„Nemoj prestati sa borbom, sve dok borba nije gotova“.
Bila je ovo čuvena rečenica Eliota Nesa, američkog agenta na čelu Nesalomivih, specijalne jedinice zadužene za borbu protiv kriminala i korupcije u Americi tridesetih godina prošlog veka.
Zakonom koji je stupio na snagu 1. marta 2018. godine, srpski „Nesalomivi“ raspoređeni u četiri posebna odeljenja, dobili su dodatne mehanizme za borbu protiv korupcije.
Umesto redovnih tužilaštava i sudova, koji su do sada postupali u procesima koji obuhvataju krivična dela iz oblasti korupcije, sada to čine posebna odeljenja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.
Od novih „alata“, tužioci su za posebno komplikovane predmete, dobili mogućnost formiranja udarnih grupa, angažovanja forenzičara i obavezu 13 državnih institucija da radi efikasnijeg vođenja istraga budu sa njima u stalnom kontaktu.
Na papiru sve izgleda moćno.
Međutim, istraživanje BIRN-a pokazuje da su se tokom prve godine, domaći „Nesalomivi“ suočvali sa brojnim problemima, zbog kojih pozitivni efekti primene novog zakona ostaju u senci – od bavljenja banalnim slučajevima, preko nedostatka prostora i nedovoljno obučenih ljudi, do zatrpanosti starim predmetima.
Pored toga, javnost nije imala priliku da se uveri da se u postupanju države kada je reč o borbi protiv korupcije nešto značajno promenilo, a brojne analize koje rade međunarodne organizacije i institucije prikazuju Srbiju kao visokokoruptivnu državu.
U Ministarstvu pravde za BIRN ipak kažu da se „primena zakona može oceniti kao vrlo zadovoljavajuća, iako će konkretna analiza efekata prve godine implementacije biti urađena nakon marta ove godine“.
Stari predmeti i banalni slučajevi
Tužiocima su najviše muke u prvih šest meseci rada zadavali stari predmeti – reč je o krivičnim prijavama protiv 9.000 osoba, koje redovna tužilaštva godinama nisu uzimala u rad. Njih su 1. marta, po stupanju zakona na snagu, preuzela novoformirana posebna odeljenja.
Ivan Simonović iz Posebnog odeljenja tužilaštva u Nišu objašnjava da je to tužilaštvo dobilo dvostruko više starih krivičnih prijava od očekivanog, a da radi sa duplo manje zaposlenih od predviđenog. Slično je i u Beogradu, Novom Sadu…
„Čuo sam od kolega tužilaca da su predmeti poturani po fiokama i da se čekalo da stupi na snagu nov zakon“, objašnjava za BIRN Borivoj Pap, rukovodilac Posebnog odeljenja Višeg suda u Novom Sadu.
Pap novodi da je ideja zakonodavca bila da se u periodu od donošenja do primene zakona, svi ti predmeti raščiste i da posebna odeljenja svoj rad započnu sa predmetima primljenim od 1. marta pa nadalje. „A sad je čep nastao u tužilaštvu, rešavaju te stare predmete, gde ima svega i svačega.“
Većina tužilaca i sudija, a BIRN je intervjuisao predstavnike svih posebnih odeljenja, kao nedostatak ističe i to što poreska utaja, koja predstavlja najveći rizik za pranje novca, nije uvršćena u zakon, nego se posebna odeljenja bave banalnim slučajevima poput krijumčarenja dva teleta, 13 ovaca ili 300 kilograma krastavaca.
Tužilac Simonović iz Niša kaže da bi niža tužilaštva trebalo da se bave delima za koja su zaprećene kazne do tri godine zatvora.
„Stavljena su nam neka bagatelna krivična dela, a mi smo mišljenja da treba da se bavimo ozbiljnom korupcijom. Kada zamenik radi jedan ozbiljan predmet, on mora samo da se usredsredi na to, a ovako svaki od njih ima i po 200-250 predmeta“.
Posebna odeljenja kubure i sa malim brojem tužilaca, i drugog neophodnog osoblja, a suočavaju se i sa manjkom kancelarija i nedostatkom osnovne tehničke opreme.
U Ministarstvu pravde za BIRN kažu da je u toku rekonstrukcija prostora u Beogradu i Novom Sadu, a da je u Kraljevu obezbeđena adekvatna zgrada. Navode da će nastaviti da obezbeđuju što bolje uslove za rad tužilaštava i sudova, ali o rokovima ne govore.
Sagovornici BIRN-a imaju primedbe i na sam zakon, uz napomenu da je šest meseci ipak kratak period za izvođenje zaključka o tome da li je zakon ispunio svoj zadatak ili nije.
Tužilac Vidak Daković iz Novog Sada smatra da bi određene odredbe zakona trebalo pojasniti.
„Možda bi nekim podzakonskim aktima ili uputstvima trebalo da se određene stvari preciziraju, na primer naš odnos sa Tužilaštvom za organizovani kriminal koji jeste krovna kapa ovih odeljenja“.
Tužilac Goran Ilić, Poverenik za samostalnost javnog tuzilaštva, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Državnog veća tužilaca iznosi brojne zamerke na zakon koji bi trebalo da ojača kapacitete države u borbi protiv korupcije, o čemu možete pročitati u njegovom autorskom tekstu.
Njegov prvi utisak je da je nadležnost posebnih odeljenja u pogledu privrednih krivičnih dela, određivana nasumično. Ilić kritikuje i način na koji zakon govori o popunjavanju sastava posebnih odeljenja.
Nije sve tako crno
Specijalizovana nadležnost, odnosno obučenost kadrova posebnim znanjima iz ove oblasti što omogućava prikupljanje kvalitetnijih dokaza i skraćenje trajanje postupka, navodi se kao prednost novog sistema.
Sagovornici BIRN-a izdvajaju i postojanje novih instituta, poput udarnih grupa i mogućnost angažovanja finansijskih forenzičara.
Problem je, međutim, to što forenzičar i dalje ostaje samo mogućnost u teoriji. U praksi, naime, nijedno posebno odeljenje, osim Beograda, ni posle šest meseci primene zakona, nije imalo stalno angažovane forenzičare.
Postoji slaba zainteresovanosti za rad na ovom radnom mestu, jer je plata ekonomskog forenzičara znatno manja od plate koju imaju osobe sa tom stručnom spremom u privredi ili drugim ustanovama.
Što se udarnih grupa tiče, u prvih šest meseci, formirala su ih sva posebna odeljenja, a u najavi je formiranje novih.
Posebno odeljenje tužilaštva u Beogradu u proteklom periodu je, kako kažu, formiralo jednu udarnu grupu koja je sprovela „veoma složen predistražni postupak koji je rezultirao procesuiranjem 80 lica koja su učestvovala u zabranjenom reeksportu poljoprivrednih proizvoda“.
U Ministarstvu pravde ocenjuju da su posebna odeljenja tužilaštva „rado koristila mogućnost formiranja udarnih grupa“ i da je od 1. marta 2018. do danas formirano pet takvih grupa.
Iako je bilo reči o tome da bi formiranjem posebnih odeljenja moglo doći do veće kontrole i mešanja politike u rad tužilaštva i sudova, naši sagovornici negiraju takve tvrdnje.
Sudija Aleksandar Teodosić iz Niša tvrdi da na njega nikada nije vršen pritisak, dok tužilac Vidak Daković iz Novog Sada kaže da se nada da veći upliv politike nikome i nije bio cilj.
„Ja baš razmišljam obrnuto. Ovo formiranje specijalizovanih odeljenja, kako u okviru policije, tako i u okviru tužilaštava i sudova, ja doživljavam kao specijalizaciju“.
Pranje novca
Iako se Srbija nalazi na „sivoj listi“ Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), pravosuđe se tim krivičnim delom najmanje bavi.
U Posebnom odeljenju Višeg tužilaštva u Nišu, nijedan od preuzetih predmeta se ne odnosi na pranje novca, a od početka rada posebnog odeljenja donete su naredbe o pokretanju istrage protiv tri osobe za to krivično delo. Osim toga, to odeljenje ima 16 proaktivnih istraga (praćenje nekog potencijalnog krivičnog dela).
Tužilaštvo u Novom Sadu nije imalo nijedan optužni akt za krivično delo pranja novca, ali i oni kažu da imaju „dosta proaktivnih istraga“.
Tužilaštvo u Kraljevu primilo je četiri krivične prijave, a nakon sprovedenih istraga, tri osobe su optužene, a jedna istraga je u toku.
Nešto više prijavljenih za to krivično delo ima u Beogradu (koji pokriva i najveće područje), gde je posebno odeljenje primilo krivične prijave protiv 91 osobe, od čega nijedan predmet još uvek nije stigao do suda.
Kao ključni razlog za slabo procesuiranje tog krivičnog dela, naši sagovornici navode njegovo teško dokazivanje.
„To je specifično krivično delo, zato što ono podrazumeva da postoji neka imovina ili novac stvoren ranijim krivičnim delom koji se sada pokušava oprati prikrivanjem ili legalizacijom“, objašnjava tužilac Daković.
Tužilac Simonović iz Niša napominje da se to krivično delo teško prepoznaje, pa čak i kada je reč o tužiocima. To potvrđuje i sudija Teodosić iz Niša koji kaže da bi, verovatno, bilo lakše kada bi bio usvojen zakon o poreklu imovine.
Inače, najzastupljenija krivična dela su zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, primanje mita i prevara u obavljanju privredne delatnosti.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.