U Učiteljskom naselju u Beogradu, u Ulici doktora Velizara Kosanovića broj 56, pored porodičnih kuća i niskih stambenih zgrada izgrađena je sedmospratnica čijih se 75 stanova prodaje po ceni od 1.600 evra za kvadrat.
Stanove prodaje firma Ramid koju je osnovala građevinska kompanija Ratko Mitrović-Dedinje pre nego što je otišla u stečaj.
Trenutni vlasnici Ramida su Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, neformalnog vladara severa Kosova, i njena poslovna parnerka Bojana Tomašević, supruga Vladimira Tomaševića, jednog od suvlasnika lanca kockarnica Mozzart i još nekoliko firmi.
One su postale vlasnice kompanije, a samim tim i zgrade u ovom delu Zvezdare vredne dva miliona evra, preko firme Bioorganika.
Prethodni vlasnik Bioorganike bila je Izabela Feješ koja je zajedno sa bratom Robertom „preuzela“ preko 600 firmi koje su u blokadi ili posluju sa dugovima.
Njih dvoje pripadaju maloj grupi ljudi koji „preuzimaju“ na stotine srpskih kompanija u dugovima, čime uspešno izbegavaju da plate desetine miliona evra poreza, o čemu je BIRN pisao u ranijem istraživanju.
Izabela Feješ je firmu Bioorganika bez naknade prenela na Bojanu Tomašević, koja je kasnije 50 odsto firme, takođe bez nadoknade, ustupila Ljiljani Božović.
Bioorganika je u istom danu promenila vlasnika, delatnost i stekla vredan kapital – 5. maja 2016. u Agenciji za privredne registre Bojana Tomašević je upisana kao novi vlasnik, a istog dana preduzeće Ratko Mitrović – Dedinje odlučilo je da svoju firmu Ramid (sa vrednom imovinom) proda firmi Bioorganika.
Nakon što je imovina preuzeta, više nije bilo potrebe za postojanjem Bioorganike, pa je firma ugašena njenim pripajanjem Ramidu i obrisana iz Agencije za privredne registre. Direktne vlasnice Ramida tako su postale Ljiljana Božović i Bojana Tomašević.
Papirologiju za transfer skoro 7.000 kvadrata stambeno-poslovnog prostora u Učiteljskom naselju obavio je advokat Igor Isailović.
On je javnosti postao poznat 2016. nakon što je KRIK objavio da ga je angažovao Siniša Mali prilikom kupovine luksuznih apartmana u Bugarskoj.
Advokat Isailović i porodica Zvonka Veselinović su stari znanci.
Isailović je bio angažovan krajem prošle godine prilikom promene vlasničke strukture firme Inkop iz Ćuprije.
Tada je Zvonko Veselinović, zajedno sa svojim bratom Žarkom i kumom Milanom Radoičićem, i zvanično preuzeo vlasništvo nad tim preduzećem od svoje sestre Dušice Maksimović, o čemu je BIRN pisao.
Isailović je odbio da za BIRN govori o poslu u vezi sa Bioorganikom i Ratkom Mitrovićem-Dedinje navodeći da ga krivični zakonik obavezuje na ćutanje.
„Pa vi znate da sam advokat, znate? Pa ja imam obavezu da čuvam sve što je došlo do mene kao advokatsku tajnu. I po zakonu i po Krivičnom zakoniku. Ne mogu da komentarišem moje predmete. Niti koga zastupam, a kamoli predmete. Moram da pričam sa klijentom, da li će da odobri…“, rekao je Isailović.
Pitanja u vezi sa ovom akvizicijom uputili smo na mejl Ramida Ljiljani Božović i Bojani Tomašević. Umesto odgovora stiglo nam je obaveštenje da je advokat Veljko Delibašić u Ramidu zadužen za saradnju sa medijima, te da se „za sva pitanja, sada i ubuduće“, obraćamo „isključivo njemu“.
Advokat Delibašić u pisanoj poruci nam je kratko rekao da je na odmoru u Velikoj Britaniji do 1. septembra i da mu se javimo nakon toga.
„Navodite me na krivično delo“
Osim za Sinišu Malog i Zvonka Veselinovića, advokat Igor Isailović se vezuje i za aktuelnu premijerku Anu Brnabić s kojom je do njenog dolaska na visoku državnu funkciju 2016. imao zajedničku kompaniju Energy & Innovation registrovanu za inženjerske delatnosti.
Na poziv BIRN-a da nam da više informacija o slučaju „Ramid“, on je odgovorio da ne želi sa nama da komentariše svoje predmete, jer to ne bi bilo fer.
„Osim toga, ja sam čitao vaše tekstove, niste ama baš nikad pozvali, a nekoliko puta ste pisali o meni kao da sam kriminalac. Nekad sam čitao te tekstove i razmišljao sam i pitao se – jesam to ja, čoveče?! Ja ne znam da li sam nešto loše u životu uradio, osim što radim svoj posao!“
Isailović je novinarki BIRN-a poručio da daljim postavljanjem pitanja pokušava da ga podstakne da izvrši krivično delo.
„Pa eto vidite, vi sad hoćete da pričam, ja sam advokat, ja ne smem da pričam, sad me vi podstičete da počinim krivično delo. Ja vam kažem da ne mogu da pričam, a vi nastavljate da pitate. To nije u skladu sa zakonom, jel tako? Sad ja treba da izvršim krivično delo, a vi kao – e ja sam vam pomogla da izvršite krivično delo“, zaključio je Isailović.
Bivši direktor i stečajni upravnik
Za prenos vlasništva nad novoosnovanim Ramidom i njegovom imovinom, vlasnik Bioorganike je, prema ugovoru, trebalo da Ratku Mitroviću-Dedinje plati 1.950.000 evra.
U ugovoru piše da je kupac još pre potpisivanja tog ugovora uplatio deo ugovorene naknade od 900.000 evra.
Za ostatak iznosa od 1.050.000 evra je precizirano da će biti „isplaćeno predajom završenih šest stanova od ukupno 272 kvm i poslovnim prostorom od 460,61 kvm“ u Učiteljskom naselju.
Od sklapanja ovog ugovora prošlo je više od tri godine. Dušan Basara, koji je kao tadašnji direktor Ratka Mitrovića-Dedinje stavio svoj potpis na ugovor, tvrdi u pisanom odgovoru za BIRN da su kupci izmirili sve svoje obaveze.
On kaže da je taj iznos uplaćen u dve rate, koje sudeći po datumima uplata, nisu izvršene pre potpisivanja ugovora, kako to u njemu piše.
Basara kaže da je prva rata od 710.000 evra uplaćena na poslovni račun Ratko Mitrović-Dedinje tokom maja 2016, a druga od 190.000 evra tokom jula 2016.
I dok je Basara izbegao da nam odgovori koji je podatak tačan, onaj koji je potpisao u ugovoru ili onaj koji je naveo u odgovoru na pitanja BIRN-a, stečajni upravnik Miloš Maljević kaže u pisanom odgovoru da je Bioorganika na račun Ratka Mitroviča-Dedinje iznos od 110.562.647 dinara (oko 900.000 evra) isplatila u šest rata, u periodu od maja do avgusta 2016, ali i da nema podatke o tome da li je isplaćen ostatak naknade predviđene ugovorom.
Bivši direktor Basara izbegao je da objasni još neke detalje u vezi sa ovim poslom: kako je za kupca izabrana baš Bioorganika i u kakvim je odnosima sa vlasnicima te firme.
On kaže da je sve urađeno kako bi se našlo „najbolje rešenja za generisanje prihoda radi namirenja poverilaca” jer je dalja izgradnja objekta bila zaustavljena zbog nemogućnosti kreditnog zaduženja kod poslovnih banaka.
Basara na kraju navodi još jedan razlog zbog kojeg je objekat otuđen ugovorom o prenosu udela.
„U slučaju da je nepokretnost prodata kupoprodajnim ugovorom, sredstva bi bila doznačena na račun Ramida, a ne na račun Ratko Mitrović-Dedinje, što je u suprotnosti sa ciljem da se sredstva koriste isključivo za namirenje poverilaca“, kaže Basara.
Basara, na kraju, tvrdi da je celokupni iznos iz ugovora od 5. maja 2016. sa Bioorganikom isplaćen i da je osim 900.000 evra isplaćenih na već opisan način, to učinjeno i prenosom 178,53 kvm završenih stanova kupcima 4 stana u Učiteljskom naselju prema kojima je Ratko Mitrović-Dedinje imao obavezu.
Takođe, preduzeću Ratko Mitrović-Dedinje u stečaju predato je još 99 kvm završenih stanova (dva stana), koji su, kako kaže, i dalje u njegovom vlasništvu.
Podaci stečajnog upravnika, ponovo su nešto drugačiji, pa umesto dva stana od ukupno 99 kvm koje pominje bivši direktor, na spisku imovine Ratko Mitrović- Dedinje, koji je danas u stečaju, nalazi se samo jedan stan površine 40,88 kvm.
Osim toga, odstupanja od ugovora postoje i kada je u pitanju predaja završenog lokala preduzeću Ratko Mitrović-Dedinje na ime naknade za prenos vlasništva nad objektom u Učiteljskom naselju.
„Umesto prenosa lokala površine 460,61 kvm, na ime dela kupoprodajne cene udela Ratko Mitrović-Dedinje, kupac je iz sopstvenih sredstava u celosti izmirio obavezu Ratko Mitrović-Dedinje d.o.o. prema Dunav Banci AD“, kaže Basara.
Potvrdu ovog navoda nismo uspeli da dobijemo u katastru, jer su nakon više od 40 dana čekanja, odbili naš zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da nam odgovore da li je, ko i kada izmirio pomenuti dug prema banci.
Inače, firma Ratko Mirović-Dedinje je šezdeset godina bilo uspešno građevinsko preduzeće sa oko 500 radnika. Međutim, pre odlaska u stečaj radnici firme skoro dve godine nisu primili platu, zbog čega su štrajkovali tražeći da im se isplate neizmirene obaveze, poveže radni staž i isplate otpremnine za odlazak u penziju.
Preduzetnice: Ljiljana i Bojana
Ime Ljiljane Božović se osim u Ramidu pojavljuje i u firmi Dolly Bell koja je u vlasništvu firme Inkop iz Ćuprije, čiji su suvlasnici Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i kum Milan Radoičić, kojeg pravosudni organi u Prištini traže zbog sumnje za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića. Isti organi traže i Zvonka Veselinovića, ali, kako kažu, zbog nekih drugih krivičnih dela.
Preduzeće Dolly Bell izgradilo je 2015. istoimeni hotel na Kopaoniku. Radio Slobodna Evropa nedavno je objavio da je sedište firme u zgradi čiji je vlasnik Republika Srbija i kojom raspolaže Dipos.
Isti radio je otkrio i da Dolly Bell koristi neovlašćeno pomenuti prostor na adresi Birčaninova 27, jer sa Diposom nije sklopio ugovor o njegovom zakupu.
Bojana Tomašević osim Ramida u suvlasništvu ima još jednu firmu za izgradnju stambenih zgrada – Unico gradnja. Firma je osnovana u martu 2018. Na svom sajtu ta firma nudi 50 stanova u ulici Vojvode Vlahovića u Velikom Mokrom Lugu po ceni od 1.200 evra, pa naviše.
Bila je vlasnica firme Unit Prijepolje koja je bila registrovana za nespecijalizovanu trgovinu, a izbrisana iz registra 2013.
Završni udarac i brisanje lošeg preduzeća
Nakon što je preko Bioorganike stečena vredna nepokretnost, ta firma više nije bila potrebna. Ugašena je pripajanjem Ramidu.
Time su na Ramid prebačena sva njena prava i obaveze, a Bojana Tomašević i Ljiljana Božović postale su suvlasnice sa po 50 odsto udela. Direktor firme danas je Vladimir Tomašević.
Ugovor o pripajanju Bioorganike Ramidu potpisan je u septembru 2016, a na osnovu tog ugovora Bioorganika je obrisana iz Agencije za privredne registre narednog meseca.
Stanovi u Učiteljskom naselju danas se prodaju po ceni od 1.600 evra za kvadrat. Oglašeni su na sajtu Ramida na kom piše da je u ponudi 75 stanova (umesto prvobitnih 49, koliko ih je bilo u trenutku veštačenja u decembru 2015.) U prodaji je i 48 garažnih mesta.
Prema podacima iz katastra, Ramid poseduje 118 nekretnina u ulici Velizara Kosanovića 56 od čega je 70 stanova, jedan „mešani prostor“ i 47 garaža, ukupne površine 5.484 kvm.
Procenjena vrednosti je 6,3 miliona evra.
Prema istom izvoru, Ramid ima i 671 kvm poslovnog prostora vrednosti od oko 700.000 evra.
