Građevinski investitor Milenko je zidao zgradu od četiri sprata na svom placu u Krnjači tokom 2017. Nije imao nijedan potreban dokument za gradnju – ni lokacijske uslove, ni građevinsku dozvolu, ni rešenje o odobrenju početka radova – ali, nije brinuo.
Imao je nešto drugo – imao je „zaštitu”, koju mu je preporučila jedna od građevinskih inspektorki sa beogradske opštine Palilula, kojoj Krnjača pripada. Milenko je za „zaštitu” platio 10.000 evra, kao zalog da opštinska građevinska inspekcija na Paliluli neće izlaziti na teren, niti praviti probleme.
Tako je i bilo – Milenko je završio zgradu, a da ga niko nije ometao. Tada je pred njim bio sledeći zadatak: da ozakoni ovu nelegalnu građevinu.
Ovog puta je spremio 8.000 evra koje su, preko posrednika, date osobi zaposlenoj u Sekretarijatu za poslove ozakonjenje objekata. Ubrzo, zgrada je bila ozakonjena. Na čelu Sekretarijata od 2014. do 2022. bio je Nemanja Stajić.
Ko je Nemanja Stajić?
Nemanja Stajić je bio sekretar u Sekretarijatu za poslove ozakonjenja objekta u periodu od 2014. do 2022. godine.
BIRN je u više navrata pisao, kako o Nemanji Stajiću, tako i o njegovom bratu Novaku, koji je takođe uhapšen. U tekstu “Uloga Nemanje Stajića i njegovog brata Novaka u poslovima divlje gradnje i nelegalnih ozakonjenja”, BIRN je otkrio kako je nelegalna zgrada u beogradskom naselju Mirijevo prešla u vlasništvo Novaka Stajića, a da ju je prethodno ozakonio Sekretarijat na čijem čelu je bio njegov brat Nemanja.
Pisali smo i o tome da je jedini osuđeni za rušenje u Savamali, policajac Goran Stamenković, govorio da je na njega, između ostalih, i Nemanja Stajić vršio pritisak kako bi on, Stamenković, prihvatio krivicu za Savamalu.
BIRN je pisao i o poslovima porodice Stajić, a u velikom istraživanju s početka 2023. godine BIRN je otkrio skoro pola miliona kvadrata ozakonjenih u objektima koji ili nisu postojali ili nisu bili završeni na satelitskom snimku iz 2015. godine, što je bio uslov za njihovo ozakonjenje.
Otkrili smo i da je Nemanja Stajić ozakonio zgradu Dejana Stankovića na Vračaru, a da ta zgrada uopšte nije ni postojala u trenutku ozakonjenja.
Portal KRIK je u proleće 2022. godine razgovarao sa više investitora, koji su svedočili kako novac za mito ide u Sekretarijat za poslove ozakonjenja.
Između 2016. i 2018, Milenko je sazidao ukupno tri nelegalne zgrade i uspeo da ozakoni dve.
Ukupno, Milenko je dao 40.000 evra za „zaštitu” od nepoželjne građevinske inspekcije tokom izgradnje i još 31.000 evra da bi ozakonio svoje nelegalne objekte – suprotno odredbama Zakona o ozakonjenju objekata.
Sve ovo je Milenko ispričao Višem javnom tužilaštvu (VJT), kada je saslušavan u maju i novembru 2021. godine. Narednog meseca, on je sa VJT sklopio sporazum o priznanju krivice. Viši sud u Beogradu Milenka je osudio za trgovinu uticajem na kaznu zatvora od šest meseci, odnosno uslovnu kaznu od dve godine.
Milenkov slučaj pokazuje kako su investitori plaćali mito kako bi, prvo, mogli da neometano zidaju bez građevinske dozvole, a zatim tu nelegalnu gradnju i ozakone.
Slučajevi „zaštite” nelegalnih objekata na Paliluli – da ih ne obilazi građevinska inspekcija dok ne budu završeni – našli su svoj epilog na sudu: trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak protiv bivšeg predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića i još devetoro okrivljenih, među kojima je i osoba kojoj je Milenko, prema sopstvenom iskazu, davao mito za „zaštitu”.
Ipak, za drugi deo cele priče – u kom su investitori davali mito kako bi ti objekti bili ozakonjeni – prema javno dostupnim podacima nikada nije podignuta nijedna optužnica.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu još 2016. godine dobijalo informacije od policije o ozakonjenjima objekata koji po zakonu ne bi smeli da budu ozakonjeni. Zbog ovakvih ozakonjenja su istovremeno širom grada podnošene desetine krivičnih prijava – gotovo 30 njih je Prvo osnovno javno tužilaštvo poslalo Višem javnom tužilaštvu (VJT) od 2018. godine.
Tužilaštva su tako imala informacije da su potpise na više spornih ozakonjenja stavljali tadašnji sekretar za poslove ozakonjenja Nemanja Stajić i Dalibor Biševac, koji je i danas podsekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata, kao i da je u spornim ozakonjenjima divlje gradnje ulogu imao i zvaničnik Grada Beograda Miloš Vulović, prvo pomoćnik gradskog Sekretara za legalizaciju, a potom višegodišnji gradski Sekretar za poslove urbanizma i građevinarstva.
Međutim, uprkos tome što su tužilaštva, u nekim slučajevima, do detalja znala kako se odvija nedozvoljena legalizacija divlje izgrađenih objekata i ko u njoj učestvuje, do sada nije podignuta nijedna optužnica niti protiv zaposlenih u gradskim sekretarijatima za ozakonjenje, niti protiv posrednika koji su novac uzimali od investitora, pokazuje istraživanje BIRN-a.
U VJT-u je trenutno oko 20 predmeta u radu, a dva su čak iz 2015. i 2016. godine. Još od 2021. godine tužioci su od policije tražili da obave razgovore sa Stajićem i Biševcem.
Nemanja Stajić uhapšen je po nalogu Višeg javnog tužilaštva 20. februara, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio veliku borbu protiv korupcije “od srede”, 12. februara. Do Vučićeve najave obračuna sa korupcijom došlo je posle masovnih protesta širom Srbije.
Više javno tužilaštvo i istrage koje traju godinama
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je da se privede i sasluša više od 50 osoba od kako je Vučić najavio borbu protiv korupcije „od srede“. Među njima su, pored članova porodice Stajić, bivši vršilac direktora EPS-a Milorad Grčić, zaposleni u Ministarstvu za rad, predsednik Upravnog odbora Instituta za standardizaciju i bivša direktorka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. U ovom tužilaštvu, međutim, godinama se nalazi i niz drugih predmeta, poput rušenja u Savamali, finansiranju kampanje Srpske napredne stranke i sukoba u Banjskoj na Kosovu. U najavljenoj borbi protiv korupcije, u ovim predmetima nije došlo do pomaka. Na čelu VJT-a od 2022. godine se nalazi Nenad Stefanović.
Intervjuisan za BIRN pre hapšenja, Stajić je negirao da je radio suprotno zakonu. Isto je rekao i Miloš Vulović. Dalibor Biševac nije odgovorio na molbu BIRN-a za razgovor.
TOK i VJT su odgovarali na zahteve BIRN-a dostavljajući informacije o statusu slučajeva o ozakonjenjima divlje gradnje, ali su ignorisali poslata pitanja i više zahteva BIRN-a za razgovor na ovu temu, kao i pitanja o pojedinim odbačajima krivičnih prijava.
U Srbiji je u novembru 2015. godine na snagu stupio Zakon o ozakonjenju objekata, koji je trebalo da stavi tačku na divlju gradnju u zemlji. Ovim zakonom je tada propisano da se mogu ozakoniti samo objekti koji su bili konstruktivno završeni, odnosno „pod krovom“ i koji se vide na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz tog perioda.
Uprkos tome, kako je početkom 2023. godine pokazalo istraživanje BIRN-a, Beograd je ostao raj za divlju gradnju, u kom je od donošenja Zakona ozakonjeno gotovo pola miliona kvadrata, iako su objekti bili građeni nakon 2015. godine.
Procenjena vrednost ovako ozakonjenih kvadrata, koje je BIRN mapirao u Bazi divlje gradnje, bila je ugrubo oko milijardu evra. Praksa ozakonjavanja divlje gradnje izgrađene posle donošenja Zakona bila je rasprostranjena po svim centralnim beogradskim opštinama.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i godine istrage
Milenko sa početka priče davao je novac za ozakonjenje posredniku po imenu „Saša”.
„S obzirom da objekat nije mogao da se ozakoni redovnim putem, ja sam i tada pozvao Sašu. Saša mi je rekao da ćemo predmetni objekat ozakoniti na osnovu zahteva za legalizaciju iz 2010. godine i da će to koštati 10.000 evra (…). Novac sam Saši dao u, koliko se sećam, martu 2018. Nakon što sam dao novac, u kratkom vremenskom roku objekat je ozakonjen. Saša ni tada nije rekao kome se daje novac u Sekretarijatu za legalizaciju”, izjavio je Milenko Višem javnom tužilaštvu tokom 2021. godine.
Policija je po nalogu TOK-a za „Sašu“, posrednika kom je Milenko davao desetine hiljada evra za mito, ustanovila da se zove Aleksandar I. i da je drugar Miloša Vulovića, tadašnjeg pomoćnika gradskog Sekretara za legalizaciju. Vulovića je policija takođe pratila, saznaje BIRN.
Na pitanje BIRN-a da li poznaje Aleksandra I, Miloš Vulović je rekao da ne zna o čemu pričamo.
„Nikakve veze nemam sa njim”, rekao je Vulović.
Za „Sašu” i Vulovića je policija navela da zajedno igraju košarku, ali i da „postoji sumnja da zajedno vrše krivična dela”.
Policija je tada došla i „do podataka koji potvrđuju osnov sumnje” da Vulović „kao pripadnik ove organizovane kriminalne grupe omogućava ozakonjenje nelegalno sagrađenih objekata koje, preko I. Aleksandra, investitori nelegalne gradnje dostavljaju u Sekretarijat za legalizaciju na ozakonjenje”, te da „osumnjičeni Vulović Miloš sa Aleksandrom I. učestvuje u izgradnji jednog nelegalnog objekta“.
Sve ove informacije dostavljene su Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Kako BIRN saznaje, policija je čak napravila i video snimak primopredaje novca između Milenka i Aleksandra I, a potom i video snimak kako se Aleksandar, neposredno nakon sastanka sa Milenkom, sastaje sa Vulovićem.
Aleksandar I. je rekao da će se javiti BIRN-u, ali to se do objavljivanja teksta nije dogodilo.
Prema podacima kojima su raspolagali policija i TOK, Vulović je investitore upućivao i na geometra Đorđa U. – policija je otkrila da je na ovaj način „Vulović Miloš uzeo novac za sebe, a investitorima nelegalne gradnje nakon izvođenja geometarskih radova „njegove firme“ omogućava ozakonjenje nelegalno sagrađenih objekata”.
Nekadašnji gradski sekretar za urbanizam i pomoćnik sekretara za legalizaciju Miloš Vulović rekao je za BIRN da on nema ništa sa ovim navodima.
Vulović nastavio poslove sa investitorima i po prelasku u Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove
Policija je tužilaštvu dostavila i nalaze da je Vulović, nakon što je otišao iz Sekretarijata za legalizaciju da bude gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove, navodno počeo da pruža „usluge“ i iz svog novog domena.
„Često razni investitori putem SMS-a ili putem drugih aplikacija na koje ih Vulović uputi, šalju brojeve predmeta, kako bi on u okviru svojih službenih ovlašćenja, kao što su izdavanje lokacijskih uslova, sprovođenja postupka kontrole i potvrđivanju urbanističkog projekta, donošenja rešenja o uklanjanju objekta i sl. postupao ili nepostupao u zavisnosti od konkretnog predmeta”, napisali su tada iz policije.
„To su budalaštine”, rekao je Vulović za BIRN.
„Apsolutno nikad nisam nikog okrenuo, stavite me na poligraf. To je takva notorna laž, takva glupost, da ne mogu da vam opišem. Ne bavim se time, niti sam se ikad bavio, ja sam arhitekta. Srpska posla – kad nekog nema, jaši po njemu”, rekao je Vulović.
„Nemam ja ništa s tim. Glupo mi je da pričam o nečemu kad nemam veze ni sa čim. Već pet godina ne radim to što sam radio, bavim se privatnim poslom, imam svoj život, borim se i gledam svoja posla. A 2016. je bila pre devet godina, jako je ružno da se piše o tako nekim glupim stvarima od pre osam, devet godina, postoji toliko drugih tema”, rekao je Vulović za BIRN.
„Ja sam bio pomoćnik sekretara za legalizaciju i nisam imao nikakvu nadležnost – moje je bilo da uradim predmet i dostavim sekretaru, ja nisam mogao ništa da potpisujem”, kaže Vulović.
Osim toga, policija je izvestila TOK i da je „jedan od investitora, Matović Nenad, Vulović Milošu i Stajić Nemanji, sekretaru u Sekretarijatu za legalizaciju, obezbedio put i boravak u Španiji (Madrid), a za uslugu Vuloviću prilikom dobijanja potrebne dokumentacije za gradnju objekata koje nelegalno zida“.
Nemanja Stajić je tada bio gradski sekretar za poslove ozakonjenja.
„To za Madrid je apsolutna neistina. Molim vas, objavite to, mnogo bih voleo da vas od srca tužim za te neistine”, kaže Stajić.
Policija je TOK-u dostavila informacije i o ulozi koju je u spornim ozakonjenjima imao i Dalibor Biševac, podsekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata.
Biševac i Sekretarijat „investitorima nelegalno izgrađenih objekata omogućava[ju] da antidatiranjem podnetih zahteva i ubrzavanjem predmeta u kraćem vremenskom periodu legalizaciju objekata koji u redovnoj proceduri ne bi mogli biti legalizovani”, navela je policija tokom istrage.
Policija je u ovoj istrazi i do detalja opisala kako ovo antidatiranje funkcioniše, kao jedan od načina za ozakonjavanje zgrada suprotno zakonu. Prema nalazima policije, antidatiranjem je vreme podnošenja zahteva za legalizaciju „pomerano” unatrag, što je nelegalne objekte dodatno štitilo od rušenja.
Istovremeno, nelegalna gradnja bi se nastavljala, sve dok zgrada ne bi bila završena, pa bi onda bila ozakonjena po tom „starom”, a zapravo antidatiranom zahtevu, i potom su stanovi, kao ozakonjeni, prodavani kupcima.
Predmet koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal vodilo zbog divlje gradnje i spornih ozakonjenja, između ostalog, i uz informacije o saznanjima o ulozi Vulovića i Biševca poslati su 2021. godine Višem javnom tužilaštvu, ali za ozakonjenja nije podignuta nijedna optužnica.
Zbog ozakonjenja podnete desetine krivičnih prijava
Istovremeno, informacije o problematičnim ozakonjenjima stizale su i od građana, najpre u Prvo osnovno, a zatim i u Više javno tužilaštvo u Beogradu, nakon što je u VJT formirano Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije.
Građani su podnosili krivične prijave zbog ozakonjenja širom grada – na Savskom vencu, Vračaru, Mirijevu, Zemunu, Zvezdari, Višnjici, Starom gradu…
Tako se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu našlo najmanje 36 predmeta u vezi sa sumnjivim ozakonjenjima. Potpise na najmanje osam rešenja o ozakonjenjima stavio je Nemanja Stajić.
Trenutno je u radu oko 20 predmeta, formiranih po krivičnim prijavama koje su podnošene između 2015. i 2021. godine.
Tako je još uvek u radu predmet otvoren 2015. Te godine je u novembru investitorima objekta u Višnjici naloženo da obustave radove jer su zidali bez građevinske dozvole. Dva meseca kasnije – u januaru 2016 – objekat je ozakonjen.
VJT još uvek radi i na slučaju ozakonjenja objekta na Zvezdari, za koji su građevinski inspektori utvrdili da se zida bez građevinske dozvole 2017. godine. Nemanja Stajić potpisao je 2019. rešenje o ozakonjenju ove zgrade, koja nije postojala 2015. godine, što je neophodan uslov da uopšte uđe u proces ozakonjenja.
„BIRN je reketaški portal”
„Koji je vaš motiv da se i dalje bavite ovom temom”, upitao je Nemanja Stajić novinara BIRN-a.
Tokom razgovora, više puta je rekao da je BIRN-u neko rekao da piše o njemu.
„Kako ja da poverujem da vas neko nije instruirao ili potplatio, evo, objasnite mi kao da ja nikad u životu ništa nisam radio. Petnaest puta pišete isti tekst, zašto, Radmilo? Kako se ne bavite drugim sekretarima? Bavite se mnome zato što vam je to neko rekao.“
Na pitanje novinara ko nam je to rekao, Stajić je odgovorio sa „znate sve”.
„Ja se pravim lud do određene granice, ali ću da preduzmem sve zakonom dozvoljene aktivnosti da se zaštitim. To je klasično reketiranje, BIRN je reketaški portal, a suština vašeg pisanja jeste da mene pred tužilaštvom načinite kriminalcem”, rekao je Stajić.
U radu je i prijava za ozakonjenje zgrade na Zvezdari, o kojoj je BIRN prethodno pisao u tekstu o tome kako izgleda život u urbanističkom haosu divlje gradnje, jer su se na ulicu izlivale fekalije, pošto je zgrada prikačena na gradsku kanalizaciju bez dozvola.
Rešenje o ozakonjenju je potpisao Nemanja Stajić, a Više javno tužilaštvo još pre dve godine dobilo je od Republičkog geodetskog zavoda podatke o tome da zgrada nije postojala 2015. i da se na satelitskim snimcima vidi da je tu bila šuma.
VJT nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zašto, i pored dokaza koji su prikupljeni pre nekoliko godina, ovi slučajevi nisu makli s mesta.
Nemanja Stajić, nekadašnji sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata u dva mandata, za BIRN je rekao da njegov sekretarijat nije imao obavezu da proverava satelitske snimke kako bi se ustanovilo vreme gradnje.
„Postoji izričito mišljenje Ministarstva građevinarstva da je satelitski snimak samo pomoćno sredstvo koje se koristi prilikom ozakonjivanja objekata”, kaže Stajić.
U izjašnjenju Zaštitniku građana iz juna 2016, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navelo je da se „satelitski snimak iz člana 6. Zakona koristi samo kao pomoćno sredstvo u radu građevinskog inspektora i to u situaciji kada se sa sigurnošću ne može utvrditi vreme izgradnje objekta”.
Stajić objašnjava da su do novembra 2018. opštinski građevinski inspektori bili zaduženi da provere vreme izgradnje objekta.
„Na osnovu njihovih rešenja se radilo (ozakonjavanje), a Sekretarijat nije bio drugostepeni organ koji će da proverava inspektore. Nelegalna gradnja je ukorenjen običaj u društvu, još od osamdesetih, a zakonom je ozakonjenje proglašeno za javni interes. Niko nije imao problema sa ozakonjenjem za osam godina koliko sam bio sekretar”, kaže Stajić.
Bar sedam predmeta koji su došli u VJT, ovo tužilaštvo je arhiviralo ili odbacilo. Među ovim odbačenim predmetima je i prijava podneta zbog ozakonjenja zgrade u Kursulinoj ulici na Vračaru.
BIRN je prethodno objavio da je Nemanja Stajić ozakonio nepostojeću zgradu Dejana Stankovića na Vračaru. U novembru 2018. Stajić je potpisao rešenje o ozakonjenju zgrade od 5.300 kvadrata. Satelitski snimci, međutim, otkrili su da je zgrada izgrađena tek godinu dana kasnije. Ovaj predmet odbačen je u novembru 2023. godine, pet meseci pošto je BIRN prvi put upoznao javnost sa spornim ozakonjenjima zgrada Dejana Stankovića.
U odbačaju, koji je BIRN-u dostavljen na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, navodi se da je VJT od Marka Kulić, tadašnjeg sekretara za poslove ozakonjenja, dobilo izjašnjenje da je objekat ispunjavao uslove za ozakonjenje, kao i da „postupak ozakonjenja predstavlja javni interes za Republiku Srbiju”. Ovaj odbačaj potpisala je tužiteljka Jelena Milutinović Ziljkić.
Više javno tužilaštvo, samo mesec dana kasnije, odbacilo je i prijavu za ozakonjenje zgrade u Istarskoj ulici na Savskom vencu, koje je potpisao Dalibor Biševac, iako se u dokumentaciji do koje je došao BIRN jasno vidi da je tužilaštvo dobilo dokaze Republičkog geodetskog zavoda koji pokazuju da zgrada nije postojala 2015. godine.
Iz VJT-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a na osnovu čega je ovaj predmet odbačen.
Po javno dostupnim podacima, pre hapšenja, Nemanja Stajić je samo jednom saslušan u VJT, ali u predmetu koji nema veze sa ozakonjenjima: u oktobru 2022. Više javno tužilaštvo je saopštilo da je izdat nalog o sprovođenju istrage protiv Stajića, koji je osumnjičen za zloupotrebe u vezi sa zemljištem u javnoj svojini.
Prema tadašnjim informacijama iz VJT, Stajić se sumnjiči da je zajedno sa zaposlenim u geodetskoj agenciji „Jugoprojekt” Vladom Kovačevićem i direktorom firme „Borpromet” Vojinom Ostojićem pribavio „Borprometu” imovinsku korist veću od 1,5 miliona dinara, tako što je lažnim prikazivanjem objekata u zahtevu za legalizaciju i naknadnom procedurom „Borprometu” pribavljena korist sticanja prava svojine nad zemljištem.
Nemanja Stajić, Dalibor Biševac i ozakonjenja divlje gradnje nakon 2015.
Grad Beograd ne objavljuje javno rešenja o ozakonjenjima nelegalno podignutih objekata, niti ovu dokumentaciju dostavlja javnosti na uvid na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Uprkos ovakvoj praksi, BIRN je u istraživanju iz januara 2023. našao skoro 350 objekata koji nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine, a uprkos tome su bili ozakonjeni.
Za nelegalno ozakonjenu nadstrešnicu u Kragujevcu – 4 osuđene osobe
Protivzakonito ozakonjenje jedne nadstrešnice za dva parking mesta u Kragujevcu, koja vredi nešto manje od 10.000 evra, bilo je razlog da četiri osobe sa Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu sklope sporazume o priznanju krivičnog dela, odnosno, da tri osobe dobiju kućni zatvor, a četvrta uslovnu kaznu zatvora.
BIRN je tragom vesti iz 2019. – da je policija u saradnji sa BIA i VJT Kraljevo uhapsila četiri osobe osumnjičene da su omogućile legalizaciju jednog objekta u Kragujevcu koji nije ispunjavao zakonske uslove – poslao upit Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije VJT u Kraljevu i dobio informacije o ovom slučaju.
Ispostavilo se da su načelnik Gradske uprave za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine Grada Kragujevca i jedna zaposlena u Gradskoj upravi vlasniku firme nezakonito ozakonili pomoćni objekat u Kragujevcu, čija je tržišna vrednost procenjena na nešto manje od 10.000 evra.
Kako se navodi u podacima koje je BIRN dobio iz VJT u Kraljevu, za ovu (protivzakonitu) uslugu, vlasnik firme je uplatio letovanje načelniku u vrednosti nešto manjoj od 250 evra (28.908 dinara). Načelnik je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja i primanja mita. Pomenuta zaposlena, koja je u dogovoru sa načelnikom sprovela postupak ozakonjenja, osuđena je za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu.
Osuđen je i sudski veštak, koji je, kako navodi Tužilaštvo, radi ozakonjenja objekta “sačinio službenu ispravu neistinite sadržine, tako što je sačinio građevinsko veštačenje stambeno poslovnog objekta u kome je lažno naveo da je ‘investitoru koji je započeo izgradnju nadstrešnice za dva parking mesta uz građevinski objekat u avgustu 2015. godine ukazao na nemogućnost smeštanja vozila po projektu za izvođenje već da se mora uraditi nova preraspodela za parking mesta’ i time je potvrdio da je pomoćni objekat izgrađen pre 27.11.2015. godine iako je znao da to nije tačno i da je objekat sagrađen posle 27.11.2015. godine i da se ne može ozakoniti…”
Ovaj sudski veštak je osuđen za krivično delo falsifikovanje službene isprave, dok je vlasnik firme i nadstrešnice osuđen za krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju.
Tokom daljeg istraživanja divlje gradnje i ozakonjenja, BIRN je našao još 130 takvih objekata, ali je i došao do 16 rešenja o ozakonjenjima objekata širom Beograda – zgrada ukupne površine više desetina hiljada kvadrata, koje nisu postojale 2015, a ipak su bile ozakonjene. Sva ova rešenja je potpisao Nemanja Stajić.
Jedno od tih rešenja, između ostalog, pokazuje da je Stajić ozakonio zgradu u beogradskom naselju Mirijevo, na opštini Zvezdara, sagrađenu na području na kojem se – prema zvaničnim podacima Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda – nalazi potencijalno klizište.
Satelitski snimci Google Earth-a pokazuju da ova zgrada u ulici Bogdana Bogdanovića nije postojala sve do 2018. godine, kao i da je tokom iste godine u komšiluku nikao čitav blok nelegalnih zgrada, od kojih su neke ozakonjene.
S obzirom na to da je zgrada izgrađena na potencijalnom klizištu, bilo je potrebno i da se Sekretarijatu za ozakonjenje objekata dostave dokazi da je objekat stabilan i da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte.
I zbilja, u rešenju o ozakonjenju se navodi da je uz zahtev za ozakonjenje priložen i geotehnički elaborat, koji je uradio Biro za ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem GT Terrainženjering.
Međutim, rešenje o ozakonjenju je doneto 2. novembra 2018, a u istom tom rešenju se navodi da je pomenuti elaborat urađen – dan kasnije, 3. novembra 2018. godine. Firma koja je uradila elaborat, ugašena je nepuna dva meseca kasnije, 31. decembra 2018.
Osim ove zgrade, koja je na području potencijalnog klizišta, Sekretarijat je ozakonio i dva objekta koji se nalaze na aktivnom klizištu – sagrađeni su između 2016. i 2018. godine.
Drugo rešenje o ozakonjenju, koje je u posedu BIRN-a, pokazuje da je Stajić, ozakonjavajući zgradu u Ulici Jove Ilića na Voždovcu, iz nekog razloga koristio i elaborat vezan za nelegalni objekat na adresi u Zaplanjskoj ulici, koji – kao i zgrada u Jove Ilića – nije postojao na satelitskom snimku 2015. godine, a svejedno su oba objekta ozakonjena.
Ostala rešenja koja su u posedu BIRN-a pokazuju da je Stajić širom Beograda – na Voždovcu, Zemunu, Zvezdari, Velikom Mokrom Lugu, Mirijevu, Žarkovu, Banovom brdu, Batajnici – ozakonjavao zgrade potpuno ili delimično sazidane bez građevinskih dozvola, podignute nakon 2015. godine. U BIRN-ovoj bazi Divlje gradnje nalaze se podaci o skoro 350 ozakonjenih objekata koji nisu postojali 2015. godine, kako pokazuju satelitski snimci iz tog perioda.
Slično je radio i Dalibor Biševac. Dokumenti, koje BIRN poseduje, pokazuju da je Biševac svojim potpisom ozakonio ceo blok nelegalnih zgrada na Novom Beogradu izgrađen tokom 2018. godine u Surčinskoj ulici, kao i niz od pet nelegalnih zgrada u Vojvođanskoj ulici u Surčinu koje su zidane tokom 2021. godine.
Jasmina Paunović, tužiteljka u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kaže da podaci do kojih je BIRN došao ukazuju na to da bi ozakonjenja objekata izgrađenih posle 2015. godine širom Beograda mogao biti organizovani kriminal.
„Ja mislim da ovo jeste organizovana kriminalna grupa, jer oni rade kontinuirano jedan određeni period ista krivična dela, sa jako i jasno podeljenim ulogama”, kaže za BIRN Paunović.
Paunović kaže, kad bi njoj došao neki sličan slučaj, ona bi u njemu videla više krivičnih dela – trgovinu uticajem, davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, kao i udruživanje radi vršenja krivičnih dela.
Ona navodi da među navedenim osobama postoji dobra podela uloga – postoji neko ko prima zahteve, ko ih antidatira, jer „ne može jedan čovek sve da radi”.
„Dok to dođe do Stajića, to je već gotovo – njemu je pripremljeno i servirano tako da je sve u redu. Naravno da on, kao neko u vrhu, mora da zna za sve to, ali satelitski snimak vam je tu alfa i omega. Ako njega pogledate, pa sve neka je sve drugo super, satelitski snimak pokazuje da nije super, jer se ništa ne vidi na njemu”, kaže Paunović.