Jovanjica: Tošić ponovo nije izneo odbranu, sud nije objasnio da li je BIA skinula tajnost sa dokumenata

Iako je sudija Zoran Ganić na prethodnom ročištu najavio da će iznošenje odbrane Aleksandra Tošića, optuženog pripadnika BIA, biti prioritet na današnjem pretresu, do toga nije došlo. Kao i na ranijem ročištu u aprilu, Tošić odbranu nije izneo, dok sud tokom današnjeg pretresa nije pomenuo niti objasnio da li je iz Bezbednosno-informativne agencije stigao odgovor na dopise suda u vezi sa skidanjem oznake tajnosti sa dokumentacije koju okrivljeni namerava da koristi u postupku. 

Na prethodnom ročištu, za razliku od današnjeg, predsedavajući sudskog veća, sudija Zoran Ganić je obrazložio da Tošić tada nije mogao da iznese odbranu jer BIA nije odgovorila na dopise suda u vezi sa dokumentacijom koju okrivljeni želi da koristi u postupku, uz napomenu da sud odgovore nije dobio ni na prvobitni dopis s kraja prošle godine, kao ni na kasniju urgenciju upućenu uoči aprilskog ročišta. 

Sud je ranije naveo da bez tih dokumenata Tošić ne može da iznese odbranu. Njegov branilac Aleksandar Popović tada je rekao da nema drugih razloga za odlaganje i da će Tošić izneti odbranu čim BIA donese odluku.

Tošić je ranije pred sudom tvrdio da su dokumenta ključna za njegovu odbranu, jer, prema njegovim navodima, radnje koje mu se optužnicom stavljaju na teret nije preduzimao kao privatno lice, već u okviru angažmana u BIA, o čemu je, kako je rekao, obaveštavao Agenciju.

Prema optužnici, Tošić je bio zadužen za neposredno obezbeđenje objekata na imanju „Jovanjica”, kontakte sa policijskim službenicima i prikupljanje informacija važnih za funkcionisanje organizovane kriminalne grupe, uključujući proveru podataka iz zvaničnih evidencija državnih organa.

O njegovoj ulozi ranije je govorio i tadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodan Milenković, koji je predvodio akciju na „Jovanjici” u novembru 2019. godine. U iskazu datom Tužilaštvu za organizovani kriminal u martu 2020, koji je ranije objavio BIRN, Milenković je naveo da ga je Tošić sačekao po dolasku policije na imanje i preneo mu poruku, za koju je rekao da dolazi po nalogu tadašnjeg šefa beogradskog centra BIA Mirka Škera. Prema Milenkovićevim rečima, Tošić je tada rekao da su BIA i Predrag Koluvija imali profesionalnu saradnju i zamolio da informacije o akciji sutradan ne dospeju u javnost.

Mirko Škero nije obuhvaćen optužnicom u predmetu „Jovanjica 2”, niti se njegovo ime u njoj pominje.

Tošićevo saslušanje važno je i zato što su ostali okrivljeni u predmetu „Jovanjica 2” još u novembru prošle godine saopštili da će svoje odbrane izneti tek nakon njega.

Zbog čekanja na odgovor BIA, postupak se dodatno odugovlači, pa ni pet godina nakon pravosnažnosti optužnice u predmetu „Jovanjica 2”, odnosno 21 mesec od spajanja sa predmetom „Jovanjica 1”, pred sudom još nisu iznete odbrane optuženih pripadnika bezbednosnih službi u vezi sa optužbama koje im se stavljaju na teret.

Optužnica u predmetu „Jovanjica 2” tereti, između ostalih, pripadnike policije, BIA i Vojno-obaveštajne agencije da su prvookrivljenom Predragu Koluviji pružali zaštitu dok je, prema navodima tužilaštva, na imanju „Jovanjica” uzgajan psihoaktivni kanabis. U predmetu „Jovanjica 1” Koluvija i još devet osoba optuženi su za uzgoj više od 66.000 biljaka kanabisa, zaplenjenih u policijskoj akciji 13. novembra 2019. godine, odnosno oko 1,6 tona nakon sušenja. Dva postupka spojena su u jedinstven proces u leto 2024. godine.

Nakon ponovnog početka suđenja u maju prošle godine, usled promene sudskog veća i spajanja predmeta, okrivljeni iz „Jovanjice 1” ostali su pri ranije iznetim odbranama, uz mogućnost njihovog naknadnog dopunjavanja.

Izvođenje pisanih dokaza tužilaštva

Tokom današnjeg pretresa nastavljeno je izvođenje pisanih dokaza koje je predložilo tužilaštvo. Pregledane su poruke iz grupe „Balkan grow”, koje su razmenjivali okrivljeni, a koje su pronađene prilikom veštačenja telefona. Grupa je nazvana po istoimenom preduzeću iz sistema „Jovanjica”.

Tužilac za organizovani kriminal Saša Drecun naveo je tokom pretresa da se komunikacija u toj grupi uglavnom odnosi na poslove sa pravnim licima u Severnoj Makedoniji. Kako je ranije pisao BIRN, reč je o povezanim makedonskim firmama kojima je, prema navodima iz optužnice, izvožen psihoaktivni kanabis sa „Jovanjice”.

Poruke otkrivaju komunikaciju prvookrivljenog Predraga Koluvije sa Aleksandrom Trifunovićem, koji u ovom postupku ima status svedoka, a koji je obavljao funkciju direktora firme „Balkan Grow”. Kako je danas naveo tužilac Saša Drecun, njih dvojica u komunikaciji koja je prezentovana kao dokaz, razmenjuju informacije o uzgajalištima u Rosomanu i Strumici u Severnoj Makedoniji. 

Inače, o saradnji sa makedonskim firmama u okviru projekata u Rosomanu i Strumici, Trifunović je govorio i u svom iskazu pred tužiocem tokom istrage u predmetu „Jovanjica 1“. Tada je naveo da je preko aplikacije „Razgovor“, koja je korišćena za tajnu komunikaciju unutar grupe, slao fotografije opreme, uključujući nosače za lampe za uzgoj biljaka kanabisa, kao i da je ta oprema bila namenjena projektima u Severnoj Makedoniji, gde su, kako je rekao, isporučivani i sadnice i repromaterijal. 

Takođe, na današnjem ročištu prikazana je komunikacija iz koje se vidi da je osoba označena kao „Kendža”, za koju TOK tvrdi da je okrivljeni policajac Milan Kendija, bila zadužena za kontrolu regularnog obezbeđenja „Jovanjice”, odnosno pripadnika firme „Ronin Elite Security”.

Iz prezentovanih dokaza, kako je naglasio tužilac Saša Drecun, proizilazi da je Kendiji za te usluge isplaćivano 1.700 evra mesečno. Takođe, navodi se i poruka u kojoj svedok Goran Šević obaveštava suvlasnika „Jovanjice”, prvookrivljenog Predraga Koluviju, da je Kendža vrhunski obavio zadatak.

Tužilac je naveo i da je Goran Šević, koji je takođe bio član grupe za internu konspirativnu komunikaciju „Razgovor”, 13. novembra 2019. godine, na dan policijskog upada na imanje „Jovanjica”, obavestio Koluviju da je žandarmerija na imanju i poručio mu da uključi kamere kako bi video šta se dešava. Kako je zaključio tužilac Saša Drecun, to ukazuje da je Koluvija preko nadzornih kamera mogao da prati dešavanja na „Jovanjici” i kada nije bio fizički prisutan. 

Na izlaganje tužioca reagovali su branioci okrivljenih. Aleksandar Živanović, jedan od advokata Predraga Koluvije, naveo je da samo veštačenje uređaja nije odgovorilo na zadatak tužilaštva – da li postoji multimedijalni sadržaj koji dokazuje prodaju droge, već da je izdvojen samo materijal, koji će kasnije moći da pregledaju pripadnici IV odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga.

On je takođe istakao da se u porukama ne vide imena pošiljalaca, već samo šifre, navodeći da mu je nelogično da se tako odvija komunikacija, posebno imajući u vidu da je, kako je rekao, pronađen šifrarnik sa oko 50 imena. „Da li je mozak Koluvije kompjuter ili je u pitanju manipulacija”, upitao je advokat Živanović, ocenjujući da je nelogično da Koluvija zna napamet šifre za tako veliki broj učesnika u komunikaciji.

Advokat je na kraju zaključio da komunikacija između okrivljenih na koju se tužilac poziva, ne ukazuje na izvršenje krivičnog dela, već predstavlja uobičajenu komunikaciju vlasnika sa zaposlenima. 

Advokat Stevan Sinđelić naveo je da ne postoje dokazi da je njegov branjenik, okrivljeni policajac Zoran Baštovanović, koristio mobilni telefon koji mu je navodno dao Koluvija, niti da je učestvovao u komunikaciji putem instalirane aplikacije. Takođe je istakao da nema dokaza da je navodna Koluvijina organizovana kriminalna grupa osnovana u maju 2016. godine, kako se navodi u optužnici, jer je komunikacija na koju se tužilaštvo poziva, vođena u oktobru 2019. godine.

Advokat Marko Janković, branilac policajca Milana Kendije, naveo je da ono što je tužilaštvo prikazalo, predstavlja samo slike nekog telefona, koje same po sebi ne znače ništa i ne predstavljaju dokaz. Istakao je da se na njima vide nadimci, poput „Kendža”, ali ni jedna inkriminišuća poruka, koja bi ukazivala na izvršenje krivičnog dela.

„Iz poruka vidimo nekog Kendžu i onda iz toga izvodimo da je to Milan Kendija – on je kriv, a drugi nisu krivi”, rekao je Janković, uz ocenu da je tužilaštvo selektivno pristupilo optuženju. Dodao je i da nije logično da neko bude označen kao okrivljeni, dok se druga lica koja su, prema tumačenju tužilaštva, učestvovala u istoj komunikaciji, tretiraju kao svedoci.

Za reč se javio i prvookrivljeni Predrag Koluvija, koji je naveo da je u pojedinim dokazima o komunikaciji označen kao C1, dok je u drugim označen kao C5, zaključujući da „ni oni ne znaju šta je šta”, već da se, kako je rekao, sve izmišlja. 

Prepiske, šifrarnik i navodi o obimu proizvodnje 

U nastavku ročišta prikazani su i pisani dokazi za koje tužilaštvo tvrdi da predstavljaju komunikaciju između Predraga Koluvije i drugog suvlasnika „Jovanjice”, Aleksandra Anđića, koji nije optužen u ovom postupku. Izvedena je i komunikacija sa osobom označenom kao „Štrumf”, šifrom za koju se, prema šifrarniku pronađenom na „Jovanjici”, navodi da ju je koristio Dragomir Petronijević, za koga se u javnosti spekuliše da je visoki funkcioner SNS-a i bivši član Gradskog veća Beograda, što je on u izjavi za BIRN 2021. negirao.

Za šifrarnik koji je, kako je navedeno, pronađen na „Jovanjici” u februaru 2020. godine, tužilac je rekao da predstavlja digitalni šifrarnik i da ga smatra najmerodavnijim za tumačenje korisnika aplikacije. Takođe je istakao da iz izvedenih dokaza proizilazi da je komunikacija svih učesnika bila povezana preko servera na „Jovanjici”, kao i da je korišćena aplikacija, koja predstavlja preteču aplikacije Sky. 

Tužilac Saša Drecun je, govoreći o važnosti dokaza, naveo da su se mogle videti fotografije „podzemlja” u kom se, prema navodima tužilaštva, uzgajao kanabis, kao i lampe i sušara. U prepisci se, kako je rekao, pojavljuje i lice „Filip”, za koje tužilaštvo smatra da je Filip Simić, angažovan od strane Koluvije na lokacijama u Severnoj Makedoniji.

Drecun je istakao i komunikaciju okrivljenog Vladana Živojinovića u vezi sa sadnjom još jedne vrste indijske konoplje, iz koje, kako je naveo, proizilazi da nije reč o industrijskim sortama „Fedora” i „Monoika”, na čemu insistira odbrana. Dodao je i da se iz te komunikacije vidi da je na 7,52 hektara pod cvetom kanabisa nedeljna proizvodnja iznosila oko 2,1 tonu, odnosno oko 30.000 biljaka, kao i da se dnevno za gas trošilo 200.000 dinara.

Koluvijin advokat Aleksandar Živanović ocenio je da je tvrdnja tužilaštva da je enkripcija koja je predstavljena u dokazima kao preteča aplikacije Sky, neozbiljna. Takođe je naveo da je subordinacija na koju se tužilaštvo poziva, ustvari uobičajen odnos između zaposlenih i nadređenih, i da, sama po sebi, ne može predstavljati dokaz postojanja krivičnog dela.

Advokat Ivan Bajazit je istakao da se među danas prikazanim dokazima nalaze brojne poruke, vicevi i emotikoni, dok je advokat Svetislav Bojić naveo da odbrana traži da se skrinšotovi poruka izdvoje iz spisa predmeta, jer, kako je ocenio, samo opterećuju sud i ostale učesnike u postupku.

Sledeća ročišta zakazana su za 9. i 11. jun, kada će biti nastavljeno sa izvođenjem pisanih dokaza. 

Podsetimo da je policijska akciju na imanju „Jovanjica” izvedena 13. novembra 2019. godine i da su je predvodili tadašnji načelnik IV odeljenja beogradske policije Slobodan Milenković i inspektor Dušan Mitić, koji je kasnije svedočio pred sudom. Protiv trećeg inspektora Milana Isakova, nekoliko sati nakon svedočenja u ovom predmetu, za drugi događaj podignut je optužni predlog za zloupotrebu službenog položaja, što je on ocenio kao vid pritiska.

Zbog procene ugrožene bezbednosti, Milenković i Mitić su od 2023. godine bili pod zaštitom SAJ-a, dok je njihovo obezbeđenje početkom februara ove godine smanjeno, uprkos ranijim pretnjama koje su, prema navodima advokata, dovele do dodeljivanja zaštite. Do toga je došlo usred kadrovskih promena u SAJ-u, uključujući smenu komandanta Spasoja Vulevića u septembru 2025. i imenovanje Igora Žmirića za novog komandanta u novembru iste godine, nakon čega su usledile i dodatne organizacione promene u jedinici.

Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.