O načinu na koji je nastala aplikacija Razgovor, a koja je jedan od glavnih dokaza na kom se zasniva optužnica protiv Predraga Koluvije i još devet osoba, ispitivana su dva svedoka, oba programeri, jedan koji je razvio aplikaciju i drugi koji je održavao server bez kog aplikacija nije mogla da radi. 

Nikola Krajnović, koji je završio osnovne i master studije Elektrotehničkog fakulteta, napravio je za potrebe Jovanjice aplikaciju Razgovor, čija je namena bila interna komunikacija, kakvu imaju zaposleni u mnogim firmama, kako je rekao ovaj svedok.

Krajnović je objasnio da je o potrebi za takvom aplikacijom razgovarao sa Aleksandrom Trifunovićem, bliskim Koluvijinim saradnikom, koji je kao svedok ispitan na ročištu dan ranije. 

Pošto je bilo previše komplikovano da se aplikacija pravi od početka, uzeta je open source aplikacija Conversations sa interneta, koju je Krajnović doradio i prilagodio potrebama Jovanjice. Iako je tu aplikaciju po svojim mogućnostima Krajnović uporedio sa aplikacijama Viber i WhatsApp, rad na razvijanju aplikacije Razgovor trajao je par meseci. Razlog je bio taj što su mu tokom rada tražene razne izmene i dorade osnovne aplikacije. 

Za razliku od nekih drugih aplikacija koje su u upotrebi, a koje takođe ima mogućnost podešavanja tajmera za brisanje poruka i enkripciju, aplikacija Razgovor imala je i “panik taster” čije aktiviranje je pokretalo opciju brisanja podataka, što je Krajnović potvrdio. On je, međutim, dodao da je ona postojala u osnovnoj aplikaciji koju je besplatno preuzeo sa interneta i da je on tu opciju ostavio i u aplikaciji Razgovor. 

Na pitanje zamenika tužioca Saše Drecuna da li je postojala mogućnost manipulisanja bazom podataka, odnosno da li je bilo moguće menjati podatke, Krajnović je odgovorio da ne zna, ali da verovatno može. 

Takođe, ova aplikacija je specifična i po tome što je morala biti povezana sa konkretnim serverom, da bi komunikacija među njenim korisnicima bila moguća. Prema rečima svedoka, serveru koji se nalazio u upravnoj zgradi Jovanjice, on nije imao mogućnost pristupa na daljinu.

Nastojeći da dokažu da Razgovor nije bila nikakva konspirativna aplikacija, oba svedoka su rekla da je reč o aplikaciji kakvu koriste mnoge kompanije za internu komunikaciju.  

Zbog toga je tokom ispitivanja svedoka, tužilac Drecun insistirao na stručnosti i kvalifikacijama koje su potrebne da bi se modifikovala jedna ovakva aplikacija, dok su advokati okrivljenih i svedoci to nastojali da opovrgnu. 

Tako je Koluvijin branilac Vladimir Đukanović pitao Krajnovića zbog čega je odabrao baš aplikaciju Razgovor i da li je to zato što je ona bila najprostije rešenje, na šta je svedok odgovorio da je odabrao upravo zato.

Advokat Vladimir Đukanović o taktici odbrane

O tome da je taktika odbrane da optužnicu ruši diskvalifikacijom aplikacije Razgovor, govori i izjava koju je Vladimir Đukanović, branilac Predraga Koluvije dao nakon današnjeg suđenja.

“Tužilac je u uvodnoj reči rekao samo jedan papir ako se izdvoji, a vezan je za aplikaciju Razgovor, cela optužnica pada. Kao što ste videli, svima je jasno da aplikacija Razgovor nije nikakva super tajna konspirativna aplikacija, već da se radi, čak je jedan od svedoka rekao, o dečjoj igrački, da je to nešto benigno i ispod svakog nivoa u odnosu na Viber i WhatsApp.”

“Ovo može da napravi svaki srednjoškolac”

U prilog ovoj tezi, govorio je i drugi svedok Bojan Bogdanović, koji je na Jovanjici bio zadužen za održavanje servera preko kog je radila aplikacija Razgovor.

Tako je on više puta insistirao na tome da server Džaber koji je on instalirao, može da instalira svaki srednjoškolac pa i njegov jedanaestogodišnji sin. 

„Svaki nesvršeni srednjoškolac može da instalira Džaber server, to vam garantujem.“ 

Bogdanović je na početku današnjeg svedočenja rekao da nije zadovoljan svojim iskazom koji je  tokom istrage u februaru 2020. dao pred tužiocem.

„U principu nisam zadovoljan tim svojim svedočenjem, jer nisam uspeo da objasnim do kraja zbog načina na koji sam ispitivan, bio sam često prekidan, pa se bojim da nisam sve rekao“, kazao je Bogdanović, koji je i tokom današnjeg saslušanja bio vidno nervozan i arogantan. 

Zbog načina na koji je odgovarao na pojedina pitanja, tužilac Drecun je u jednom trenutku rekao: „Vi ste ostrašćeni i znamo i zašto“, zbog čega je intervenisao i sudija Zoran Ganić koji je zatražio od tužioca da uzdrži od komentara. 

Bogdanović, čija je supruga u daljem srodstvu sa Koluvijom, rekao je da je na Jovanjicu došao

da pomogne Koluviji da informatički opismeni ekipu sa kojom radi, bar taj administrativni sektor.

Naveo je da je instalirao Džaber server na postojeći server, čiji je zadatak da prihvati podatke iz bilo koje čet aplikacije i da ih obrađuje. To je open source server koji može da instalira bilo ko, rekao je Bogdanović.

Ovaj svedok je objasnio i da su korisnici imali kodna imena jer aplikacija nije funkcionisala zbog duplih imena i prezimena, kao i imena koja su imala mnogo karaktera, pa je odlučeno da se svima dodele kodna imena.

Tužioca je zanimalo da li je Bogdanović poznavao neke od korisnika aplikacije Razgovor, pa je upitao da li poznaje osobu po imenu Milan Kendija (policajac optužen u predmetu Jovanjica 2).

„Ne. Znam čoveka koga zovu Kendi“.

Tužilac Drecun ga je zatim pitao da li poznaje Radovana Bojovića (takođe okrivljeni policajac u optužnici Jovanjica 2), zatim Branislava Radosavljevića (optuženi pripadnik BIA), Aleksandra Tošića (okrivljeni pripadnik BIA) i Dragomira Petronijevića (pretpostavlja se da je reč o visokom funkcioneru SNS-a i bivšem članu gradskog veća Beograd). Bogdanović je negirao da zna bilo kog od pomenutih osoba, kao i da ne zna da li su imali aplikaciju Razgovor.  

On lično, kako tvrdi, na Blekberiju koji je dobio na Jovanjici i koji je nakon hapšenja Koluvije dao sinu, nikada nije imao instaliranu aplikaciju Razgovor.

Daljinsko pristupanje i brisanje podataka na serveru

U nastavku saslušanja, svedok je odgovarao na pitanja u vezi sa mogućnostima da se manipuliše bazama podataka na serveru. Na pitanje da li je to moguće, Bogdanović je odgovorio da ne zna. 

Nakon toga usledilo je pitanje da li je on mogao da obriše jedan hard disk na serveru Jovanjice, na šta je Bogdanović odgovorio da je mogao, ali da nije.

„Da sam bio na Jovanjici mogao bih, a od kuće daljinski, ne znam, teško“, rekao je Bogdanović.

Međutim, tokom daljeg ispitivanja, svedok je ispričao da je jednom prilikom upravo od kuće pristupio serveru i uspeo da reši neki problem. Naime, serveru je pristupio nakon Koluvijinog hapšenja, na poziv Aleksandra Trifunovića koji je imao problem jer nije uspevao da odštampa neka dokumenta, što je Bogdanović uspeo da reši na daljinu.

Na pitanje tužioca da li je tada obrisao hard disk, Bogdanović je odgovorio da nije. 

Zbog dužine trajanja ispitivanja današnja dva svedoka, za trećeg nije bilo vremena. On će biti saslušan na sledećem ročištu koje je zakazano za 2. novembar.

Predraga Koluviju, vlasnika kompanije Jovanjica, novembra 2019. godine na auto-putu Beograd-Niš zaustavila je policija zbog bahate vožnje, nakon čega je i priveden zbog posedovanja lažne policijske legitimacije. Istog dana, policija je upala na njegovo imanje kod Stare Pazove, gde je, kako se navodi u optužnici, pronađena 1,6 tona marihuane.

Pred Specijalnim sudom u Beogradu pokrenuta su dva sudska postupka i u obe optužnice prvooptuženi je Predrag Koluvija. Obe ga kvalifikuju kao organizatora kriminalne grupe.