U nastavku suđenja pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, branioci optuženih pripadnika BIA Aleksandra Tošića i Branislava Radosavljevića, i policajaca Milana Kendije i Radovana Bojovića završili su iznošenje uvodnih izlaganja.

Branioci su mahom dovodili u pitanje zakonitost dokaza prikupljenih putem aplikacije Razgovor, koju su za tajnu komunikaciju, kako se navodi u optužnici, koristili pripadnici organizovane kriminalne grupe. 

Oni su tražili da se tokom suđenja saslušaju i brojni svedoci, među kojima su i doskorašnji v.d. direktora BIA Tomislav Radovanović i Dragomir Petronijević, za kog su pojedini mediji još 2019. pisali pisali da je zapravo funkcioner Srpske napredne stranke i član gradskog veća.

Jugoslav Tintor, advokat okrivljenog Bojovića, izneo je niz navoda o tome da slučaj Jovanjica nije istražen do kraja. Kako je rekao Tintor, predstavnici Tužilaštva za organizovani kriminal, Bezbednosno-informativne agencije i Službe unutrašnje kontrole MUP-a održali su “koordinacioni sastanak” na kom su odlučili “dokle će se ići u istrazi” i koji će se podaci učiniti dostupnim pravosudnim organima.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu odlučilo je u julu, na predlog tužioca Saše Drecuna, da spoji predmete Jovanjica 1 i Jovanjica 2 u jedan proces.

Protiv Predraga Koluvije, suvlasnika imanja Jovanjica, vodila su se dva odvojena postupka pred Specijalnim sudom u Beogradu – u oba je optužen kao organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju. 

U okviru predmeta Jovanjica 1, suđenje se vodilo protiv Koluvije i još devet osoba, uglavnom zaposlenih na njegovom imanju, koji su prema optužnici uzgajali psihoaktivni kanabis, otkriven tokom policijske akcije 13. novembra 2019. godine.

U okviru predmeta Jovanjica 2, suđenje se vodilo protiv Predraga Koluvije i još osam osoba, među kojima su šestorica pripadnika policije, BIA i VOA, koje tužilaštvo tereti da se čuvali imanje na kojem je uzgajan psihoaktivni kanabis i Koluviji dostavljali poverljive informacije iz policije. 

Advokat Aleksandra Tošića: Dokazi sa aplikacije Razgovor prikupljani i veštačeni bez naredbe suda

Aleksandar Popović, advokat okrivljenog pripadnika BIA Aleksandra Tošića, nastavio je uvodno izlaganje započeto na prethodnom ročištu.

Na prethodnom ročištu Popović je osporio dokaze iz aplikacije Razgovor, tvrdeći da su ti dokazi prikupljeni nezakonito, jer je pretres elektronskih uređaja naložilo tužilaštvo umesto suda. Posebno je ukazao na nepravilnosti vezane za telefon prvookrivljenog Predraga Koluvije, koji je navodno primao poruke, pozive i koristio internet tokom perioda kada je bio oduzet i zapečaćen. Popović je tvrdio da je ovo ključni dokaz na kojem počivaju veštačenja i prikupljeni dokazi tužilaštva, ukazujući na mogućnost manipulacije.

Tokom današnjeg izlaganja, Popović je ponovio i da za pretresanje  elektronskih uređaja i opreme Tužilaštvo nije dostavilo nijednu naredbu suda. Takođe je zaključio da je tužilaštvo nezakonito davalo naredbe za veštačenje, jer te naredbe – kako je on rekao – može da izdaje samo sud.

Popović je doveo u pitanje i izveštaj Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP-a Srbije o veštačenju Koluvijinog telefona, osporavajući način na koji se u ovom izveštaju definiše reč “manipulacija”.

Naime, stručnjaci su, prema njegovim rečima, naveli da manipulacija podrazumeva “zlonamernu izmenu korisničkih podataka” i da nisu pronađeni tragovi takvih izmena.

„A šta ako je došlo do dobronamerne izmene korisničkih podataka? Da li je onda manipulisano? Nema zlonamerne i dobronamerne manipulacije. Manipulacija je manipulacija“, zaključio je Popović.

On je dodao da je, kada su u pitanju dokazi o komunikaciji putem aplikacije Razgovor, tužilaštvo dostavilo samo „screen shotove“ ekrana mobilnih telefona. Na ovim slikama, vide se prepiske okrivljenih.

„Inače, nisu svi korisnici te aplikacije okrivljeni u ovom postupku, neki su i svedoci“, dodao je Popović. 

Advokat je rekao da protiv njegovog klijenta Aleksandra Tošića BIA nikada nije vodila disciplinski postupak, kao i da nije tačno da o svojim postupanjima nije obaveštavao nadređene.

Advokat Veljko Delibašić tražio da svedoči i Štrumf

Veljko Delibašić, advokat okrivljenog pripadnika BIA Branislava Radosavljevića, kao i ostali branioci imao je primedbe na spajanje dve optužnice u predmetu Jovanjica. 

„Ovo je jedan čudan krivični postupak u kom figuriraju dve optužnice, a to je jedna jedinstvena optužnica. Ja ponavljam da je spajanje ozbiljna greška, jer će dovesti do odugovlačenja samo željom tužioca“, rekao je Delibašić.

I on je osporavao zakonitost dokaza na kojima se zasniva optužnica i rekao da dokazi zbog toga treba da budu izdvojeni iz postupka. 

Kao i prethodni branioci okrivljenih u bivšem predmetu Jovanjica 2,  Delibašić je tražio da se ponovo ispitaju svi svedoci i veštaci saslušani tokom postupka Jovanjica 1, pre spajanja predmeta.

“Odbrana i okrivljeni iz drugog postupka imaju pravo da čuju sve ponovo”, rekao je on.

Delibašić je prokomentarisao i predlog tužioca Saše Drecuna da se kao svedok u postupku sasluša Slobodan Milenković, bivši načelnik IV odeljenja beogradske policije, koji je predvodio policijsku akciju na imanju Jovanjica u novembru 2019. godine. 

„Tužilac insistira da se ispita čuveni svedok Slobodan Milenković. Ja nisam pratio iz sudnice, već iz medija. Primetio sam da je vrlo interesantan taj svedok. On je bio pozvan u sud da svedoči, pet puta se nije pojavio, pa je rekao da je bolestan, pa ne može iz bezbednosnih razloga. Minimum će nam trebati godinu dana da ispitamo tog svedoka na kom tužilac insistira“, naveo je Delibašić.

Advokat je dalje naveo da se njegovom klijentu na teret stavlja krivično delo koje ne postoji u Krivičnom zakoniku, odnosno da je „kontinuirano doprinosio proizvodnji radi prodaje opojne droge“, rekavši da se kao dokaz za to u optužnici nudi podatak da je „dve noći proveo na Jovanjici i obezbeđivao imanje“. 

„Radosavljević ne može biti optužen za obezbeđivanje opojne droge, jer Krivični zakonik pricizno propisuje proizvodnju i držanje opojne droge, a ne obezbeđivanje”, rekao je Delibašić.

Advokat je rekao da se njegov klijent tereti da je član organizovane kriminalne grupe od 2016. godine, i pita kako je to moguće s obzirom na to da je okrivljenog Radosavljevića tek sredinom 2018. godine sa Predragom Koluvijom upoznao Dragomir Petronijević, koji u šifrarniku aplikacije Razgovor ima nadimak Štrumf.

Kako je BIRN ranije objavio u tekstu Slučaj Jovanjica: Ko je zaštićeni “Štrumf” iz optužnice, pojedini mediji su još 2019. pisali da je Štrumf zapravo funkcioner Srpske napredne stranke i član gradskog veća Dragomir Petronijević, što je on u razgovoru za BIRN negirao. Petronijević u istrazi nije saslušavan, nema ga među optuženima, niti na spisku svedoka.

Delibašić je predložio da se Petronijević sasluša u svojstvu svedoka.

“Njega ćemo da pozovemo za svedoka da ga ispitamo na okolnosti upoznavanja“, naveo je advokat.

Branilac Delibašić je rekao i da je pretres stana Branislava Radosavljevića, tokom kog su – prema optužnici – pronađeni 4,8 grama kokaina i određena svota novca, bio nezakonit. On je naveo da nije nikakva droga pronađena, ni oduzeta od Radosavljevića.

„Ja ću tražiti za svog branjenika oslobađajuću presudu po toj tački optužnice. To je zlonameran stav tužioca u odnosu na Branislava Radosavljevića, a novac koji je pronađen nije njegov već pripada njegovoj majci – pronađen je u njenom stanu, njenoj sobi, njenom ormanu i ona je to prijavila policiji prilikom pretresanja”, obrazložio je advokat i dodao da zbog toga za svedoke predlaže Sofiju Tasić i Milicu Jovanović koje su bile u stanu u vreme pretresa. 

Za svedoke predlaže i pripadnike BIA Milana Adamovića i Miloša Vučkovića koji su u stan ulazili, kako je naveo, pola sata pre pretresa, majku Branislava Radosavljevića, kao i bivšeg načelnika u MUP-u Zlatka Pantelića i Ivana Vučetića iz Sektora unutrašnje kontrole MUP-a.

Pantelića je u iskazu kod tužioca pominjao i Slobodan Milenković, bivši načenik IV odeljenja beogradske policije, i to u delu iskaza koji nije objavljen u optužnici, a o čemu je BIRN pisao u tekstu Neobjavljeni iskaz Slobodana Milenkovića: Mali Senta o pritiscima iz VOA i BIA da se Jovanjica zataška.

Šta će biti sa Kendijim pismom Vrhovnom komandantu?

Marko Janković, branilac policajca Milana Kendije, rekao je da njegov klijent i on još uvek nisu dobili optužnicu Jovanjica 1, te da i dalje ne znaju ništa o njoj. 

“Kad nemamo Jovanjicu 1, možemo samo da nagađamo šta je predmet optužnice. Mi ne znamo da li su predmet optužnice računi za struju ili droga, a verovatno je ovo prvo”, rekao je Janković i dodao da spajanje postupaka Jovanjica 1 i 2 nije trebalo sprovesti, “bar ne u ovoj fazi”.

Janković je rekao da tužilaštvo tokom pripremnog ročišta za Jovanjicu 2 nije iznelo nijedan dokaz koji se odnosi na opojnu drogu, iako je odbrana “preklinjala” da se to učini. 

“Ne bih bio u koži ovom sudskom veću”, rekao je Janković.

Advokat Milana Kendije je ponovio zahtev za izuzeće veštačenja, koje je obavljalo desetak policijskih službenika. On je ovaj zahtev obrazložio time da su i Kendija i veštaci zaposleni kod istog poslodavca, odnosno u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što nije u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. 

Dodao je da, kada se izuzmu veštaci, onda će zahtevati i izdvajanje svih njihovih veštačenja. 

Janković se usprotivio i izveštajima o svim komunikacijama, koji su predloženi kao dokazi u optužnici, navodeći da su u pitanju zapravo transkripti.

“Transkript nigde i nikada ne može biti dokaz, može biti samo pomoćno sredstvo. Svaki izveštaj je napravljen po zahtevu o prikupljanju potrebnih obaveštenja i to zapravo predstavlja analizu policije, a analizu ne može da uradi niko osim suda”, rekao je Janković.

Kao i njegov kolega Aleksandar Popović, i Janković je rekao da su fotografije ekrana mobilnog telefona pretvorene u transkript, a onda pretvorene u dokaz.

“To ne može biti dokaz”, rekao je Janković i kao primer naveo jedan izveštaj o komunikaciji opisujući da na kraju svake strane piše da se izveštaj može koristiti samo u operativne svrhe.

Janković je zaključio da su od dokaza ostale samo fotografije ekrana, dodajući da se uređaji za komunikaciju, radi prikupljanja zakonitih dokaza, mogu samo pretresati, veštačiti ili staviti na mere.

“To je jedini propisani način da se utvrde zakoniti dokazi. Ništa od toga nije urađeno i tražim da se ti dokazi izdvoje”, rekao je Janković.

Takođe je zatražio da se se izdvoji veštačenje dva risivera, jer je naredbu za veštačenje doneo tužilac, a ne sud. 

“A zašto nije? Zato što nijedan sudija za prethodni postupak ne bi dao dozvolu za pretres pre donošenja naredbe o sprovođenju istrage. Dakle, zbog toga je i to nezakonito”, rekao je advokat Janković.

Branilac Milana Kendije je zatražio da se izdvoji i izveštaj o pretresu Kendijine kancelarije u ulici Zorana Đinđića na Novom Beogradu.

Reč je, naime, o službenim prostorijama MUP-a, koje su dodeljene Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, u kojoj je zaposlen Kendija. U kancelariji koju on koristi, tokom pretresa koji je izvršen po naredbi sudije za prethodni postupak, između ostalog, kako piše u optužnici, pronađena su tri papira A4 formata sa štampanim tekstom i naslovom „Informativno obaveštenje“ i podnaslovom „Predsedniku Republike Srbije i Vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću“.  Pronađeno je i devet strana A4 formata sa štampanim tekstom naslova „Disciplinska odgovornost“ i podnaslovom „Odgovornost za povrede radne i službene dužnosti“, koji se odnosi na zaposlene u privrednom društvu Jovanjica. O svemu ovome BIRN je ranije pisao u tekstu “Jovanjica: Pismo za vrhovnog komandanta”.

Razlog zbog kog je advokat Janković na suđenju zatražio da se izveštaj o tom pretresu izdvoji iz spisa predmeta je, kako je rekao, zato što je obavljen bez prisustva rukovodioca.

“Taj izveštaj su potpisala sva lica koja su tad bila prisutna, ali ne i rukovodilac i zato je pretres nezakonit”, smatra Janković.

On je ocenio i da dela koja se stavljaju Kendiji na teret ne mogu da se dokažu. 

Kendija se tereti za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, a imao je zadatak, kako piše u optužnici, da neposredno obezbeđuje objekte sa opojnom drogom u sklopu privrednog društva „Jovanjica“, kao i da kontroliše privatno obezbeđenje objekata, koje je obavljala agencija za obezbeđenje lica i objekata „Ronin elite security“.

“Mi branimo Kendiju od nečega što tužilac dokazuje na osnovu dve večeri, koje je on proveo u upravnoj zradi na Jovanjici, što nije krivično delo. Branimo ga ni od čega”, smatra Janković.

Zato je predložio da se saslušaju pripadnici obezbeđenja, koje je bilo angažovano na Jovanjici – „Ronin elite security“, kako bi se ispitalo da li su bili pod kontrolom Milana Kendije. 

I nakon uvodnog izlaganja ovog advokata, kao i nakon izlaganja prethodnih, tužilac je imao istu primedbu – da su svi dokazi, izuzev jednog, već izneti na pripremnom ročištu 4. aprila 2024. godine.

“U ovom slučaju svi su identični, osim jednog, i zato ni u ovom slučaju nije poštovan Zakonik o krivičnom postupku (ZKP)”, rekao je tužilac Drecun. 

Sudija Zoran Ganić je kao i u prethodnim situacijama, ponovio da su postupci spojeni i da zbog toga odbrana ima pravo da se izjasni detaljno o svemu, dodavši da se sudsko veće ne slaže sa konstatacijom tužioca da se time krši ZKP.

Tintor: Slučaj Jovanjica nije istražen do kraja 

Jugoslav Tintor, branilac pripadnika MUP-a Radovana Bojovića, u uvodnom izlaganju se fokusirao na procesne manjkavosti i, kako je rekao, na nedostatak dokaza da su njegov klijent i drugi optuženi krivi. 

Pre nego što je počeo svoje izlaganje, Tintor je rekao da je napisao podnesak, koji će posle ročišta predati sudu. Napomenuo je da je u podesnku crvenom bojom označio bitne delove i dokaze. 

On je dodao da neće pojedinačno nabrajati sve svoje dokazne predloge, da ne bi trošio vreme sudskom veću, već da će sve to sudsko veće videti u podnesku, dodajući da će tokom izlaganja govoriti samo o pojedinim dokazima. 

“Pitanje svih pitanja je osnov na kom je optužni akt zasnovan, a to je komunikacija putem aplikacije Razgovor, koja u odnosu na predmet Jovanjica 2, predstavlja početak i kraj dokazivanja. Ceo predmet je zasnovan na krajnje kontroverznom materijalu, za koje tužilaštvo tvrdi da je dokaz, a pribavljen je na nezakonit način”, rekao je Tintor.

Aplikacija Razgovor spada u sferu zaštićene komunikacije, poput razmene poruka na drugim chat aplikacijama kao što su Viber ili Whatsapp, i koje mogu biti dostupne nadležnim organima samo na osnovu odluke suda i u određenom vremenskom periodu, koji sud odredi u skladu sa ZKP-om, smatra Tintor.

“Tužilac je na svoju ruku izvršio pretres uređaja (mobilni telefoni, kompjuteri), bez naredbe suda, a što propisuje ZKP. On možda misli da to može tako. Međutim, tužilaštvo i policija mogu samo oduzeti predmete, ali pretresanje ne može da se obavi bez naloga suda i zato je ovo nezakonito pretresanje uređaja”, rekao je Tintor i dodao da bi to moglo da kontaminira dalji tok i ishod postupka. 

Advokat je izjavio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) naložilo IV odeljenju beogradske policije da dostavi na veštačenje dva risivera, kao da i da je upravo TOK naložio veštačenje Koluvijinog Huawei telefona, a zatim i dve SIM kartice, bez naloga suda, zbog čega smatra da su dokazi prikupljeni nezakonito.

On je objasnio da je na osnovu TOK-ove naredbe, Služba za specijalne istražne metode (SSIM) dostavila izveštaj u kom je navedeno da je pronađena aplikacija Razgovor u kojoj su korisnici označeni šiframa i da je potrebno pribaviti šifrarnik od administratora, te da je samo na osnovu naredbe TOK-a aplikacija Razgovor postala ključan dokaz u predmetu. 

Tintor je naveo da je u martu 2020. naložen još jedan pretres tokom kog je nađen šifrarnik, i sačinjen izveštaj iz kog proizilazi da je postupano po naredbi TOK-a, a ne po naredbi sudije za prethodni postupak. 

Advokat kaže da je to tokom istrage bila ustaljena praksa. 

On je takođe rekao da izveštaj od 27. marta 2020. godine pokazuje da se na serveru, pronađenom na Jovanjici, ne vide tragovi chat poruka, koje su pronađene prilikom pregleda telefona, kada je otkrivena aplikacija Razgovor.

“Utvrđeno je da na serveru toga nema i to otvara sumnju u dokaze koji su prikupljeni na osnovu aplikacije Razgovor. Ne postoji mogućnost pregleda chat komunikacija, niti ima meta podataka, nije moguće utvrditi da li je tu nešto brisano, nego se sudsko veće dovodi pred svršen čin prezentovanjem poluistina”, rekao je Tintor.

On kaže da je na osnovu naredbe TOK-a urađeno samo očitavanje sadržine uređaja i da to nije veštačenje.

Tintor je, kao i drugi advokati, stavio pod znak pitanja verodostojnost transkripta prepiski sa aplikacije Razgovor kao validnih dokaza, a pomenuo je i to da je Koluvijin telefon primao pozive i bio na internetu i pošto mu je oduzet, u periodu kada je bio zapečaćen.

“Ako je telefon bio i hakovan, to znači da su i poruke mogle biti editovane, tako da je nemoguće utvrditi njihovu autentičnost”, rekao je Tintor.

Takođe je naveo da su sva izjašnjenja svedoka, kojima su tokom saslušanja predočeni dokazi pribavljeni na, kako Tintor kaže, nezakonit način, takođe nezakonita.

On je rekao i da sve policijske izveštaje treba izdvojiti, jer MUP može samo da prikuplja dokaze, a ne da ih analizira i obrađuje. Ipak, tužilaštvo ih je kasnije koristilo kao građu za optužnicu, rekao je on.

Za Tintora su sporne i policijske službene beleške.

“Tužilac je bio dužan da ispita službene beleške koje je dobijao u toku istrage, morao je da sasluša lica koja se pominju, a ne samo da tu belešku predloži kao dokaz. Pominju se tu mnoga lica koja nikada tokom istrage nisu saslušana”, tvrdi Tintor.

Jugoslav Tintor: Istraga Jovanjice se negde zaustavila, nije se išlo do kraja

Advokat Jugoslav Tintor rekao je da je u ovom predmetu sprovedena “delimična istraga u cilju sprovođenja selektivne pravde”. 

“Ako je neko otvorio istragu, morao je u potpunosti da je sprovede, a ne delimično – istraga negde ide, pa stane. Vidi se da postoji crta do koje se ide”, rekao je Tintor.

On je dodao da se kod identifikacije lica koja su učestvovala u prepisakama na aplikaciji Razgovor nije išlo u istraživanje do kraja.

“Istraga se negde zaustavila. Kao rezultat imamo optužnicu, koja je osnov za suđenje, i čitav niz pitanja na koje nemamo odgovor”, kazao je advokat.

On kaže da je bila vidljiva opstrukcija službi bezbednosti, jer je TOK podneo zahtev za prikpljanje potrebnih obaveštenja Bezbednosno-informativnoj agenciji, a pošto BIA nije odgovarala, poslato je i nekoliko urgencija. Dodao je da BIA nije odgovorila nijednom. 

“I onda se organizuje koordinacioni sastanak u BIA, na kom učestvuju predstavnici tužilaštva, BIA i Službe unutrašnje kontrole MUP-a i onda se na ruke predstavnika BIA uručuje taj zahtev za prikupljanjem potrebnih obaveštenja”, rekao je Tintor.

On je dalje naveo da se na ovakvom koordinacionom sastanku odlučuje dokle će se ići u istrazi i da se tu donosi odluka koji će se podaci učiniti dostupnim pravosudnim organima.

“BIA ne odgovara TOK-u, a isto je i sa VOA”, kazao je Tintor. 

Naime, još 20. novembra 2019. od VOA je zatražen odgovor o legitimaciji VOA na ime Predraga Koluvije koja je pronađena u njegovoj kancelariji na Jovanjici, a VOA je, prema rečima Tintora, samo odgovorila da je u pitanju falsifikat. Onda su, prema njegovim rečima,  zatraženi dodatni podaci, ali od VOA stiže samo odgovor da znaju o kom licu se radi.

Takvim prepisivanjem, koje traje četiri meseca između VOA, TOK-a i BIA, u kom se ne dolazi do konačnih odgovora, ostavlja se dovoljno vremena da se zataška učešće nekih drugih ljudi i da se u ovom predmetu “ostave samo neki ljudi”, rekao je advokat Tintor.

U tom smislu, smatra ovaj advokat, deluje nestvarno da je rešenje VOA nađeno tek petog dana pretresa koji je izvršen po naredbi za pretres od 18. novembra 2019, posebno ako se ima u vidu da je rešenje pronađeno u Koluvijinom stolu, koji je prethodnih dana već bio pretresan i u kom su već bili pronađeni neki drugi dokazi.

Advokat Tintor traži i da se sasluša Tomislav Radovanović, koji je u vreme istrage u predmetu Jovanjica bio načelnik Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije. Radovanović, koji je donedavno bio v.d. direktora BIA, prvi put se u javnosti pojavio 8. oktobra 2021. godine kada je za TV Prva rekao da je „Jovanjica“ bila plan B grupe koja je prisluškivala predsednika Aleksandra Vučića i da je ta grupa nameravala da njemu podmetne i krivicu za uzgajanje marihuane na ovoj plantaži. 

On je tada izneo teške optužbe na račun policajaca koji su uhapsili Koluviju – Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića. 

Treba podsetiti da je ovaj intervju pomenutoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću dat svega nekoliko dana pošto je Koluvija pušten iz pritvora i  nakon što je i sam Koluvija izneo slične teze i optužbe u intervjuu koji je dao svom advokatu Vladimiru Đukanoviću. 

Tintor je rekao da bi Radovanovića trebalo saslušati u vezi sa njegovim sumnjama o načinima ispitivanja servera i telefona, kao i tome da li su time kontaminirani dokazi, odnosno navodima koje je Radovanović izneo u jednoj televizijskoj emisiji.

Advokat je takođe upozorio sudsko veće da su u istrazi postojali svedoci koji su se pozivali na državnu tajnu, i da bi pre njihovog eventualnog ispitivanja na sudu, oni trebalo da budu oslobođeni državne tajne, kako se ne bi gubilo vreme ukoliko se tokom svedočenja to budu pozivali.

Tintor je rekao i da je njegov klijent Radovan Bojović, kao vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa zakonom, sarađivao sa firmom Jovanjica.

On je naveo i da je dužnost sudskog veća da po službenoj dužnosti zatraži od TOK-a i MUP-a izveštaje o tome u čijem je posedu bila Jovanjica od policijske akcije do kraja decembra 2019, ko je na imanje ulazio i izlazio, ko je zalivao, sekao i sušio biljke, ko ih je prevozio i gde, ko je uključivao struju i po čijim ovlašćenjima je sve to rađeno.

Saša Drecun tražio da se ne komunicira putem podnesaka

Kao i u vezi sa prethodnim uvodnim izlaganjima, tužilac Drecun imao je odgovor i na izlaganje advokata Tintora.

“Kao i do sada, identična primedba se odnosi na barda advokature, gospodina Tintora”, rekao je Drecun. 

On je, osim toga, ukazao i na to da je i ranije, tokom pripremnog ročišta, bilo pokušaja komunikacije putem podnesaka, u kom je crvenom bojom bilo razdvojeno bitno od nebitnog. 

“Bilo kakva komunikacija putem podnesaka nije dozvoljena, bez obrazloženja zašto se nešto predlaže”, rekao je Drecun dodavši da je tužilaštvo bilo uskraćeno za ta pisana akta.

“Na isti način se postupa i danas, dostavlja se podnesak u jednom primerku, podvučen crvenim i ja apelujem na sud da tačno čujemo o kakvim se predlozima radi ili da se TOK-u dostavi jedan primerak tog podneska, kako bismo deset meseci kasnije mogli da saznamo šta je to predloženo”, rekao je tužilac. 

Takođe je apelovao na sud da se ubrza ova faza postupka i spreči njegovo zadržavanje dugačkim uvodnim izlaganjima.

Sudija Ganić je tužiocu Drecunu odgovorio da više neće komentarisati njegove primedbe, ali da je tužilaštvo je zaista u pravu kada je u pitanju podnesak.

“Dostavite to u dva primerka, da ste pričali to sve usmeno, tužilac bi rekao da dugo pričate, tako da dostavite tužilaštvu jedan primerak”, rekao je predsednik sudskog veća.

Sudija Ganić je na kraju ročišta rekao da je Advokatska komora Srbije obavestila sud da će biti u štrajku 11. decembra i da zato ročište koje je ranije bilo zakazano za sutra, neće održati, a naredna su zakazana za 22. januar i 12. i 13. februar.

Kako je tekao postupak u slučaju Jovanjica?

Do jula ove godine, u predmetu Jovanjica 1 sudilo se Koluviji i još devet osoba, uglavnom zaposlenih na imanju, dok je u predmetu Jovanjica 2 pored Koluvije bilo optuženo još osam osoba, uključujući šest pripadnika policije, BIA i VOA, koji su Koluviji, prema navodima tužilaštva, pomagali u obezbeđivanju imanja i dostavljanju poverljivih informacija.

Nakon spajanja dva predmeta, suđenje u postupku Jovanjica 1 je zastalo, kako bi Jovanjica 2 dostigla fazu u kojoj se nalazi Jovanjica 1 — fazu izvođenja dokaza, u kojoj su svedoci već saslušani. U Jovanjici 2 pripremna faza je završena tek u maju ove godine, i to nakon pune tri godine.

Advokati Predraga Koluvije su na prethodnom ročištu zatražili da se saslušaju brojni svedoci, uključujući ministra odbrane Bratislava Gašića, koji je u vreme otkrivanja Jovanjice bio na čelu BIA. Advokat Vladimir Đukanović zatražio je da se Gašić sasluša zbog njegovih navodnih veza sa Koluvijom, o kojima je svedočeći prošle godine u postupku Jovanjica 1, govorio inspektor IV odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga Dušan Mitić. 

Odbrana je takođe navela da svi svedoci koji su saslušavani tokom istrage, treba da daju iskaz na sudu, umesto da se čitaju njihovi iskazi dati kod tužioca.

Advokati su tražili i izdvajanje dokaza prikupljenih putem aplikacije Razgovor, smatrajući da je aplikacija bila nedovoljno sigurna i da je sadržaj mogao biti menjan.

Mogao se, takođe, čuti i zahtev da se droga sa Jovanjice fizički donese u sudnicu kako bi se utvrdilo da li zaista postoji, ili da se obezbedi odlazak na mesto gde se droga sada čuva. Advokati su bili složni u predlogu da se iz spisa predmeta izdvoje sva veštačenja biljaka. Oni su osporavali dokaze koji se odnose na veštačenje biljaka, način prikupljanja dokaza, i metodologiju veštačenja.

Zatražili su i izdvajanje dokaza prikupljenih 19. novembra 2019. godine, jer smatraju da su dokazi prikupljeni suprotno naredbi suda. Na imanju Jovanjica toga dana policija je pronašla nekoliko dokaza, uključujući rešenje Vojnoobaveštajne agencije (VOA) kojim je Predrag Koluvija, prema optužnici, bio ovlašćen kao operativac te agencije. U optužnici piše da je utvrđeno da je ovo ovlašćenje VOA falsifikovano. 

Pre iznošenja ovih predloga odbrane, tužilac Saša Drecun je skrenuo pažnju da će verovatno biti pokušaja da se dokazi prikupljeni 19. novembra 2019. godine, koji su deo optužnice Jovanjica 2, „onezakone“ (izdvoje), i predložio da se ponovo saslušaju ključni svedoci – policjaci IV odeljenja beogradske policije, Slobodan Milenković, koji je kao tadašnji načelnik tog odeljenja, predvodio policijsku akciju na Jovanjici 13. novembra 2019. godine, Dušan Mitić i Bratislav Okošanović, kako bi objasnili na koji način su obezbeđeni formalni preduslovi za pretres Jovanjice tog dana.

Akciju na Jovanjici predvodili Slobodan Milenković i njegove kolege iz IV odeljenja. Milenković i policijski inspektor Milan Isakov su 13. novembra 2019. zaustavili Predraga Koluviju na auto-putu Beograd – Niš zbog bahate vožnje, nakon čega je na imanju Jovanjica, kako se navodi u optužnici, otkriveno preko 66.000 biljaka kanabisa i oko 660 kilograma osušenog materijala.

Inspektor Dušan Mitić je svedočio pred sudskim većem sudije Ganićem prošlog leta, dok je policajac Milan Isakov svedočio u septembru prošle godine. Nekoliko sati nakon Isakovljevog svedočenja, Više tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je podiglo optužni predlog protiv njega i još dvojice policajaca zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, što su okrivljeni odbacili, tvrdeći da je proces protiv njih osveta za Jovanjicu.

Zbog pretnji, Milenkovića i Mitića već više od godinu dana čuva SAJ.

Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.