Šesnaest dana bilo je potrebno Agenciji za sprečavanje korupcije da odgovori na pitanja BIRN-a o tome da li je okončan postupak vanredne kontrole imovine i prihoda Aleksandra Šapića, koji je Agencija pokrenula 27. januara ove godine nakon što su BIRN i nedeljnik Vreme objavili tekst o tome da je Šapić kupio vilu u Trstu 2018. godine, u vreme kada je bio predsednik opštine Novi Beograd.
„Obaveštavamo Vas da je u toku postupak vanredne provere blagovremenosti, tačnosti i potpunosti podataka iz podnetih izveštaja o imovini i prihodima Aleksandra Šapića, gradonačelnika Grada Beograda. Istovremeno Vam ukazujemo na to da je, u skladu sa odredbom člana 81. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije, to jedini podatak koji Vam u ovom trenutku možemo pružiti“, navodi se u odgovoru Agencije na pitanja BIRN-a.
Uz ovaj deo odgovora na pitanja BIRN-a, koja je Agencija za sprečavanje korupcije tretirala kao Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja (iako su bila poslata u formi novinarskih pitanja) čime je sebi obezbedila 15 dana za odgovor, Agencija nas je uputila na još nekoliko članova Zakona o sprečavanju korupcije koji regulišu javnost izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i javnost postupka provere tih izveštaja.
Tako podsećaju da su za javnost dostupni samo neki od podataka koje funkcioneri dostavljaju agenciji o svojoj imovini, a da se ostali mogu učiniti dostupnim samo nadležnim organima u slučaju provere njihovih izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede zakona.
„Podatke koji nisu dostupni javnosti, Agencija dostavlja sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Poreskoj upravi i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom (član 74.)“, navode iz Agencije i dodaju da je javnosti dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka.
Budući da dva i po meseca nakon pokretanja postupka ishoda još nema, BIRN je obavešten samo o tome da je postupak vanredne kontrole Šapićeve imovine u toku.
Ipak, Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija smatra da u konkretnom slučaju postupak ne bi bio ugrožen ukoliko bi javnost saznala još neke informacije. Na primer – da li je agencija pribavila određene podatke od funkcionera i kojim organima se obraćala.
„Ne vidim da bi postupak mogao da bude ugrožen ukoliko bi javnost bila obaveštena o nekim koracima koje je agencija do sada preduzimala, iako u članu 81 zaista piše da je javan samo podatak o tome da li je postupak pokrenut, kao i informacija o njegovom ishodu”, kaže on.
S obzirom na to da slučaj deluje jednostavno, bilo bi važno da agencija izađe sa više informacija, da bi javnost imala više strpljenja ukoliko je za postupak potrebno više vremena, objašnjava Nenadić.
Neprijavljivanje imovine: krivično delo ili prekršaj
Nenadić ocenjuje da bi u konkretnom slučaju, osnovne činjenice verovatno mogle lako da se utvrde.
„U ovom slučaju, na osnovu onoga što je i sam Šapić govorio, čini se kao da bi osnovne dileme mogle biti razrešene već na osnovu podataka koje on sam poseduje, na primer, kupoprodajni ugovor, i poređenje tih podataka sa onim što je prijavio. Neke od dilema da li je zakon poštovan, verovatno bi mogle biti razrešene već takvom elementarnom proverom“, smatra programski direktor Transparentnosti Srbije.
Nenadić napominje da bi postupak moglo dosta da komplikuje ukoliko bi morali da se traže neki podaci iz Italije, jer se tada primenjuju mehanizmi međunarodne pravne pomoći, koji zahtevaju više vremena.
„Osnovno pitanje ovde, zato što se čini da je sve jednostavno, da treba samo uporediti podatke iz ugovora i katastra sa onim što je funkcioner prijavio, dakle baš zbog toga što se čini tako jednostavno, verujem da bi agencija trebalo da izađe i sa nešto više podataka pošto ova provera traje već duže vreme, kako bi javnost imala više razumevanja i strpljenja ukoliko je za postupak potrebno biše vremena“, napominje Nenadić.
On dodaje da je moguće da agencija istražuje i nešto više osim „gole činjenice da li je bila prijavljena sva imovina, da se, na primer, bave prihodima, što bi onda bile komplikovanije provere, ali mi nemamo naznaka da se one vrše“.
Kada je reč o merama u vezi sa neprijavljivanjem imovine, Nenadić kaže da one zavise od toga da li je u pitanju krivično delo ili prekršaj.
„Da bi bila krivično delo, mora postojati namera da se sakrije imovina ili njena vrednost. To bi dakle moralo da se dokaže, a to je nešto što agencija ne dokazuje, već samo utvrđuje činjenice i prosleđuje ih tužilaštvu, ukoliko postoji indicija da je reč o krivičnom delu“, zaključuje Nenadić.
Kako je vila u Trstu postala stan
Agencija za sprečavanje korupcije se u vezi sa slučajem „Šapić“ prvi put oglasila dan nakon što su BIRN i Vreme objavili tekst o vili u tršćanskoj opštini Opičina.
U tom saopštenju Agencija je navela da Šapić jeste prijavio početkom 2019. neku nepokretnost kupljenu u Italiji 2018, odnosno kako se precizira – stan. BIRN, međutim, nije pisao o stanu, već o vili, kako je taj objekat kategorisan u italijanskom katastru.
U Šapićevom izveštaju o imovini i prihodima od 22. januara 2019. koji je agencija pomenula u tom saopštenju, od ukupno devet nepokretnosti koje je Šapić prijavio, postoji samo jedan stan, ostalo su druge vrste nekretnina. Taj stan, koji ima 150 kvadrata, jedina je promena u imovinskoj karti Šapića u odnosu na prethodni izveštaj iz juna 2017.
U BIRN-ovom tekstu ne pominje se, međutim, nikakav stan, već vila bruto površine 399 kvadrata, a neto 387, kako je navedeno u kupoprodajnom ugovoru iz maja 2018. godine. Dakle, nijedan od objekata iz izveštaja o Šapićevoj imovini, po kvadraturi, ne odgovara vili u Opičini o kojoj je pisao BIRN.
Par dana posle saopštenja agencije, Šapić izjavljuje da je agenciji prijavio samo 150 kvadrata, a ne 399, jer je toliki efektivni stambeni prostor i dodaje da je „spletom nekih okolnosti“ agenciji dostavio i kupoprodajni ugovor, te da agencija mora i samu sebe da kazni pošto ga četiri godine nije obavestila da nije ispravno prijavio imovinu.
Agencija nije odgovorila na pitanje koje je BIRN tada uputio da li je tačno da joj je Šapić dostavio i ugovor. Umesto konkretnog odgovora, iz agencije su saopštili da su „javni funkcioneri dužni da prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, kao i da podatke o vrsti, strukturi i površini nepokretnosti kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, a da ih agencija objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja”.
U odgovoru su napisali i da se agenciji prilikom prijavljivanja imovine ne dostavlja dokumentacija o osnovu sticanja prava na prijavljenim nekretninama, već da se prilikom provere podataka iz izveštaja, u toku kontrole, od funkcionera može zatražiti takva dokumentacija.
Na kraju treba podsetiti i da je osim vile od 399 kvadrata, prema istom kupoprodajnom ugovoru koji je BIRN probavio iz Zemljišno-knjižne službe Trsta, Šapić kupio i garažu površine 127 kvadratnih metara, ukupne katastarske površine 134 kvadratnih metara, zatim katastarsku parcelu koja čini pristupni put do objekta površine od 4 kvadratna metra, čija je 1/2 u vlasništvu Šapića, kao i katastarsku parcelu na kojoj se nalazi šuma ukupne površine 6.195 kvadratnih metara, čija je i 1/23 (jedna dvadeset trećina) u vlasništvu Šapića, odnosno 269,35 kvadrata šume.
Nijedna od ovih nepokretnosti ne nalazi se ni u jednom od Šapićevih izveštaja o imovini koji su javno dostupni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.
Zbog teksta o spornoj vili, Šapić je nedavno tužio BIRN, tražeći da mu zbog duševnog bola isplati šest miliona dinara.
Još jednu tužbu protiv BIRN-a, Šapić je podneo zbog teksta „Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik“ sa istim odštetnim zahtevom.
