Leta 2019. godine Predrag Koluvija, vlasnik plantaže Jovanjica, organizovao je sastanak između brigadnog generala Zorana Stojkovića, direktora Vojnoobaveštajne agencije VOA i “šefa kabineta predsednika Vlade Makedonije, Dragog”, navodi se u dokumentu iz istrage slučaja “Jovanjica 2” u koji su novinari BIRN imali uvid. Reč je zapravo o tadašnjem generalnom sekretaru makedonske Vlade Dragom Raškovskom, a prema dokumentu sastanak je organizovan u kafani Mrak u Nišu, i njemu je osim Raškovskog i Stojkovića, prisustvovao i Predrag Koluvija.
U dokumentu u koji je BIRN imao uvid navodi se i da su kontakti Koluvije i šefa VOA bili intenzivni.
Iz dokumenta se ne vidi šta je bio cilj razgovora u kafani koja se nalazi na periferiji Niša, ali se navodi da je “ovo veoma važan sastanak”, jer Koluvija u “saradnji sa Vladom Makedonije imao udeo od 50 posto vlasništva u Rosomanu” (uzgajalište kanabisa u Severnoj Makedoniji, prim. aut.), i zato što je proizvodnja kanabisa za medicinske svrhe u Makedoniji regulisana zakonom, za razliku od Srbije.
Treba napomenuti da prema zvaničnim podacima iz makedonskog registra, makedonska vlada nije suvlasnik firme koja u svom sastavu ima uzgajalište u Rosomanu, ali jesu ljudi bliski Vladi.
Jedno ranije istraživanje BIRN-a, iz maja 2021. pokazalo je da Dragi Raškovski nije bio samo generalni sekretar Vlade Severne Makedonije, već da je imao bliske veze sa jednim od suvlasnika kompanije koja je uzgajala kanabis na plantaži u Rosomanu, koja je bila u suvlasništvu Koluvije i još nekoliko osoba. Makedonska inspekcija je početkom novembra 2019. utvrdila niz nepravilnosti na Rosomanu, koje bi mogle ukazivati na to da je deo biljaka završio na crnom tržištu.
Informacije o navodnom susretu u kafani Mrak u Nišu pokušali smo da saznamo od Dragog Raškovskog, koji je, inače, donedavno bio u kućnom pritvoru zbog zloupotrebe položaja prilikom javne nabavke softvera koje je organizovao u vreme kada je bio generalni sekretar vlade. On je novinarima BIRN-a rekao da odgovara na pitanja isključivo u vezi sa aktuelnim slučajem koji se protiv njega vodi, a da na ostala pitanja ne želi da odgovara. Kada smo mu rekli zbog čega ga zovemo, rekao je da “nema ništa sa tim”, a zatim opet ponovio da ne želi da priča sa novinarima.
I u Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) smo pokušali da proverimo tačnost podataka o susretu u kafani Mrak u Nišu. Direktoru VOA uputili smo i pitanja u vezi sa prirodom saradnje te agencije sa Koluvijom. Ovo nas je zanimalo posebno zbog toga što je reč o čoveku koji je već ranije u Nemačkoj osuđivan zbog prevare osam osoba i tri puta zbog vožnje bez dozvole, a u Italiji je osuđivan na osam meseci zbog ilegalnog posedovanja oružja. Priroda saradnje sa Koluvijom nas je interesovala i zbog nadležnosti koje ima VOA, u koje spadaju zadaci obavljanja obaveštajnih poslova od značaja za odbranu i dostavljanje informacija o potencijalnim i realnim opasnostima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih organizacija, grupa i pojedinaca…
Gde se u sve to uklapa Koluvija optužen da je na njegovom imanju Jovanjica pronađena marihuana koja je nakon sušenja težila 1,6 tona? Ovo pitanje ima veliki znak pitanja posebno ako se ima u vidu kakve su informacije predmet interesovanja VOA.
Odgovor iz VOA nije stigao do objavljivanja ovog teksta. BIRN se, na redakciji poznate kontakte, obratio i Predragu Koluviji, ali odgovore takođe nismo dobili.
Dokument do kog je došao BIRN, a koji je deo spisa predmeta „Jovanjica 2“, baca novo svetlo na ono čega nema u optužnici „Jovanjica 2“ – na Koluvijine veze sa samim vrhom Vojnoobaveštajne agencije.
Optužnica “Jovanjica 2” ispituje odgovornost pojedinih pripadnika MUP-a, BIA i VOA u pružanju bezbednosne zaštite Koluviji i njegovim radnicima u uzgajanju psihoaktivnog kanabisa. Reč je o policijskim službenicima, inspektorima, referentima i obaveštajcima, dok njihove veze sa nadređenima nisu predmet interesovanja istražnih organa. Inače, suđenje za “Jovanjicu 2” još uvek je na čekanju, jer već 14 meseci sud ne uspeva da održi pripremno ročište, što je preduslov za početak suđenja. Pripremno ročište do sada je otkazano čak 12 puta.
Ni optužnica u predmetu „Jovanjica 1”, po kojoj suđenje kako-tako napreduje, ne istražuje eventualne veze Koluvijine grupe sa vrhovima državnih struktura. Ona ispituje odgovornost Koluvije i još devet optuženika, mahom osoba koje su bile zaposlene na Jovanjici, a koji su, prema optužnici na imanju uzgajali opojni kanabis, umesto industrijske konoplje za koju je postojala dozvola.
Optužnica se ne bavi ni razotkrivanjem puteva kojima je distribuirana marihuana sa Jovanjice, mada se na „marginama“ tog optužnog akta pominje izvoz tog kanabisa upravo u Makedoniju. BIRN je zbog toga prošle godine radio istraživanje koje je pokazalo da je kanabis sa Jovanjice izvožen Koluvijinim firmama u Makedoniji, najviše preduzeću THC Kualiti Grup u čijem je vlasništvu bila i plantaža Rosoman, koja se pominje i u dokumentu s početka ovog teksta, a za koju se tvrdi da je u suvlasništvu Koluvije i makedonske Vlade.
Uloga sekretara makedonske vlade u Koluvijinim poslovima
O ulozi generalnog sekretara makedonske vlade Dragog Raškovskog u Koluvijinim poslovima u Makedoniji, BIRN Srbija je prvi put pisao maja 2021. godine u zajedničkom istraživanju sa kolegama iz BIRN Makedonije pod nazivom “Koluvijini pipci u Makedoniji”
U tom istraživanju otkriveno je da su tokom 2018. godine u Severnoj Makedoniji osnovana preduzeća povezana sa Jovanjicom. Te godine kreće i izvoz biljaka sa Jovanjice za Severnu Makediju i to preko posrednika, firme Superior iz Velike Plane.
Naime, zbog malverzacija sa izvozom kivija, Ministarstvo poljoprivrede stavilo je Koluvijinu Jovanjicu na crnu listu izvoznika. Tada, po nalazu srpskog tužilaštva, Koluvija zloupotrebljava firmu Superior, koja je imala dozvolu za izvoz i proizvodnju matičnih biljaka za potrebe Jovanjice, tako što je toj firmi dostavljao seme psihoaktivne konoplje, tvrdeći da se radi o industrijskoj. Matične biljke proizvedene od psihoaktivnog semena, potom su uzgajane na Jovanjici, a docnije su preko Superiora izvožene u Makedoniju
Najveći deo izvoza obavljen je tokom 2019, a jedna manja količina 2018. godine. Prilikom izvoza, nivo THC-a u biljkama niko nije kontrolisao.
Jednoj od Koluvijih firmi u Makedoniji, THC Kualiti grup, izvezeno je čak 60.000 sadnica kanabisa. U sastavu THC Kualiti Grup bila je i plantaža marihuane Rosoman.
Kako je BIRN otkrio u svom prošlogodišnjem istraživanju, inspekcija makedonskog Ministarstva zdravlja je 7. novembra 2019. godine, uoči policijske akcije na plantaži Jovanjica u Srbiji, krenula u redovnu kontrolu uzgoja kanabisa tokom koje su utvrđena brojne nepravilnosti, zbog kojih inspekcija nije uspela da utvrdi koliko biljaka je uzgajano na Rosomanu niti koja je sorta kanabisa u pitanju, što otvara mogućnost da je deo završio na crnom tržištu. Međutim, THC u biljkama nije proveravan, niti je protiv vlasnika podneta krivična ili neka druga prijava.
BIRN je u maju 2021. godine otkrio i da su pojedini poslovni partneri Koluvije u Makedoniji bili ljudi koji se dovode u vezu sa tadašnjim premijerom Zoranom Zaevom i članovima njegove porodice.
Pored Koluvije, jedan od vlasnika firme THC Kualiti grup, od novembra 2018. do novembra 2019. godine, bio je Aleksandar Piperevaliev, čiji je rođak tadašnji sekretar vlade Dragi Raškovski, inače bliski saradnik Zaeva, koji se pominje u dokumentu do kog je BIRN došao, prema kom su se Raškovski i direktor VOA, uz posredovanje Koluvije, sastali u Nišu srediinom 2019.
Optužnica za slučaj “Jovanjica 1” pominje, ali se ne upušta u dublje istraživanje Koluvinijih poslova u Severnoj Makedoniji. Ona se ne bavi pitanjima distribucije kanabisa proizvedenog na Jovanjici. Zato nema podataka o tome koliki je deo proizvedene konoplje završavao na Koluvijinim plantažama u Makedoniji, i da li je deo plasiran na crnim tržištima te zemlje, Srbije, kao i na tržištima zemalja regiona ili zapadne Evrope.
Osim što nema informacija o distributivnoj mreži, za sada nema ni informacija o tome ko je investirao u opremanje plantaže i uzgoj tako velike količine marihuane, gde je ulagan novac stečen prodajom narkotika, niti informacija o mogućim vezama optuženih sa visokopozicioniranim političarima i pojedincima iz državnog vrha.
Dokument u koji je BIRN imao uvid, a koji govori o susretu Koluvije, direktora Vojnoobaveštajne službe i nekadašnjeg generalnog sekretara makedonske vlade pokreće pitanje kakva je bila uloga tajnih službi u Koluvijim poslovima u Severnoj Makedoniji, ali i šire.
Optužnica poznata pod nazivom „Jovanjica 2“, koja među ostalima, tereti dvojicu pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA), trojicu policijskih službenika i jednog pripadnika VOA da su pružali bezbednosnu zaštitu Koluviji na čijem je imanju, prema navodima iz optužnice, uzgajan psihoaktivni kanabis, mogla bi da da odgovore na ova pitanja – ukoliko se ne nastavi sa optrukcijom tog predmeta i sve očiglednijim pokušajima da se ovaj slučaj “reši” van sudnice.
Jovanjica – zajednički projekat VOA, BIA i policije
Po tvrdnji jednog od sagovornika BIRN-a koji je dobro upoznat sa radom Jovanjice, to je bio državni projekat u kome su glavnu reč imale vojna i civilna obaveštajna služba – VOA i BIA – kao i policija. Na osnovu dokumenata iz obe optužnice, “Jovanjica 1” i “Jovanjica 2”, kao i dodatnih dokumenta u koje je BIRN imao uvid, može se zaključiti da je VOA u najmanju ruku znala šta se dešava u Jovanjici i oko nje.
Jedan od optuženih, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije Saša Vujisić, koji je jedini 1. jula 2020. godine izbegao hapšenje i koji se i danas nalazi u bekstvu, optužen je da je Koluviji obezbedio legitimaciju VOA sa falsifikovanim potpisom direktora agencije Zorana Stojkovića.
U optužnici piše da je Vujisić u periodu od 21.10.2019. do 13.11.2019. „obezbedio uslove za lažno predstavljanje okrivljenom Predragu Koluviji, organizatoru organizovane kriminalne grupe, kome je predao kožnu fasciklu plave boje sa natpisom Vojnoobaveštajna agencija od 21. 10. 2019. godine, kojim se navodno od direktora VOA brigadnog generala Zorana Stojkovića, ovlašćuje okrivljeni Predrag Koluvija kao potpukovnik, na dužnosti referenta za operativne poslove Vojnoobaveštajne agencije“.
Dalje piše da je Koluvija trebalo da izvršava sve zadatke iz delokruga rada Vojnoobaveštajne agencije “u obavljanju propisanih poslova koji se tiču aktivnosti vezanih za saradnika Miodraga Poznana, sa nadimkom Stolar, koji je 30.09.2019. godine presudom Višeg suda u Vranju bio nepravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga kanabis, koja je neovlašćeno proizvedena u objektima privrednog društva Jovanjica doo, a sve kako bi okrivljeni Predrag Koluvija, organizator organizovane kriminalne grupe, mogao da na teritoriji grada Niša u kontaktu sa za sada NN licima utiče na ukidanje navedene presude”.
U optužnici dalje piše i da su veštaci, međutim, utvrdili da potpis na pomenutom rešenju ne odgovara autentičnom potpisu direktora VOA, da ni pečat na tom rešenju ne odgovara originalnom pečatu Ministarstva odbrane – VOA, ali i da veštaci nisu mogli da utvrde ko je falsifikovao Stojkovićev potpis.
I dok veštaci odlučno tvrde da je „sadržina teksta u navedenom falsifikovanom rešenju besmislena i apsolutno ne predstavlja ništa, niti pruža bilo kakvu mogućnost zloupotrebe, obzirom da su svi navodi izmišljeni, te sporno rešenje kao takvo ne može ni po kojem osnovu biti dovedeno u vezu sa Vojnoobaveštajnom agencijom“, oni dodaju i da je „ispitivanje u pravcu identifikacije lica koje je ovaj sporni potpis eventualno falsifikovalo, onemogućeno“.
Vujisić u vreme veštačenja nije bio u zemlji, a Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku su bila ustupljena originalna akta VOA sa nespornim potpisima Saše Vujisića. Ipak, veštaci nisu mogli da utvrde da li je on falsifikator, jer je, objašnjavaju, to teško u slučajevima formiranja slova, njihovih detalja i veza karakterističnih za imitirane potpise.
Iako se ovim veštačenjem negiraju veze okrivljenog Predrag Koluvija sa Vojnoobaveštajnom agencijom, u spisima predmeta postoje i dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a u kojima se iznose tvrdnje o Koluvijinoj saradnji sa vrhom VOA, dok se Jovanjica označava kao zajednički projekat VOA i BIA.
Optužnica „Jovanjica 2“ ipak ne ide u visinu hijerarhijske piramide kada je reč o saradnji Koluvije, Vojnoobaveštajne agencije, BIA i policije, već se zadržava na nivou policijskih službenika i referenta u Odseku za kurseve vojne diplomatije i obaveštajne delatnosti, što je bila poslednja pozicija Saše Vujisića u VOA, pre nego što je 5. decembra 2019. napustio zemlju.
Moguće da je u tome ključ intenziviranog medijskog suđenja policajcu Slobodan Milenkoviću koji je predvodio akciju na Jovanjici 13. novembra 2019. i istovremene opstrukcije održavanja pripremnog ročišta za „Jovanjicu 2“, zbog kog ne može da započne suđenje na kom bi se možda mogle čuti i neke informacije, koje Jovanjicu, ipak, povezuju sa vrhovima države.
Šta policajac piše predsedniku?
Među pisanim dokazima koji su navedeni u optužnici, o čemu je BIRN pisao prošle godine, nalazi se i dokument koji je označen kao „Informativno obaveštenje“ upućeno „Predsedniku Republike Srbije i Vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću“, koje je pronađeno u kancelariji Milana Kendije, jednog od trojice optuženih policajaca u predmetu „Jovanjica 2“.
U optužnici se navodi da je 1. jula 2020. godine, istog dana kada je i uhapšen policajac Milan Kendija, izvršen pretres službenih prostorija MUP-a, koje koristi Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata u kojoj je zaposlen Kendija i da su u kancelariji koju on koristi, između ostalog, pronađena tri papira A4 formata sa štampanim tekstom i naslovom „Informativno obaveštenje“ i podnaslovom „Predsedniku Republike Srbije i Vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću“.
Pronađeno je i devet strana A4 formata sa štampanim tekstom naslova „Disciplinska odgovornost“ i podnaslovom „Odgovornost za povrede radne i službene dužnosti“, koji se odnosi na zaposlene u privrednom društvu „Jovanjica“ d.o.o.
Prema saznanjima BIRN-a, pismo koje je pronađeno u Kendijinoj kancelariji pisano je odmah nakon hapšenja Predraga Koluvije u novembru 2019. i nije bilo potpisano, ali izvori BIRN-a kažu da ga je pisao ovaj policajac.
Šta je to Kendija imao da piše predsedniku Republike u vezi sa Jovanjicom, i dalje zvanično nije moguće saznati. Prošle godine BIRN je Višem sudu poslao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim su zatražene kopije pisama, ali je zahtev odbijen, uz obrazloženje da je postupak u toku, da još uvek nije održano ni pripremno ročište na kom se, između ostalog, odlučuje i o dokazima, pa da bi dostavljanje ovih dokumenata moglo „ozbiljno da omete dalje vođenje i okončanje ovog sudskog postupka“.
