Milan Isakov, Miloš Vešović i Miloš Knežević, inspektori IV odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga koji su optuženi za zloupotrebu službenog položaja, zlostavljanje i mučenje, negirali su krivicu na početku suđenja koje je održano pred Višim sudom u Beogradu.
U optužnom predlogu se navodi da su se sastali s oštećenima B.H. i M.M. 28. septembra 2022. godine, kako bi Isakov vratio tri nargile koje im je iznajmljivao, a da su zatim inspektori vezali oštećene lisicama i tukli ih rukama i nogama po glavi i telu.
Na prvo održanom ročištu, pošto je postupajuća tužiteljka predstavila optužni akt i navela da tužilaštvo ostaje pri predloženim dokazima, advokati okrivljenih u uvodnim izlaganjima su osporavali dokaze.
Marko Drašković, branilac Isakova i Vešovića, tražio je i da se kao svedoci pozovu oštećeni, ali i bivši šefovi okrivljenih inspektora, Slobodan Milenković i Dušan Mitić, kao i tužiteljka Jelena Stevančević, koja je vodila predmet sve dok joj nije oduzet uoči podizanja optužnog akta.
Isakov i Milenković, bivši šef IV odeljenja zaduženog za suzbijanje narkotika, zaustavili su Predraga Koluviju, suvlasnika kompanije Jovanjica, zbog bahate vožnje na auto-putu Beograd-Niš u novembru 2019, nakon čega je Koluvija uhapšen.
Protiv Koluvije trenutno se vode dva sudska postupka – „Jovanjica 1” i „Jovanjica 2” – pred Specijalnim sudom u Beogradu, a u oba se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju.
Posle akcije na Jovanjici, inspektori su svedočili o brojnim pretnjama i pritiscima kojima su izloženi, a Milenkovića i inspektora Dušana Mitića obezbeđuje Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) od septembra prošle godine.
Vest da je podignut optužni predlog za zloupotrebu službenog položaja protiv inspektora objavljena je 4. septembra prošle godine, samo nekoliko sati pošto je Isakov svedočio pred Specijalnim sudom u slučaju Jovanjica 1.
Tokom ovog svedočenja, Milan Isakov je rekao da se slučaj zloupotrebe službenog položaja vodi zbog njegovog učešća u otkrivanju Jovanjice i hapšenju Predraga Koluvije, navodeći da je postupak pokrenut kao osveta za tu policijsku akciju.
Odbrana tražila svedočenje oštećenih, ali i Milenkovića, Mitića i Stevančević
Nikola Nikodinović, branilac Miloša Kneževića kog zastupa sa advokaticom Zorom Dobričanin Nikodinović, u uvodnom izlaganju je naveo da su dvojica oštećenih, tek pet dana kasnije otišli zajedno kod lekara, a advokat Drašković kazao je da je oštećeni u Urgentnom centru rekao da su ga pretukle nepoznate osobe, iako je u imeniku imao broj telefona Isakova upisan kao „Milanče nargile“.
Drašković je tražio da sud prikupi celokupnu dokumentaciju od Urgentnog centra, da se neposredno saslušaju oštećeni, kao i svedoci, i da se odbrani omogući da ih unakrsno ispita.
On je tražio da svedoče i Milenković, Mitić i Stevančević. Za tužiteljku Stevančević je javnost čula u septembru prošle godine, kada je njena šefica Željka Nikolaidis umesto nje podnela optužni predlog protiv Isakova u trenutku kada je Stevančević bila na najavljenom kratkom godišnjem odmoru.
Stevančević je u intervjuu za BIRN u februaru ove godine rekla da joj je taj predmet dodelio u rad lično Nenad Stefanović, šef Višeg javnog tužilaštva. Navodi da je ona svoje pravno mišljenje, koje se razlikovalo od mišljenja njenih nadređenih o tom predmetu, iznela još pre odlaska na odmor.
„Zakon me ograničava i ne mogu da se javno izjasnim. O svom stavu sam nadređene obavestila najpre usmeno, zatim sam o svom pravnom mišljenju sačinila službenu belešku,“ rekla je tužiteljka i dodala da nije uobičajeno da neko drugi, umesto postupajućih tužilaca, podnosi optužne predloge u predmetima poput ovog, odnosno predmetima koji nisu hitni – pritvorski.
Po povratku sa odmora, tužiteljki Stevančević, koja je deset meseci radila na izvođenju dokaznih radnji protiv policajaca, vraćaju predmet, ali ona traži da se slučaj dodeli drugom tužiocu ili da se njoj izda obavezno uputstvo od strane nadređenih da baš ona mora da radi na tom predmetu, u skladu sa optužnim predlogom koji nije pisala i sa kojim se nije slagala.
U medijima se navodilo da je tužiteljka Stevančević bila protiv kvalifikacije zloupotreba službenog položaja i da je smatrala da nižerangirano, odnosno da bi Osnovno tužilaštvo trebalo da se bavi s tim.
Advokat Marko Drašković početkom maja je zatražio izuzeće tužilaca Višeg javnog tužilaštva – postupajuće tužiteljke Ane Đuričić, tužiteljke Željke Nikolaidis i Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića.
On je tada rekao da „postoje brojni dokazi koji pokazuju pristrasnost i nestručnost“ Stefanovića i Nikolaidis, bivše rukovoditeljke Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije ovog tužilaštva koja je potpisala optužni predlog protiv inspektora, kao i da su dokazi pribavljeni na nezakonit način i da se u predmetu nalaze čak 42 razgovora Miloša Vešovića snimljena nakon isteka naredbe za izvođenje posebnih dokaznih radnji.
Ovaj zahtev je odbijen
Advokati: Dokazi protiv inspektora prikupljani nezakonito
Nikola Nikodinović, advokat okrivljenog Miloša Kneževića, u uvodnom izlaganju je naveo i da osporava navode iz optužnog akta kao nejasne i nelogične, rekavši da je tužilaštvo dela za koja su inspektori optuženi – zloupotreba službenog položaja i zlostavljanje i mučenje – identično opisane.
I Nikodinović i Drašković su tokom svojim izlaganja rekli da su među dokazima u spisima predmeta i dokazi prikupljeni tajnim nadzorom i prisluškivanjem okrivljenih i posle isteka naredbe za izvođenje posebnih dokaznih radnji.
Drašković je rekao da su u spisima predmeta transkripti 42 razgovora Vešovića i tri razgovora Kneževića nastali po isteku ove naredbe.
„Posebna dokazna radnja koja se primenjivala prema njima prestala je 25. novembra 2022. godine, a oni nastavljaju da budu prisluškivani i nakon toga. Ovo ne da ne može da bude dokaz, već je krivično delo.
„Tužilaštvo je bilo svesno da ova kvalifikacija iz optužnog predloga ne može da opstane ali je neko na tome insistirao i uprkos tome je podigao optužni akt. Cilj je bio da se nađe nešto što bi kompromitovalo i ove ljude i IV odeljenje koje je razotkrilo Jovanjicu i njihove tadašnje šefove“, rekao je branilac Isakova i Vešovića.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.
