Kada je letos zvanično saopšteno da je u Srbiji od korone preminulo 10.356 ljudi, javnosti je prećutan važan detalj – ovaj broj utvrđen je na osnovu potvrda o smrti koje su lekari popunili tokom prošle godine i u njima kao uzrok smrti naveli virus korona potvrđen laboratorijskim nalazima ili na osnovu kliničke slike.
Ovaj broj tri puta je veći od ukupno 3.130 preminulih koliko je za isti period zvanično objavljeno na sajtu covid19.rs, a na osnovu kog mediji svakodnevno u 15 sati informišu građane o toku pandemije.
Iako je predstavljeno da je podatak o 10.356 preminulih od korone najveći mogući broj izveden na osnovu revizije koju je sprovela Komisija za analizu smrtnih ishoda, ovo je zapravo najmanji broj ustanovljen isključivo na osnovu potvrda o smrti koje su stizale u Republički zavod za statistiku (RZS) po redovnoj proceduri, pokazuju podaci koje je BIRN dobio iz RZS.
To znači da su tokom 2020. godine postojali tačni brojevi preminulih, za njih se znalo na nivou bolnica u kojima su popunjavane potvrde o smrti, ali su do javnosti stizali neki drugi, umanjeni podaci.
Kako je došlo do toga da se objavljuju umanjeni brojevi umrlih od korone, pitanje je na koje nije odgovorila Komisija za analizu smrtnih ishoda.
Kontrola štete umesto revizije
Sumnje u zvanične podatke o broju umrlih od korone, koje su se javile već početkom pandemije, dobile su potvrdu istraživanjem BIRN-a iz juna prošle godine kada je otkriveno da je u državnom informacionom sistemu Covid19 bilo daleko više umrlih od korone nego što je to saopšteno javnosti.
Tačku na priče o manipulisanju brojevima trebalo je da stavi Komisija za analizu smrtnih ishoda koju je krajem maja 2021. godine formiralo Ministarstvo zdravlja.
Međutim, Komisija je podatak Republičkog zavoda za statistiku predstavila kao revidiran podatak, odnosno kao maksimalan broj preminulih koji se uopšte mogu dovesti sa u vezu sa koronom.
„Uzeli smo zdravstvene kartone, sve drugo što postoji, potvrde o smrti, izjave rodbine, prijatelja svih onih koji su preminuli, ono što bismo mogli da dovedemo u vezu sa koronom, taj broj ljudi za 2020. godinu je 10.356“, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada Komisije.
Ova konferencija održana je 30. juna 2021. godine, dan pre nego što Republički zavod za statistiku svake godine objavljuje konačne podatke za prethodnu godinu o umrlim i rođenim u našoj zemlji. Objavljivanje ovih podataka 1. jula svake godine predviđeno je Zakonom o državnoj statistici.
Komisija nije objasnila kako je došlo do ogromne razlike između stvarnog stanja i podataka objavljenih na platformi Vlade covid19.rs, ali iz danas dostupnih podataka jasno je da nije u pitanju razlika u metodologiji, kako su svojevremeno tvrdili predstavnici Vlade i Kriznog štaba.
Danas, kada dnevno od korone umire oko 50 ljudi, podaci i dalje predstavljaju problem. Dosadašnje upravljanje epidemijom pokazuje ne samo da su podaci netransparentni, već i da nije jasno na osnovu kojih informacija Krizni štab donosi odluke.
Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović kaže za BIRN da on, kao ni drugi članovi medicinskog dela kriznog štaba, ne raspolažu svim podacima o toku pandemije. “Mi to nemamo, odmah da vam kažem. Ni jedan član medicinskog dela kriznog štaba te podatke nema, osim Batuta i Ministarstva zdravlja.”
Broj umrlih od korone: Komisija nije radila reviziju
Kada je krajem maja 2021. godine Ministarstvo zdravlja formiralo Komsiju za analizu smrtnih ishoda, javnosti je rečeno da će se ona baviti revizijom podataka kako bi utvrdila tačan broj umrlih od korone. Međutim, to nije bio njen formalni zadatak.
Kako piše u rešenju o njenom formiranju, Komisija se bavila analizom podataka iz postojećih evidencija, a njeno osnivanje poklopilo se sa zakonski definisanim rokom, kada Republički zavod za statistiku treba da sravna podatke o broju preminulih za prethodnu godinu.
Naime, statistika umrlih u našoj zemlji definisana je Zakonom o zvaničnoj statistici i podrazumeva jasnu proceduru koja se ponavlja svake godine. Zaključno sa 1. majem u Republički zavod za statistiku stižu potvrde o smrti iz cele zemlje.
Kako se vodi statistika umrlih
Republički zavod za statistiku zaključno sa 31. decembrom svake godine šalje ujednačene obrasce svojim područnim odeljenjima širom Srbije na osnovu kojih se prikupljaju različiti podaci o preminulim građanima za tu godinu.
Popunjeni obrasci DEM 2 sa potvrdama o smrti zaključno sa 1. aprilom u elektronskoj formi stižu u Republički zavod za statistiku. Sektori statistike u AP Vojvodina imaju nešto duži rok, pa popunjene obrasce Republičkom zavodu u elektronskoj formi mogu da dostave do 1. maja.
Podaci se nakon toga obrađuju u RZS, a konačni rezultati objavljuju 1. jula svake godine, kako to predviđa Statistički kalendar.
Komisija formirana rešenjem Ministarstva zdravlja od 27. maja 2021. godine, imala je deset članova. Za predsednika Komisije je imenovana direktorka Instituta Batut dr Verica Jovanović, a jedan od članova je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Kovačević je demantovao saznanja BIRN-a da je upozorio zvaničnike na veće podatke i u telefonskom razgovoru rekao da ne zna ništa o radu Komisije, odnosno da je član bio samo formalno.
Na pitanje BIRN-a da li je još pre osnivanja Komisije signalizirao velike razlike u podacima Kovačević je odrečno odgovorio.
“Ja imam svoju metodologiju, naša metodologija uradi šta treba, objavi šta treba, kraj – tačka”, zaključio je i ubrzo nakon toga prekinuo vezu rekavši da ima drugu liniju.
Šta su radile ekspertske grupe
Sredinom juna, dve nedelje nakon formiranja Komisije za analizu smrtnih ishoda, radu ovog tela pridružuju se dve ekspertske grupe – epidemiološka i statistička.
Epidemiološka stručna grupa bavila se prikupljanjem i analizom podataka Zavoda za javno zdravlje, tačnije podacima o broju preminulih koji se prikupljaju na osnovu prijava smrti od zaraznih bolesti, kako to definiše Zakon o zaraznim bolestima. Ovom grupom eksperata rukovodio je epidemiolog dr Vladan Šaponjić, sa Instituta Batut.
Dr Vladan Šaponjić odbio je da govori za BIRN o radu i podacima do kojih je tokom juna došla grupa eksperata koju je vodio.
Međutim, o radu epidemiološke grupe eksperata svedoči izjava ministra Lončara sa konferencije za medije od 30. juna. „Da vam budem krajnje otvoren, naši Zavodi za javno zdravlje, znate do kog su broja došli, jedva su došli do pet hiljada i nešto preminulih da mogu da se dovedu u tu vezu“, pomenuo je ministar Lonačar u odgovoru na pitanje novinara tokom konferencije za medije.
Drugi zadatak Komisije bio je analiza smrtnih ishoda uzorkovanih dijagnozom U0.71 (COVID-19 laboratorijski potvrđen slučaj) i U0.72 (laboratorijski nepotvrđen slučaj COVID-19), u postojećoj evidenciji o smrtnim ishodima od bolesti kovid-19 za 2020. godinu.
Ovim zadatkom bavila se statistička grupa eksperata u okviru Komisije, koja nije imala formalnog rukovodioca, a činili su je zaposleni na Institutu Batut, Republičkom zavodu za statistiku i Ministarstvu zdravlja.
Oni su detaljno analizirali upravo podatke Republičkog zavoda za statistiku o 10.356 ljudi umrlih od korone tokom 2020. godine. Ovaj broj preminulih kasnije je objavljen u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 1. jula 2021. godine.
Međutim, sama Komisija za analizu smrtnih ishoda i ekspertske grupe u okviru nje, nisu se bavile analizom koju je opisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar predstavljajući rezultate rada ovog tela, niti je pokušala da objasni kako je došlo do tako velike razlike u broju između potvrda o smrti koje popunjavaju lekari i zvanično saopštenih podataka.
„Komisija je trebalo da ispita svaku smrt, ne samo deset hiljada, nego ukupno sve smrti, od svih uzroka za 2020. godinu. Trebalo je da prođe jedan po jedan karton i utvrdi da li je ta osoba umrla od kovida ili nije. Ne samo za one koje znamo da su umrli od kovida, nego sve druge ljude koji su preminuli tokom prošle godine“, objašnjava doktor nauka iz oblasti epidemiologije i član udruženja Ujedinjeni protiv kovida Ivana Prokić.
„Za tri nedelje, koliko je prošlo od osnivanja do objavljivanja rezultata, Komisija to nije mogla da uradi“, zaključuje ona i dodaje da su ipak uspeli su u svom poslu zato što je priča o broju umrlih prestala.
Polovina svih preminulih u 2020 registrovana tokom decembra
Virus korona kao uzrok smrti kod svih 10.356 umrlih odredili su lekari. Podatak o uzroku smrti za preko 9.700 preminulih dao je ordinirajući lekar (94%), dok je mrtvozornik utvrdio nešto više od 600 smrtnih ishoda povezanih sa korona virusom tokom 2020. godine, navodi se u odgovoru Zavoda za statistiku.
Umrlo je 6.629 muškaraca i 3.727 žena.
Najveći broj preminuo je u bolnicama – 9.610 ljudi (93%). U drugim zdravstvenim ustanovama preminulo je 43 ljudi, u ustanovama za smeštaj 201. U svojim domovima preminulo je 483 ljudi, dok je na drugim mestima preminulo 18, a za jednog čovek je nepoznato gde je smrtni ishod nastupio, navodi se u tabeli Republičkog zavoda za statistiku.
U proseku svakog meseca tokom 2020. godine bilo je tri puta više preminulih nego što je javno saopšteno, pokazuje poređenje podataka Republičkog zavoda za statistiku i zvaničnih brojeva sa sajta covid19.rs.
Najveće razlike zabeležene su u junu, avgustu i septembru prošle godine kada je na sajtu covid19.rs objavljivan pet puta manji broj preminulih.
Polovina ukupnog broja umrlih od korone registrovana je tokom decembra prošle godine, kada je preminulo 5.025 ljudi, dok je na državnoj platformi zvanično objavljen broj 1.505.
Prva potvrda kojom se smrtni ishod dovodi u vezu sa korona virusom popunjena je 20. marta 2020, a samo tokom tog meseca prema potvrdama o smrti registrovano je 75 ljudi koji su preminuli od korone. Tokom istog perioda, na sajtu covid19.rs objavljena su 23 smrtna ishoda od virusa korona.
Tokom juna, kada su održani parlamentarni izbori, prema podacima Zavoda za statistiku evidentirano je 177 umrlih od korone, dok je javno objavljeni broj 34. U avgustu je zabeleženo 640 smrtnih ishoda povezanih sa koronom, dok je 140 broj sa sajta covid19.rs tokom istog perioda. Na osnovu potvrda o smrti koje prikuplja statistički zavod tokom septembra prošle godine preminulo 163 ljudi, a na zvaničnoj platformi Vlade piše da ih je 36.
Komisija nije objasnila kako je došlo do razlike u brojevima
BIRN je u junu prošle godine imao uvid u Informacioni sistem Covid 19 u kome je bilo zavedeno ukupno 1081 preminulih čija smrt se može dovesti u vezu sa koronom. Od tog broj, njih 632 bilo je pozitivno u trenutku kada je umrlo, njih 355 je u trenutku smrti bilo negativno, kod 83 pacijenta laboratorijski nalaz bio je nepoznat, uzorak nije pronađen kod osmoro preminulih, kod dvoje je bio neodređen, dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.
Tako je prema sistemu Covid 19 broj od 632 umrlih od korone najmanji mogući u periodu od prvog smrtnog ishoda do početka juna prošle godine, dok je 1081 broj svih građana koji su u nekom trenutku pre smrti imali kovid.
Tokom istog perioda, popunjeno je 850 potvrda o smrti u kojima su lekari navodili kovid kao uzrok, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok je na sajtu covid19.rs objavljeno da je 244 ljudi umrlo od korone u periodu od početka pandemije do prvog juna.
Kako revizija podataka nije rađena, a zvaničnici koji upravljaju pandemijom odbijaju razgovore sa novinarima BIRN-a, u ovom trenutku nema zvaničnih objašnjenja ovih razlika.
Okolina Niša, Bora, braničevska i pomoravska oblast najlošije u zemlji
Opšta stopa smrtnosti od kovida iznosila je 1,5 na hiljadu stanovnika tokom prošle godine u Srbiji, pokazuju podaci RZS. Ukoliko se stopa smrtnosti računa na osnovu podataka sa covid19.rs, zvaničnog Vladinog portala za praćenje broja zaraženih i umrlih, ona je skoro četiri puta manja i iznosi 0,43 na hiljadu stanovnika.
Stopa smrtnosti od korone najveća je među muškarcima u malim opštinama na jugu i istoku Srbije, gde gotovo trećina stanovnika ima više od 65 godina.
Najveću stopu umrlih na 1000 stanovnika tokom prošle godine beleži Nišavska oblast sa 2,4 preminulih na 1.000 stanovnika.
Na pitanje BIRN-a kako objašnjava lošiju situaciju u niškom kraju u odnosu na druge delove zemlje epidemiolog dr Branislav Tiodorovic kaže da nema nikakav uvid u prvih šest meseci epidemije. “Od marta do novembra prošle godine gotovo da nisam dobijao podatke”, objašnjava Tiodorović.
Na pitanje BIRN-a na osnovu kojih se onda podataka usvajaju mere član Kriznog štaba Tiodorović kaže da se to radi po iskustvenom modelu, po onome što se dešava oko nas, ono što dobiju od bolnica, ali zaključuje da je to nedovoljno. “Svi podaci moraju biti dostupni. Ostajem pri tome, bez obzira koliko se to nekom sviđalo ili ne. Ali samo kompetentni mogu da vam to kažu, tamo gde se ti podaci slivaju i sakupljaju”. Ceo razgovor sa epidemiologom i članom Kriznog štaba možete da pročitate ovde.
Dve trećine svih umrlih od korone tokom 2020. godine su muškarci, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Petorica muškaraca na hiljadu stanovnika preminula je od posledica virusa korona u opštini Malo Crniće u istočnom delu zemlje, četvorica na hiljadu preminula je na jugu u opštini Ražanj, kao i u gradskim opštinama u Nišu – Medijani i Crvenom krstu. U nišavskoj oblasti zabeležena je i najveća stopa smrtnosti među ženama.
Doktor nauka iz oblasti epidemiologije i član udruženja Ujedinjeni protiv kovida dr Ivana Prokić objašnjava da na osnovu brojeva umrlih od korone mogu da se identifikuju mesta u kojima treba uraditi analizu toka pandemije.
“Morala bi da se uradi detaljnija analiza na šta mi apelujemo od samog početka i ono što se zove javno-zdravstveni nadzor”, objašnjava ona i dodaje da može da postoji milion razloga za loše rezultate pojedinih opština, ali da suštinski u to niko nema uvid i niko se ne bavi otkrivanjem pravih razloga.
Gledano u apsolutnim brojevima, najveći broj umrlih od korone beleže veliki gradovi. Samo u Beogradu preminulo je 2.690 ljudi, tačnije 1.693 muškaraca i 997 žena. Opštine sa najvećim brojem stanovnika imaju i najviše žrtava od korone, pa je tako najviše preminulih sa Novog Beograda 384, Palilule 298, Čukarice 265, Zemuna 256 i Voždovca 256.
Nakon Beograda, najveći broj preminulih je iz Niša. Tačno 635 ljudi preminulo je od virusa korona u Nišu tokom prošle godine.
Novi Sad je na trećem mestu po ukupnom broju preminulih – tu je preminulo 450 ljudi tokom prošle godine.
Od većih gradova koji beleže veliki broj umrlih od korone tokom 2020. godine izdvaja se Kragujevac sa 360 preminulih, Leskovac sa 241, Novi Pazar sa 205, Čačak 198 i Kraljevo 193.
Najmanju stopu preminulih u odnosu na hiljadu stanovnika beleže opštine Kolubarskog okruga – Ub, Lajkovac i Mionica, što znači da je u mestima oko Kolubare preminulo manje od jednog stanovnika na hiljadu.
Nadležni opet ćute
BIRN je podatke Republičkog zavoda za statistiku predočio premijerki Ani Brnabić nakon sednice kriznog štaba 11. septembra na šta je ona odgovorila da je sva objašnjenja krajem juna dala Komisija za analizu smrtnih ishoda na konferenciji za novinare.
Na pitanje BIRN-a da li su podaci smanjivani tokom prošle godine, premijerka je odgovorila da nisu.”Ne. Zar mislite da bismo tako nešto radili. Zašto bismo tako nešto radili”, kazala je.
O tome zbog čega tokom prošle godine nisu objavljivani tačni podaci o broju umrlih od korone kada su potvrde o smrti bile redovno popunjavane za BIRN nisu hteli da govore ministar zdravlja Zlatibor Lončar i direktorka Instituta Batut dr Verica Jovanović.
Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon nije odgovorio na pitanja BIRN-a u vezi sa tim kojim je sve podacima raspolagao tokom prošle godine i kako tumači podatke za prošlu godinu, koje je objavio RZS.
U radu na priči učestvovao i novinar Miodrag Marković.
