„Ima milion varijanti da se izvuku pare (…) Ovo je ozbiljna priča, znači kad uđeš, ti si završio za sva vremena“.
Ovo je jedan od citata izvučenih iz presretnutih razgovora koji se nalaze u presudi kojom su 15. januara ove godine na dvogodišnje kazne zatvora osuđeni Zvonko Veselinović, Goran Makragić i Ivan Stamenović zbog nelegalnog iskopavanja šljunka za radove na Koridoru 10.
Njihovi branioci, ali i više tužilaštvo u Pirotu, podneli su žalbe na ovu drugu po redu prvostepenu presudu, saznaje BIRN. Tužilaštvo je podnelo žalbu i na oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću.
Iako se u transkriptima prisluškivanih razgovora pominje i Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste koji je osumnjičen za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, on je oslobođen optužbi, jer „tužilac nije uspeo da dokaže njegovu ulogu u realizaciji ugovora o isporuci peska i šljunka“.
Veselinović, Radoičić i još dvojica optuženih su, prema navodima tužilaštva, u periodu od juna 2011. do juna sledeće godine, bez plaćanja naknade lokalnim vlastima za prenamenu poljoprivrednog zemljišta, kopali šljunak i isporučivali ga graditeljima na trasi Koridora 10 od Pirota do Dimitrovgrada. Oni su obezbedili sredstva za početak tih radova, mehanizaciju za iskopavanja i kamione za prevoz iskopanog materijala.
„Pošto je sve to moje i kumovo (Milan Radoičić) i Žarkovo (brat)…. mi ćemo, brate, nas troje da vučemo dva dela, ti vuci treći“, stoji u transkriptima razgovora Makragića i Veselinovića objavljenim u presudi kao dokaz da se dobit za obavljeni posao delila u odnosu od 66 odsto za Veselinovića i Radoičića, prema 33, koliko je pripadalo Makragiću i Stamenoviću.
Iz razgovora koji su nadzirani i snimani na osnovu naredbe istražnih sudija tokom 2011. i 2012. godine, saznajemo i kako je Veselinović nabavljao šlepere, kamione i novac za taj posao.
Ti razgovori potvrđuju optužbe o saradnji okrivljenih u nelegalnom poslu na Koridoru 10.
Presretnuti razgovori i snimci korišćeni su kao dokaz tek u drugom, obnovljenom postupku.
U prvom prvostepenom postupku Viši sud u Pirotu je 17. februara 2017. krivice oslobodio svu četvoricu optuženih. Tada su iz predmeta izuzeti pojedini dokazi pribavljeni tajnim slušanjem telefonskih razgovora, uz konstataciju da je njihovo prikupljanje bilo nezakonito.
Nakon što je Apelacioni sud u Nišu ukinuo presudu i naložio novo suđenje, u ponovoljenom postupku sudsko veće je ipak cenilo ranije osporavane tonske zapise i transkripte razgovora, na osnovu kojih su Veselinović, Makragić i Stamenović, ovoga puta, osuđeni na zatvorske kazne.
Crtice iz biografije „gospodara“ severa Kosova
Na unosnom poslu na Koridoru 10, Veselinović, njegov brat i kum radili su uoči nemira na administrativnim prelazima sa Kosovom – Jarinje i Brnjak, na kojima su organizovali postavljanje barikada.
Ti događaji su Zvonka Veselinovića izbacili iz anonimnosti, pošto se već krajem godine, zajedno sa mlađim bratom Žarkom, našao u pritvoru u kom je proveo godinu dana.
Zbog barikada ni jedan ni drugi nisu krivično odgovarali, ali su protiv starijeg Veselinovića zbog zloupotreba, ubrzo pokrenuta dva postupka. Jedan zbog nelegalnog iskopavanja na Koridoru 10, a drugi zbog protivpravnog prisvajanja 35 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.
Uporedo sa informacijama o postupku za nezakonito prisvajanje kamiona (okončanog oslobađajućom presudom 2015. godine), do javnosti je stizalo sve više glasina o Veselinovićevoj bliskosti sa vladajućim SNS-om, unosnim poslovima u oblasti transporta i građevinarstva, ali i o navodnom velikom bogatstvu koje je u međuvremenu stekao.
Brojne informacije govore o njegovoj navodnoj bliskosti sa Andrejem Vučićem, mlađim bratom srpskog predsednika i njegovim kumom Nikolom Petrovićem (o čemu svedoči i fotografija koju je BIRN ranije objavio). Potvrdu da je svoje putarske poslove nastavio i na Koridoru 11 potvrđuje još jedna fotografija koju je BIRN objavio, a na kojoj je na gradilištu u društvu ministarke Zorane Mihajlović.
Zvonko Veselinović i Marija Blečić, bivša šefica kabineta Zorane Mihajlović. 12. avgust 2018, obilazak radova na Koridoru 11; Foto: BIRN
„Dobra je to priča“
„Ima godinu dana posla za tih 10 kamiona…. Ovo je ozbiljna priča, znači kad uđeš, ti si završio za sva vremena“, rekao je Ivan Stamenović Goranu Makragiću u telefonskom razgovoru 18. maja 2011. godine. Makragić se prethodno čuo sa Zvonkom Veselinovićem i predložio mu da u najam da svoje kamione za posao na Koridoru 10.
„Dobra je to priča“, rekao je Veselinović Makragiću, ali je u samom početku ipak bio rezervisan prema poslu i predložio da prvo krenu sa dva njegova kamiona.
Tokom telefonskih razgovora koji su usledili narednih dana, počinju pregovori o načinu na koji će deliti zaradu.
„Svesni su da od rada na izgradnji auto-puta može mnogo da se zaradi, i prvi put pominju Veselinovića kao partnera u ovom poslu u smislu podele dobiti, razgovaraju o tome koliki će biti njegov procenat“, piše u presudi Višeg suda u Pirotu.
Stamenović traži od Makragića da mu organizuje susret sa Veselinovićem u Nišu da mu objasni detalje i da „napravi on matematiku“. Stamenović obaveštava Makragića i o tome da radovi počinju za 10 dana i da je to „lepa priča“ i da je „greota da se ispusti“.
Stamenović, takođe, saopštava da na Koridoru 10 treba da rade sa firmom Alpina, a Makragić najavljuje da će ugovor sa Alpinom sklopiti preko njegove firme MAK 037 DOO.
Narednih dana pregovaraju o broju kamiona i šlepera koji će biti upošljeni na Koridoru, a uporedo i o zaradi.
U prevozu nelegalno iskopanog materijala učestvovali su i neki od 35 kamiona Hipo lizinga poznatih iz procesa tokom kojeg su 2015. Radoičić i Veselinović takođe oslobođeni optužbi da su učestvovali u njihovom nezakonitom prisvajanju, o čemu je BIRN detaljno pisao.
Veselinović u razgovoru sa Stamenovićem napominje da ima i 14 šlepera, a pita i da li postoji mogućnost da na Koridoru 10 radi i njegov bager. Veselinović kaže i da će se „čuti sa zetom da mu pošalje bager“ i dodaje da „imaju vrhunsku mehanizaciju“.
Veselinović nudi i keš. On kaže Makragiću „da ga slobodno zove ako mu treba gotovog novca za zakup njiva i da će odmah poslati“.
Makragić, međutim, govori Veselinoviću da „ne kupuju njive, nego da samo vade materijal sa njih i potom zatrpavaju“, na šta mu Veselinović odgovara „da je to 0 dinara rashoda“.
Veselinović i Makragić dogovaraju se i da sa Alpinom sklope ugovore za kamione sa fiktivnom zakupninom i da to posluži kao način da se sa računa firme podiže keš.
Veselinović kaže da će ugovori biti fiktivni, da će mašine iznajmljivati na godinu dana za iznos od 1.000 evra po mašini. „To neće biti realna cena, a za ostali deo Makragić treba da napravi razliku i da smisli kako da podiže novac sa računa“, navodi se u presudi i prenosi Veselinovićev citat da „ima milion varajanti da se izvuku pare“.
Konačno, Veselinović sa Makragićem dogovara i kako će deliti zaradu.
Veselinovića ne interesuje zarada od 50 i 100 eura koju bi ostvario od zakupnine njegovih kamiona jer „to već ima“. „On želi da iz učešća u ovom poslu zaradi daleko više, on hoće da deli dobit sa njima, a ne da daje kamione u zakup“, zaključuje se u presudi.
„Znači, ja ću tebe da ubacim bato u treći deo, znači ti tamo posle s njim kako god hoćeš, jel to korektno? Pošteno brate?“, pita Veselinović Makragića, na šta on odogovara: „Jeste brate“.
„Da radimo“, zaključuje nakon toga Veselinović:
„Isto ćemo da pravimo, 33 odsto tvoje, 66 odsto moje“, kaže Veselinović i objašnjava da je to tako zato što on ima još dva poslovna partnera:
„Sklopićemo ugovor o zakupu, znači kod mene su kamioni, ja ću da kompletiram gume“, kaže Veselinović Makragiću i dodaje da treba da mu garantuje za novac, „jer su to njegovi i Milanovi (Radoičić) kamioni“.
Nakon što Makragić potvrđuje „dogovoreno brate“, Veselinović dodaje: „Ovako ćemo da uradimo. Kad pošaljem bager, šaljem ti dva četvoroosovinca odmah posle toga. Čim se to zalaufa, ja ti šaljem još tri šlepera, znači trebalo bi da imamo pet kamiona i bager“.
Iz razgovora u leto 2011. vidi se da su sa odmicanjem i razvijanjem posla, rasli su i „apetiti“.
U jednom razgovoru Makragić prenosi Veselinoviću da on i Stamenović planiraju „da uzmu još neku deonicu koju je radila neka druga firma, Alpina će da im plati 222 dinara (po kubiku) ali da moraju da ubace još 4-5 kamiona i bagere i da su onda zatvorili priču“.
Veselinović poručuje Makragiću da kupi bager, a ovaj mu odgovara da će da kupi i njive i taj bager i da „šljakamo“.
Tih dana, Makragić se javlja Veselinoviću jer je „hteo da mu kaže saldo za ovaj mesec“, a Veselinović mu odgovara „da će imati duplo veću realizaciju ovog meseca“.
Makragić dalje izvodi računicu: „E brate, mi imamo materijal sad, znaš za koliko, da realizujemo nekih 7-8 miliona, od toga dva miliona brate, dva i po neka bude gorivo, 5,5 – 6 miliona će da razumeš i plus bager da te, onaj kako se zove i bager da sam uračunao to isto od zajedničkih para smo ga platili, ništa nisam to odbio“.
„Sve te razumem, pa da, pa tako i treba, brate“, odgovara Veselinović.
Problemi u raju
Kako se posao razvijao, pojavljivali su se i problemi.
Jedan bager je morao na remont, pa je trebalo kupiti još jedan nov. Razgovaraju i o prevelikoj potrošnji goriva, a Veselinović Makragiću prenosi i svoje razgovore sa Milanom (Radoičićem), koji mu „priča kakve probleme imaju (na terenu)“.
„Milan (Radoičić) se žali na Ivanovo (Stamenović) ponašanje. Milan pokušava da pojača posao i da to ide brže, a sa Ivanom nije dobra saradnja. Bagerista traži da mu podignu platu, jer neće da radi subotu i nedelju i posle 17 časova. Milan mu je rekao da predveče kada je hladnije i kada treba malo više da se vozi, bagerista neće da vozi. Ivan mu daje platu od 40.000 dinara i kaže da neće da mu podigne platu. Ivan je kupovao gume i uzimao ih besplatno, ali one nisu kvalitetne. Svaki dan pucaju po njih pet. Svaki dan plaćaju 7-8 hiljada na vulkanizere“, piše u presudi.
I u daljim telefonskim razgovorima česta tema su problemi… Tako su na primer sredinom avgusta 2011. radnici na trasi štrajkovali. „Nismo im bili dali platu u petak“, stoji u transkriptu.
Tek kupljeni bager se pokvario, a uzeta je i jedna njiva za iskopavanje peska i šljunka (kako bi se povećala zarada), ali „čoveku nisu dali pare“, pa on nije dao da se uđe u njivu.
„Zvali su Ivana da pokuša da ubedi čoveka, a on je rekao kako nema para, ugasite mašinu i nemojte da radite ništa. Nakon toga ubeđivali su se malo sa čovekom, i zamolili ga, dali mu nekih 400 evra“, piše u presudi.
Na ovaj način, prema presudi Višeg suda u Pirotu, osuđena trojka iskopala je, isporučila i fakturisala Alpini za šljunak i pesak u ukupnoj količini od 204.927 kubika, čime je preduzeću MAK 037 Gorana Makragića pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od gotovo 26,5 miliona dinara.
U obrazloženju presude piše da iako je „nesumnjivo“ da je Radoičić poslovni partner sa Zvonkom Veselinovićem i „sa licem po imenu Žarko (mlađi Veselinovićev brat)“, da sud tokom dokaznog postupka, nije potvrdio da je Radoičić preduzimao radnje koje su mu optužnicom stavljene na teret.
Njih trojica, danas su vlasnici firme Inkop registrovane za izgradnju puteva. Kumovi Zvonko Veselinović i Milan Radoičić i Veselinovićev brat Žarko ozvaničili su u septembru 2018. godine vlasništvo nad tim preduzećem koje je dobijalo unosne poslove i na izgradnji Koridora 11.
