine u kojoj kupac već ima prebivalište. Ako ima prebivalište u drugoj opštini, u roku od 18 meseci od kupovine kupac mora preneti prebivalište u onu u kojoj se imovina nalazi.

• da kupac nije eksluzivni vlasnik ili vlasnik u zajednici sa supružnikom neke druge stambene jedinice u opštini na kojoj se kupuje nekretnina; 

• da kupac nije već vlasnik i da nema pravo na vlasništvo ni jednog dela, čak ni pri podeli zajedničke imovine, neke stambene jedinice ili nekretnine kupljene, čak i od strane supružnika, uz olakšice “Prva kuća”.

Dodaje se i da se sve olakšice poništavaju ukoliko se utvrdi da su date lažne izjave u dokumentima, kao i slučaju ako se prijava boravka ne prenese u roku od 18 meseci u mesto gde se nalazi kupljena nekretnina. Takođe, beneficije se gube i ako se proda nekretnina kupljena sa olakšicama pre isteka pet godina od kupovine (osim ako se ne kupi druga u roku od godinu dana). U slučaju da se neki od uslova prekrši, kancelarija će da pristupi nadoknadi poreza po redovnoj poreskoj osnovici, uvećanoj za 30 odsto kao kazna, uz primenu zatezne kamate.

Svi pomenuti uslovi su i deo Šapićeve izjave zapisane u kupoprodajnom ugovoru za vilu u Opičini, radi korišćenja benefita „prva kuća“.

Šapić je izjavio da nema druge nekretnine u Italiji, „da nije isključivi vlasnik ili u zajednici sa supružnikom prava svojine, plodouživanja, korišćenja i stanovanja druge kuće na teritoriji opštine u kojoj se kupljena nekretnina nalazi“. Piše i da je u braku, ali da njegov brak nije upisan ni u jedan italijanski registar.

Takođe se navodi i da je kupac, odnosno Aleksandar Šapić izjavio da će nekretnina biti korišćena za stanovanje fizičkog lica, da je neće koristiti kao poslovni prostor ili za komercijalne usluge, što je, inače, uslov za korišćenje poreskih olakšica.

Šapić je izjavio da je srpski državljanin i da je kao kupac svestan posledica kršenja svih navedenih uslova, odnosno da je svestan da u slučaju lažne izjave, gubi sve beneficije i plaća kaznu.

“Kupac izjavljuje da je upoznat da se u slučaju davanja lažne izjave ili ponovnog prenosa na osnovu prodaje ili besplatnog prenosa predmetnih nepokretnosti pre nego što protekne pet godina za taj postupak, plaća porez za registraciju u uobičajenom iznosu, sa dodatnim porezom od 30 odsto, plus zatezna kamata, osim ako poreski obveznik u roku od godinu dana od otuđenja te nepokretnosti ne kupi drugu nepokretnost sa parkingom koja će biti njegovo glavno prebivalište.“ 

Brojna pitanja u vezi sa vilom u Trstu bez odgovora

Sve ove izjave Aleksandra Šapića zapisane u kupoprodajnom ugovoru, date u momentu kada je u Srbiji obavljao javnu funkciju predsednika opštine Novi Beograd, otvaraju brojna pitanja.

Prvo – kada je i po kom osnovu Šapić, pre kupovine nekretnine u Opičini, dobio boravak i prebivalište u Italiji, i imao ga u vreme kada je, kako je poznato, živeo u Beogradu i obavljao javnu funkciju, i to ne samo te 2018, već i čitav niz godina pre toga, počevši od 2010, kada je bio pomoćnik gradonačelnika, preko 2012. kada postaje predsednik opštine Novi Beograd? 

Iako je Šapić u periodu od 2001. do 2006. godine boravio u Italiji, gde je kao vaterpolista u dva tamošnja kluba, u to doba, imao osnova za dobijanje boravka, to je davno prošlo vreme, nakon kog je otišao u Rusiju, dok je tri godine kasnije okončao karijeru vaterpoliste. Već naredne godine stupio je na prvu javnu funkciju, a od tada, kako je poznato, živi u Beogradu.

Postoje, naravno, različiti osnovi po kojima stranac u nekoj zemlji može dobiti privremeni ili stalni boravak. Kako je za BIRN rečeno iz konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Rimu, za prijavu prebivališta u Italiji, neophodno je posedovanje dozvole boravka (permesso di soggiorno). Inače, razlozi za trajni ili privremeni boravak u stranoj zemlji mogu biti mnogobrojni: radi zaposlenja ili otvaranja kompanije u toj zemlji, sezonskog rada, zbog školovanja, lečenja, azila, spajanja porodica… 

Italijanski advokat Livio Neri, član Udruženja za pravne studije o imigraciji u izjavi za BIRN navodi da državljanin treće zemlje može podneti zahtev za boravišnu dozvolu ukoliko redovno boravi na teritoriji Italije. 

„Oni koji uđu kao turisti nemaju pravo da se nastane u Italiji – prvo moraju da podnesu zahtev za dugoročnu vizu, a zatim dobiju odgovarajuću boravišnu dozvolu. U svakom slučaju, boravišna dozvola je preduslov za dobijanje prebivališta, a ne obrnuto“, kaže Neri.

Ovog advokata pitali smo i da li državljanin Srbije može istovremeno imati prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije i na teritoriji Italije i da li u slučaju prijave prebivališta na teritoriji Italije, mora da odjavi svoje prebivalište u Srbiji. 

Neri odgovara da može da ima prebivalište u matičnoj zemlji, ali i da mora da dokaže da stalno boravi u Italiji. 

„Nadležni italijanski organ nema pravo da zna da li podnosilac zahteva ima prebivalište van Italije. Međutim, ostaje preduslov uobičajenog boravišta, tako da lice mora pokazati da uobičajeno živi u mestu gde se prijavilo i takođe mora pokazati nameru da tamo ostane trajno. Italijanski zakon, međutim, ne zahteva od podnosioca zahteva da otkaže svoj boravak u drugoj državi.“

Na naše pitanje da li je prekršaj ako dobijete umanjenje poreza za kupovinu prve nekretnine u Italiji, a živite u drugoj državi, Neri odgovara navođenjem uslova za dobijanje takve olakšice.

„Da biste dobili olakšicu kao ’prvu kuću’, dovoljno je da je to vaše mesto stanovanja. Shodno tome, ne možete dobiti smanjenje poreza, ako stalno živite u drugom mestu/državi.“

Gradonačelnik Šapić ćuti

Da bismo dobili odgovore na sva otvorena pitanja, koja se mogu sažeti u jedno – da li je javni funkcioner Aleksandar Šapić još jednom ušao u “okršaj” sa domaćim zakonima i da li je, u ovom slučaju, prevario i italijanske institucije – pozvali smo i gradonačelnika, ali on na pozive nije odgovarao.

Zbog toga smo mu pisanim putem uputili veći broj pitanja. 

Pitali smo zbog čega vilu u Opičini nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije ni te 2018, odnosno 2019. godine i zbog čega te nepokretnosti nema u njegovom poslednjem Izveštaju o imovini i prihodima od 19. jula 2022. godine, uprkos činjenici da pomenutu nepokretnost poseduje i danas.

Zanimalo nas je i od kojih sredstava je kupio pomenutu nepokretnost, budući da u njegovim izveštajima o imovini i prihodima piše da ne poseduje novčana sredstva na računima banaka u zemlji i inostranstvu.

Sledeće pitanje odnosilo se na osnov po kom je u momentu potpisivanja kupoprodajnog ugovora za nepokretnost u Opičini imao već prijavljeno prebivalište u Trstu, kada je u to vreme, kao javni funkcioner, živeo i radio u Beogradu.

Budući da mu je pomenuto prebivalište omogućilo da koristi poresku olakšicu „prva kuća“, pitali smo da li ju je iskoristio i platio umanjeni porez za pomenutu nepokretnost.

Tražili smo i odgovor na pitanje da li je danas prijavljen na adresi kuće kupljene u Opičini, ako nije on, ko ima prebivalište na toj adresi, kao i ko u toj kući danas stanuje i da li se možda koristi u komercijalne svrhe ili rentira, što inače nije dozvoljeno beneficijom „prva kuća“. 

Pitali smo i da li danas ima prijavljeno prebivalište u Italiji, odnosno na adresi u Trstu na kojoj je bio prijavljen u vreme kupovine vile u Opičini. 

Odgovore do objavljivanja teksta, nismo dobili.