Poslovi porodice Stajić: Šta sve možeš u Beogradu kada si šef za ozakonjenja i stečajni upravnik

U ulici Neznanog junaka u Beogradu, na uglu sa ulicom Sime Lozanića, na atraktivnoj dedinjskoj lokaciji okruženoj brojnim ambasadama i međunarodnim školama, nalazi se poslovno-stambena zgrada Palace One Dedinje površine od skoro 20.000 m2.

Zgrada je u katastar upisana po osnovu Zakona o ozakonjenju. Rešenja o legalizaciji (ozakonjenju) objekata u Beogradu izdaje Sekretarijat na čijem je čelu Nemanja Stajić, čiji članovi porodice u pomenutoj zgradi poseduju oko 590 kvadrata stambenog i garažnog prostora.

Pričom o ovoj zgradi BIRN nastavlja istraživanje o nelegalnoj gradnji u Beogradu koje je pokazalo da su brojni nezakonito sazidani objekti u direktnom, indirektnom ili u vlasništvu osoba povezanih sa Novakom Stajićem, bratom Nemanje Stajića, prvog čoveka glavnog grada zaduženog upravo za ozakonjenje objekata.

Kako BIRN otkriva, u nelegalno izgrađenoj, pa potom ozakonjenoj zgradi u ulici Neznanog junaka 23, koja ima više od 100 garaža, 55 poslovnih prostora i tridesetak stanova, nepokretnosti poseduju i članovi porodice Stajić.

Novak Stajić, brat sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Nemanje Stajića u toj zgradi, zajedno sa suprugom, poseduje četvorosoban stan od 257 kvadrata i dve garaže od po 12 kvadrata. Jedan stan, odmah do Novakovog, poseduju i roditelji braće Stajić. Njihov stan je petosoban i ima 308 kvadrata. 

Kako to da članovi porodice sekretara Stajića, gotovo po pravilu, poseduju nepokretnosti u ozakonjenim objektima i ima li to veze sa funkcijom koju obavlja? To je jedno od pitanja koje smo uputili Nemanji Stajiću, ali na njih nije odgovorio do objave ovog teksta, baš kao i kada smo ga zvali zbog teksta iz aprila ove godine.

Nemanja Stajić inače je zadužen da na teritoriji Beograda sprovodi Zakon o ozakonjenju, koji je trebalo da uvede red u divlju gradnju – da nelegalni objekti budu ili ozakonjeni ili srušeni. Međutim, sudeći po podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zakon je ostao mrtvo slovo na papiru. Podaci ministarstva iz decembra prošle godine pokazuju da je u Srbiji evidentirano 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata. Gotovo identičan broj ministarstvo je evidentiralo i 2017, kada je u bazu bilo upisano 2.044.932 objekta. Sudeći po tim podacima, za četiri godine uradilo se vrlo malo. 

Takođe prema podacima ministarstva, na dan 31. 12. 2021. godine ukupan broj donetih rešenja o ozakonjenju na teritoriji Srbije bio je nešto više od 307.000. To znači da je ozakonjeno tek oko 15 odsto svih nelegalnih objekata. Dakle, ne samo da 85 odsto objekata i dalje čeka rešenja, dok rok za ozakonjenja ističe 6. novembra 2023. godine, nego se nelegalna gradnja i dalje neometano nastavlja.  

Sam sekretar Stajić je u intervjuu za Biznis Telegraf pre tačno godinu dana pokazao izvesno razumevanje za građane koji zidaju bez dozvola. 

„Većina ljudi koja je gradila bez dozvole, to nije radila zato što su tako hteli, već zato što su morali. Imali su izbor da li da budu podstanari ili da na tlu izgade nešto što će rešiti njihovo stambeno pitanje. Važno je znati koji su bili motivi“. 

Međutim, dok mnogi čiji je motiv bio da se skuće, na rešenja o ozakonjenju svojih porodičnih objekata čekaju godinama, neki kojima je motiv bila brza zarada, pomoću „prečica“ ozakonjuju i ono što po zakonu ne bi nikako mogli, a što je polazilo za rukom i pojedinim članovima porodice sekretara Stajića. 

Novak gradi, Nemanja ozakonjuje 

Kako je BIRN već pisao, tridesetšestogodišnji Novak Stajić, koji je, inače, stečajni upravnik, u Beogradu, poseduje ili je bio u vlasništvu nekolicine objekata i nepokretnosti koje su zidane nelegalno, a potom legalizovane na osnovu Zakona o ozakonjenju, a jedna zgrada je čak i nezakonito ozakonjena.

Zgrada u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića u Mirijevu (slika) koja je bila u vlasništvu firme Loyal Trust Novaka Stajića, nezakonito je ozakonjena 2019, iako nije ispunjavala elementarni zakonski uslov – da je građena do novembra 2015. godine.

BIRN je u istom tekstu otkrio i da Novak Stajić poseduje veliki broj nepokretnosti u zgradi u ulici Kraljice Natalije 29 u Beogradu, koja je u katastar, takođe, upisana po osnovu Zakona o ozakonjenju. Otkrili smo i da osobe povezane sa Stajićevom firmom Loyal Trust i njegovim bivšim preduzećem Loyal Building, takođe, nelegalno zidaju i ozakonjuju objekte na većem broju lokacija u gradu.

Indikativno je da su sve nelegalno izgrađene zgrade koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa Novakom Stajićem, u katastar upisane po osnovu Zakona o ozakonjenju, za koja rešenja izdaje Sekretarijat, na čijem je čelu njegov brat Nemanja. Ozakonjena je čak i zgrada u beogradskoj ulici Kneza Danila, u kojoj Novak Stajić ima prijavljeno prebivalište.

Stečajevi i poslovi porodice Stajić

Stanovi porodice Stajić u ukupnoj površini od 565 kvadrata i 24 kvadrata garaža nalaze se u zgradi u Neznanog junaka 23, koja je nekada pripadala preduzeću Koling. Zgrada koja ima dva podzemna nivoa, suteren, prizemlje, četiri sparta i jedan povučeni sprat, danas je u katastar upisana kao vlasništvo preduzeća BBSE Investments povezanog sa Aleksandrom Radovancem, investitorom zgrada u naselju Sunnyville, vlasnikom hotela Konstantin Veliki u centru Beograda i Rizorta Kovilovo kupljenog iz stečaja.

Taj stečaj je vodio Novak Stajić kao stečajni upravnik, a Radovanac je Kovilovo Resort, prema dostupnim podacima, kupio po dvostruko nižoj ceni od procenjene. 

Nekadašnji Sportski centar Kovilovo na Zrenjaninskom putu br. 170 bio je u stečaju od 2016. godine, a stečajni postupak je obustavljen 2018. na predlog stečajnog upravnika Novaka Stajića nakon što je ovu firmu, sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom, putem javnog nadmetanja, kupilo preduzeće Constantine The Great Aleksandra Radovanca, po početnoj ceni od oko 229,5 miliona dinara ili oko 1,9 miliona evra, dok je procenjena bila 458,8 miliona dinara (oko 3,9 miliona evra). U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) kažu da je reč o podacima koje je ta agencija dobila od stečajnog upravnika i Privrednog suda i da prema istim podacima, pre prodaje Kovilova, nisu bila organizovana druga javna nadmetanja za prodaju tog privrednog društva.  

Odgovore na pitanja o pomentom stečaju nismo dobili od Novaka Stajića, koga smo pitali i na koji način su on i članovi njegove porodice došli do nekretnina u zgradi čiji je investitor povezan sa kupovinom Kovilova iz stečaja koji je baš on vodio. 

Na zemljištu nekadašnjeg Sportskog centra Kovilovo, na površini od 26 hektara, koje je danas u vlasništvu Radovanca, nalazi se Kovilovo Resort koji, kako piše na sajtu ovog kompleksa, ima hotel, bazen, 20 otvorenih i zatvorenih sportskih terena… 

Novak Stajić je, na ime nagrade za namirenje stečajnih poverilaca u ovom stečajnom postupku dobio 4,13 miliona dinara, odnosno, oko 35.000 evra. 

Šef beogradske policije među VIP stanarima

Zgrada na Dedinju ima još neke VIP stanare, poput šefa beogradske policije Veselina Milića. U vreme kada je obavljao funkciju savetnika predsednika Srbije za borbu protiv kriminala i korupcije, Milić je u suvlasništvu sa suprugom, u zgradi u Neznanog junaka stekao stan od 195 m2. Kada je u prvoj polovini juna BIRN proveravao podatke objavljene na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, navdeni stan nije bio unet u registar imovine funkcionera, iako je Milić bio u obavezi, da kao javni funkcioner, prijavi promenu imovinskog stausa. Prema javno dostupnom izveštaju o imovini koji je toj agenciji Milić podneo u aprilu 2019, a koji je do sredine juna ove godine bio jedini javno dostupan izveštaj na sajtu Agencije, on je od nepokretne imovine imao prijavljenu samo garsonjeru od 28 m2. 

Zbog toga je BIRN Agenciji za sprečavanje korupcije 16. juna prosledio pitanja, želeći da proveri da li je to jedini izveštaj koji je Milić dostavio Agenciji.

Iz Agencije nam je 22. juna stigao šturi odgovor. “Svi javni podaci iz izveštaja o imovini i prihodima koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Veselin Milić, obrađeni su i objavljeni na internet prezentaciji Agencije”.

Nakon pitanja BIRN-a i odgovora koji nam je stigao, dogodio se preokret u registru o imovini i prihodima javnih funkcionera Agencije za sprečavanje korupcije. Naime, u tom registru, pored onog već pomenutog i tada jedinog izveštaja o imovini Veselina Milića iz 2019, iznenada su se pojavila još dva – retroaktivno objavljena. Jedan sa datumom januar 2020. i drugi, za koji piše da je iz maja 2021. U oba ova naknadno ubačena izveštaja prijavljen je, pored garsonjere, i pomenuti stan u Neznanog junaka. U registru se navodi da je reč o četvorosobnom stanu od 181 m2 plus terasa od 14 m2 (što se u katastru, inače, vodi kao stan od 195 m2).

Zato smo Agenciji uputili još jedan mejl i zatražili objašnjenja za navedene promene u registru. Interesovalo nas je i ukoliko Agencija zbog sopstvenog propusta nije na vreme objavila pomenute, naknadno postavljene izveštaje o imovini i prihodima Veselina Milića, zbog čega Agencija to nije napomenula u odgovoru BIRN-u i objasnila razloge za to, već je, bez ikakve napomene i obaveštenja, te izveštaje retroaktivno ubacila u registar.

U odgovoru, Agencija je potvrdila da je naknadno dodala izveštaje, ali nije odgovorila zašto to u prvom odgovoru BIRN-u nije napomenula. 

“Izveštaji o imovini i prihodima koje je Veselin Milić podneo 24.01.2020. i 10.05.2021. godine su nakon Vašeg pitanja obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije za sprečavanje korupcije”.

U Agenciji navode da ta institucija ne obrađuje i ne objavljuje Izveštaje o imovini i prihodima javnih funkcionera isključivo po datumu prijema.

“Takođe Vas obaveštavamo da Agencija retroaktivno ne menja podatke objavljene u Registru o imovini i prihodima javnih funkcionera, već navedeni registar ažurira na dnevnom nivou”, tvrde u Agenciji.

Prethodno, o razlozima zbog kojih promenu imovinskog stanja nije prijavio nadležnoj Agenciji, pokušali smo da saznamo od Veselina Milića. Kako on nije odgovarao na naše telefonske pozive, poslali smo mu pitanje pisanim putem, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili.

Milenijum tim, hipoteke i šverceri duvanom

Vlasnik jednog od stanova je i Milenijum tim, koji je poznat po tome što dobija najvrednije državne poslove, zbog čega se smatra firmom bliskom SNS-u. Milenijum tim u zgradi poseduje i dve garaže od po 12 kvadrata. 

Stan od 234 m2 u Neznanog junaka 23 koji je u vlasništvu Milenijum tima je pod hipotekom, a hipoteka nad tim stanom je, kako se navodi u katastru, upisana kao jemstvo da će Bojana Jeremić, javnosti poznatija pod prezimenom Bajrušević, biti dostupna Specijalnom sudu za organizovani kriminal do okončanja krivičnog postupka koji se protiv nje vodi pred tim sudom.

Kako BIRN otkriva, vlasnik zgrade u Neznanog junaka, Radovančev BBSE Investments, je 2020. godine kao zalogu za jemstvo u sudskom postupku koji se skoro deceniju i po vodi zbog šverca cigareta protiv Bojane Bajrušević, udovice kriminalca Vlade Kovačevića Trefa, ubijenog 1997. godine, upisao hipoteku nad stanom koji je, prema sadašnjim podacima iz katastra, u vlasništvu Milenijum tima.   

Protiv Bajruševićeve je postupak i dalje u toku, nakon što je suđenje pred sudom za organizovani kirminal 2018. godine počelo ispočetka, jer je Apelacioni prethodno ukinuo prvostepenu presudu kojom je ona bila osuđena na pet godina zatvora.

Kada je davne 2007. godine započela istraga protiv Bajruševićeve, ona je bila van zemlje, pa je za njom raspisana poternica. Poternica je ukinuta, a ona se vratila u zemlju nakon što je sud u martu 2008. prihvatio njeno jemstvo od 370.000 evra, koje je ponudila preko advokata. 

Prema zabeležbi koja postoji u katastru, 2020. je jemstvo u visini od 370.000 evra koje je položeno davne 2008. godine, zamenjeno hipotekom nad stanom, koji je danas u vlasništvu Milenijum tima, a nalazi se u zgradi u Neznanog junaka.

Naime, prema podacima iz katastra, vansudska hipoteka na toj nepokretnosi upisana je u korist Republike Srbije na osnovu izjave koju je notaru 9. marta 2020. dao založni dužnik (investitor zgrade na Dedinju) BBSE Investments sa predlogom da se jemstvo u visini od 370.000 evra, zameni hipotekom nad pomenutim stanom, za koji je procenjeno da je 2019. na tržištu vredeo 514.118 evra. 

Iz Milenijum tima na pitanja BIRN-a odgovaraju da je ta kompanija postala vlasnik pomenutog stana nakon upisa hipoteke.  

“Kompanija Millennium Team vlasništvo nad pomenutom nepokretnosti koja se nalazi u ulici Neznanog junaka 23 u Beogradu, stekla je od privrednog društva BBSE Investments, koji je bio investitor na ovom objektu, a po osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 22.06.2020. godine, a na osnovu kompenzacije svojih potraživanja od pomenutog investitora”.

Kažu i da su bili upoznati da je na pomenutoj nepokretnosti uspostavljena hipoteka po osnovu datog jemstva, uz obavezu Investitora da hipoteku obriše. To je, dodaju, i učinjeno pre mesec dana. 

“Investitor je u potpunosti ispunio svoju obavezu i hipoteka je obrisana Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Savski venac od 25. 5. 2022”. 

Brisanje hipoteke o kom govore u Milenijum timu, međutim, još nije vidljivo u javno dostupnim podacima katastra. Prema izvodu iz katastra od 29. juna ove godine, pomenuta hipoteka je i dalje bila upisana. 

Pitanja u vezi sa tom hipotekom mejlom smo poslali i kompaniji BBSE Investments, kao i Aleksandru Radovancu, sa kojim nismo uspeli da uspostavimo kontakt telefonom. Zanimalo nas je kako su odlučili da stan stave kao zalogu za slobodu osobe kojoj se sudi pred Sudom za organizovani kriminal, ali do objavljivanja teksta, odgovor nismo dobili.

Inače, Bojana Jeremić (Bajrušević) i Aleksandar Radovanac su, sudeći prema podacima APR-a, bili poslovni partneri. Do oktobra 2019. imali su zajedničku firmu – Preduzeće za inženjering i gradnju AB Building Company, koja je iz registra obrisana nakon što je prethodno bila u postupku prinudne likvidacije. 

Zgrada ozakonjena, ali dokumenta kriju 

Zgrada u Neznanog junaka 23 na Dedinju u katastar je upisana na osnovu Zakona o ozakonjenju, ali se u javno dostupnim podacima ne navodi datum ozakonjenja zgrade. BIRN taj podatak nije uspeo da sazna, budući da Sekretarijat za ozakonjenje na čijem je čelu Nemanja Stajić, nije odgovorio na naš Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili Rešenje o ozakonjenju tog objekta. Zbog toga je BIRN uložio žalbu povereniku.  

Sekretarijat dokumenta nije dostavio ni kada je BIRN radio istraživanje o ulozi braće Stajić u poslovima ozakonjenja objekata, zbog čega je tada, takođe, uložena žalba povereniku. U međuvremenu, 17. juna BIRN je dobio tri rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja kojima je Gradskoj upravi Grada Beograda naloženo da u roku od 5 dana našoj redakciji dostave tražena dokumenta. Do objavljivanja teksta, međutim, Gradska uprava i Sekretarijat za ozakonjenja nisu postupili po nalogu poverenika.

Inače, državni organi nadležni za ozakonjenje objekata (Ministarstvo građevinarstva i lokalne samouprave) su, prema odredbama Zakona o ozakonjenju, dužni da objavljuju spisak izdatih rešenja. Na to ih obavezuje član 35 prema kom “nadležni organ dužan je da spisak pokrenutih postupaka ozakonjenja i izdatih rešenja o ozakonjenju objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici u roku od osam dana od dana sačinjavanja spiska”. Ovakvi spiskovi, međutim, ne postoje ni na zvaničnim internet stranama Sekretarijata za poslove ozakonjenja grada Beograda, niti na sajtovima beogradskih opština. Spisak jedino postoji na sajtu Ministarstva, ali sudeći po datumima kada su rešenja izdata, ni on nije ažuriran još od 2018. godine.

Burna istorija zgrade u Neznanog junaka 23

U zgradi u ulici Neznanog junaka 23, koja je počela da se gradi 2008. godine, prema izveštajima policije, vlasnik Kolinga Milan Zukanović je u martu 2012. izvršio samoubistvo. Prema tadašnjim najavama, zgrada je trebalo da bude završena do 2010. godine. 

Za izgradnju objekta, kompanija Zeland, koju je vlasnik Kolinga Milan Zukanović osnovao godinu dana pre najave početka gradnje, 2007. godine, koristila je sredstva dobijena iz kredita Unicredit banke u iznosu od oko 25,2 miliona evra, zbog čega je banka na objektu u Neznanog junaka 23, upisala hipoteku. 

2013. godine pojavljuju se tekstovi o ovom luksuznom objektu i stanovima koji koštaju i po 750.000 evra, a kao investitor se više ne navodi Zukanovićev Zeland DOO, već beogradska firma Ambassador Park Dedinje, čiji je osnivač i vlasnik Unicredit banka Austrija, koja je kao i Unicredit banka koja posluje u Srbiji (koja je imala hipoteku na zgradi u Neznanog junaka 23), članica Unicredit grupe. 

Zgrada u Neznanog junaka 23, u međuvremenu, ponovo menja vlasnika, a u katastar je upisano da je objekat danas u posedu preduzeća BBSE Investments, osnovanog u februaru 2018. Vlasnik firme je dvadesetogodišnji Andrija Radovanac, sin Aleksandra Radovanca, većinskog vlasnika firme Sunnyville doo Beograd koja zida u istoimenom stambenom kompleksu Višnjičkoj banji. Radovanac je poznat kao vlasnik luksuznog hotela Konstantin Veliki u ulici 27. marta u Beogradu. 

Andrija Radovanac, sin Aleksandra Radovanca nije od samog osnivanja bio vlasnik firme BBSE Investments koja je danas u posedu zgrade u ulici Neznanog junaka 23. Andrija Radovanac ju je preuzeo u avgustu 2020. godine od prvobitnog vlasnika i osnivača, preduzeća KonTiki Travel & Service, koja nosi ime nekadašnje poznate turističke kompanije Kontiki koja je u stečaju od 2015. godine.

I stari i novi Kontiki bliski su SNS-u

Stari Kontiki, koji je i danas u stečaju pod nazivom Alpha Plus Travel AD, dobijao je pozajmice u iznosu od 1,5 miliona evra od državne Beogradske poslovne škole, nakon čega je odveden u stečaj, o čemu je BIRN pisao.

Jedna od povezanih kompanija sa novim Kontikijem je i B&B group, koja je na licitaciji 2019. godine za svega 280.000 evra kupila hotel Šumadija na Banovom brdu, nakon čega je u taj hotel upala grupa muškaraca sa fantomkama na glavama, naoružanih palicama i sekirama i demolirala ulazna vrata. BIRN je pisao o ovom slučaju, kao i o ulozi Branka Stefanovića, u međuvremenu preminulog oca tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

Kompaniji BBSE Investments i Aleksandru Radovancu obratili smo se, osim zbog hipoteke upisane na stanu Milenijum tima, i kako bismo saznali kada je zgrada u Neznanog junaka ozakonjena – da li je u momentu kada je BBSE Investments preuzeo zgradu, ona već bila ozakonjena ili je ozakonjena nakon što je firma došla u njen posed.

Pitali smo i kako su došli u posed zgrade na atraktivnoj lokaciji, koja je nekada pripadala Kolingu. Odgovore, međutim nismo dobili. 

Radovi traju, table sa obaveznim podacima nema

Novinari BIRN-a obišli su sredinom maja lokaciju na uglu ulica Neznanog junaka i Sime Lozanića na kojoj se prostire zgrada površine od oko 20.000 m2. 

Zgrada je ograđena niskom metalnom ogradom iza koje stoji nakrivljena tabla upozorenja da je reč o gradilištu. Tabla sa nazivom investitora i ostalim obaveznim podacima, koje mora da ima svako legalno gradilište, ne postoji.

Prema onome što se moglo videti, radovi se izvode na prostoru oko zgrade, gde ima šljunka, cigli i drugog građevinskog materijala. Radnici i dalje rade na ulazu u garažni prostor, a u toku su i radovi na pojedinim lokalima.

U zgradi se nalazi i jedan tržni centar, u koji se ulazi iz ulice Sime Lozanića. U njemu su, za sada, otvorene prodavnice DM-a i Maxija, dok je u ostali deo tog prostora zabranjen pristup.

Više od polovine od 30 stanova je u katastru i dalje upisano na investitora BBSE Investments, dok je 13 stanova dobilo nove vlasnike. 

BIRN je do sada otkrio veliki broj nekretnina koje su u vlasništvu Novaka Stajića ili u vlasništvu sa njim povezanim firmama i osobama, koje se nalaze u nelegalno zidanim, a potom ozakonjenim objektima. Neki od objekata kupljeni su iz stečajeva koje je vodio Novak Stajić. BIRN nije uspeo da sazna ni na koji je način porodica Stajić došla do 590 kvadrata imovine u zgradi u kojoj su stanovi pre nekoliko godina dostizali cenu od čak 750.000 evra. Ni Nemanja ni Novak Stajić nisu odgovorili na naše pitanje da li to ima veze sa poslovima i funkcijama na kojima se Stajići nalaze. 

Krivične prijave protiv Nemanje Stajića

Prema saznanjima BIRN-a, protiv Nemanje Stajića do sad je podneto više krivičnih prijava. 

Tokom 2016. Prvom opštinskom javnom tužilaštvu (OJT) u Beogradu podneta je krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, potvrdili su za BIRN su iz tog tužilaštva. Krivična prijava je kasnije odbačena zato sto nije postojao osnov sumnje da se radi o krivičnom delu za koje se goni po službenoj duznosti.

U Višem javnom tužilaštvu kažu da je njihovom Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije iz Prvog OJT upućeno na nadležnost pet krivičnih prijava protiv Nemanje Stajića tokom 2018. godine. Svih pet krivičnih prijava je odbačeno.

U ovom trenutku Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije radi na jednoj krivičnoj prijavi protiv Nemanje Stajića, koja je tokom 2020. godine prosleđena iz Drugog OJT zbog u sumnji na krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Saradnici na tekstu: Radmilo Marković, Aleksandar Đorđević, Natalija Jovanović