Za sutra, u petak, 2. septembra, zakazan je sedamnaesti pokušaj da se održi pripremno ročište za „Jovanjicu 2“ zbog čijeg stalnog odlaganja, već gotovo 16 meseci ne može da započne suđenje po toj optužnici. I dok je ovaj predmet već mesecima zarobljen u Specijalnom sudu, na slobodi su se našli gotovo svi pritvorenici iz te i nekih drugih optužnica za organizovani kriminal.
Nakon puštanja iz pritvora Predraga Koluvije, provookrivljenog u slučaju Jovanjica intenzivirana je medijska i tviter kampanja za diskvalifikaciju tog predmeta, kojoj je vetar u leđa dala bivša državna sekretarka MUP-a, Dijana Hrkalović, optužena za trgovinu uticajem. Po izlasku iz dvomesečnog pritvora, u seriji intervjua, značajno vreme je posvetila „istini“ o slučaju „Jovanjica“, iako u vreme policijske akcije na tom imanju, više nije bila u policiji. Pričala je o nezakonitostima u tom slučaju i zaverenicima koji su hteli da naude predsedniku i njegovoj porodici.
Poslednjih dana jula, Hrkalovićeva je razradila svoje teze u poslednjem u nizu intervjua za provladine medije, koji su se za njenu „istinu“ zainteresovali od momenta kada je umesto njenih dotadašnjih advokata iz kancelarije Seada Spahovića, njen branilac postao partijski i državni funkcioner Vladimir Đukanović, najpoznatiji po tome što među svojim klijentima ima i Andreja Vučića i Predraga Koluviju.
“Pošto im je propalo ovo oko Jovanjice i Andreja, sad se šaltaju na bezbednosne strukture, pokušavajući možda da tu opet upletu predsednika, ali kakve veze taj čovek ima sa tim”, rekla je Hrkalovićeva gostujući na TV Happy, aludirajući verovatno na sve više informacija o kontaktima pojedinaca iz vrha vlasti i bezbednosnih struktura sa prvookrivljenim Predragom Koluvijom.
A priroda tih odnosa i činjenice u vezi sa sumnjama da je Jovanjica bila državni projekat, trebalo bi da budu utvrđene upravo u onom sudskom postupku zarobljenom u “Specijali” više od godinu dana.
Za sada, umesto suda, reč je dobila optužena za trgovinu uticajem. U pomenutom, julskom intervjuu propitivao ju je Milomir Marić. „Istinama“ o Jovanjici bio je posvećen prvi deo emisije. Iako, kako je i sama priznala, u vreme te policijske akcije, više nije bila u MUP-u, posmatrala je i zaključila da su „montažeri Jovanjice lagali tri godine o Andreju“ i pošto im to nije uspelo „šaltaju se” na novu laž.
Teško u jedan tekst može da stane analiza svega onoga što je u više od dva i po sata ispričala Dijana Hrkalović, ali evo jednog segmenta koji mnogo govori o „šaltanju“ kao, reklo bi se, neizbežnom modelu ponašanja kada osobama visokopozicioniranim ili povezanim sa vlastima, zapreti opasnost od krivičnog progona i zatvorske kazne.
„Šaltajući“ iz prve odmah u petu, Hrkalovićeva je u pomenutoj emisiji ekskluzivno obelodanila svoja otkrića – Jovanjicu su montirali Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, inače poznat pod nadimkom „Mali Senta“, zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Drecun i Nebojša Stefanović, bivši ministar policije, za kog je rekla da se “mnogo promenio od kada se vratio iz Amerike” i da to nije isti čovek.
Zaključila da je Jovanjica bila naručena i upakovana tako da diskredituje predsednika preko njegove porodice. „Stefanović, Milenković, Drecun, njih trojica su to zajedno orkestrirali, verovatno uz pomoć stranih službi“, rekla je Hrkalovićeva.
Budući da za te svoje tvrdnje nije iznela nikakve dokaze, svoju „istinu“ o tome da su Koluviji Stefanović, Milenković i Drecun podmetnuli nekoliko tona stabljika kanabisa čije je veštačenje, inače, u njima detektovalo nivo THC-a u rasponu od 0,54 pa sve do 17,54 odsto (zakonom dozvoljen procenat ove psihoaktivne supstance je ispod 0,3 procenta), Hrkalovićeva je izvela iznoseći „činjenice“ o predmetima „Filip Korać“ i „Havana“ koji su, prema njenim navodima, imali loš epilog zbog postupanja Saše Drecuna, koji je u to vreme bio zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu.
Na ovom primeru, a na osnovu dokumentacije koju poseduje, BIRN pokazuje neistinitost informacija koje se u plasiraju u javnosti, a na kojima se gradi teorija o Jovanjici kao nameštenom slučaju.
Slučaj Korać
„Hoću da pričam o tužiocima ne tako časnim, hoću da pričam o Saši Drecunu koji vodi predmet Jovanjica, kom je pala optužnica i crvena poternica za Filipom Koraćem za pokušaj ubistva. On je bio tužilac u Višem javnom tužilaštvu, padne mu ta optužnica, padne mu crvena poternica za Filipom Koraćem“, rekla je Hrkalovićeva pokušavajući da tako dokaže da je kao nagradu za postupanje u tom predmetu kojim je pogodovao Filipu Koraću, bliskom saradniku kriminalca Luke Bojovića, Drecun prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), kako bi, po rečima Hrkalović, onda tamo “upleli” u predmet Jovanjica predsednika i njegovu porodicu.
Tačno je da je istraga protiv Filipa Koraća zbog sumnji za podstrekavanje na ubistvo iz 2018. obustavljena i da je početkom te 2020. takva tužilačka odluka u delu javnosti tumačena kao posledica korupcije u pravosuđu. Tačno je i da je taj predmet vodio Saša Drecun. Dijana Hrkalović, međutim, nije u svom izlaganju kod Marića rekla da je odluka o obustavljanju istrage doneta nakon Drecunovog odlaska iz Višeg javnog tužilaštva i da je tu odluku potpisao drugi tužilac- Branislav Ilić, koji je, kako je za BIRN rečeno u tom tužilaštvu, nasledio dva Drecunova predmeta po njegovom prelasku u TOK.
“Naredbu o obustavi istrage doneo je 11.12.2019. godine zamenik javnog tužioca Branislav Ilić. Obrazloženje je bilo to što Filip Korać nije bio saslušan u ovom predmetu u svojstvu osumnjičenog, jer je nedostupan pravosudnim organima”.
U odgovoru na pitanja BIRN-a iz tužilaštva dalje navode da je u obrazloženju odluke o obustavljanju istrage navedeno i da “na predmetima korišćenim za izvršenje krivičnog dela, pre svega vatrenom oružju, nisu pronađeni njegovi (Koraćevi) tragovi prilikom DNK veštačenja. Nema ni očevidaca koji bi potkrepili sumnju da je on izvršilac. Sa odlukom je bila upoznata tadašnja viša javna tužiteljka Nataša Krivokapić koja je dana 12.12.2019. godine na naredbu o obustavi istrage stavila svoj paraf”, navedeno je u pisanom odgovoru iz Višeg javnog tužilaštva.
Iz ovoga se, naravno, ne može zaključiti da li je Drecun svojim dotadašnjim postupanjem u tom predmetu učinio sve u skladu zakonima što bi omogućilo da se ta istraga nastavi, ali je činjenica da je odluku o obustavi postupka doneo drugi zamenik tužioca, koji je, prema mišljenju tužilaca sa kojima smo razgovarali, a koji su hteli da ostanu anonimni, odluku o obustavi doneo bez objektivnog razloga, sudeći bar prema onome što je navedeno u odgovoru Višem javnom tužilaštvu.
Prvo, kažu, istraga se nikada ne obustavlja dok se ne sasluša osumnjičeni, te da u slučaju da on nije dostupan nadležnim organima, tužilac može da donese odluku o prekidu postupka, ali ne i o njegovoj obustavi.
“Pravni efekat prekida jeste to da je sve vreme i dalje na snazi poternica za izvršiocem i rešenje o pritvoru, sve dok se on ne pronađe. Obustavom istrage, ukinuta su i rešenja o pritvoru i poternica”, objašnjava jedan od tužilaca sa kojim smo razgovarali.
To, inače, piše i u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) koji kaže da se istraga može prekinuti ukoliko je “osumnjičeni u bekstvu ili inače nije dostižan državnim organima“ i u kom se dodaje da „kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, javni tužilac će nastaviti istragu.“
Dalje, naši sagovornici komentarišu i to što u obrazloženju naredbe tužioca Branislava Ilića o obustavi istrage piše da na predmetima korišćenim za izvršenje krivičnog dela, pre svega vatrenom oružju, nisu pronađeni Koraćevi tragovi prilikom DNK veštačenja. Ovakvo obrazloženje ocenjuju kao nesuvislo, budući da je Korać bio osumnjičen za podstrekavanje na ubistvo, te da se u tom slučaju i nisu mogli očekivati njegovi otisci na oružju.
Prećutkujući sve navedene informacije, Hrkalovićeva se u Ćirilici zapitala i kako to da je baš Drecunu dodeljena Jovanjica u Tužilaštvu za organizovani kriminal, u kom je poziciju, kako kaže, dobio kao nagradu za postupanje u predmetima “Korać” i “Havana”.
“Onda bude nagrađen tako što biva prebačen 1. novembra (2019.) na preporuku, a treba ispitati čija je to preporuka bila, u Tužilaštvo za organizovani kriminal, da bi 12-13 dana kasnije, 13. novembra se dešava hapšenje oko Jovanjice, baš on koji je došao tu 12 dana ranije, dobija taj predmet ’Jovanjica’. Što to nije dobio neki iskusniji tužilac u TOK-u, kome na primer, nije pala optužnica protiv Koraća. Nego je dobio baš on. Zašto je on baš tad prešao, 12 dana pred Jovanjicu, u TOK“, upitala se Hrkalovićeva.
Istina je da su ovo pitanje, još kada se u novembru 2019. saznalo da je „Jovanjica“ dodeljena Drecunu, postavljali i mnogi drugi, i to uglavnom oni koji su nastojali da se o ovom slučaju obavesti javnost u danima kada su i policija i tužilaštvo pokušavali da ga prećute i sakriju. Njihov zaključak je, međutim, bio drugačiji. Oni su, naime, smatrali da je Drecunu predmet dodeljen kao tužiocu koji se prethodno dokazao u postupku koji je kao zamenik u Višem javnom tužilaštvu vodio protiv žandarma koji su osuđeni na uslovne kazne zatvora zbog prekomerne upotrebe sile tokom incidenta koji se dogodio u vreme Parade ponosa septembra 2014. godine, u kojem su učestvovala braća tadašnjeg premijera i gradonačelnika Beograda, Andrej Vučić i Predrag Mali.
Insinuacija poput ove Hrkalovićkine, tada nije bilo. Naprotiv. U junu 2020. oglasilo se Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), za koje mnogi tužioci smatraju da je 2018. osnovano uz pomoć države kao pandan Udruženju tužilaca Srbije (UTS) koje je kritički posmatralo stanje u državi i pravosuđu. Inače, Nenad Stefanović, koji je bio predsednik tog novoosnovanog udruženja, nedavno je postavljen za višeg javnog tužioca u Beogradu umesto Nataše Krivokapić. Te 2020. pomenuto udruženje je kritikovalo i najoštrije osudilo izveštavanje pojedinih medija o Saši Drecunu, navodeći da ono predstavlja svojevrsni medijski linč i pokušaj diskreditacije, jer se napredovanje Drecuna i njegov prelazak u Tužilaštvo za organizovani kriminal vezuje isključivo za pojedine slučajeve koje je vodio, uz insinuacije da je „blizak vlasti“.
Branislav Ilić nije nasledio sve Drecunove predmete
Zamenik javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Branislav Ilić nije nasledio sve predmete koje je do odlaska u Tužilaštvo za organizovani kriminal vodio Saša Drecun, rečeno je za BIRN u tužilaštvu.
“Kada je Saša Drecun upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, njegovi predmeti su presignirani svim zamenicima javnog tužioca u prvostepenom krivičnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva. Konkretno, zamenik Branislav Ilić je radio u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu od 01.11.2017. godine kada je upućen iz Prvog Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji je već imao svoj referat od predmeta, tako da su mu dodeljeni samo pojedini predmeti Saše Drecuna, a ne ceo referat. Predmetom „Havana“ zadužen je dana 08.11.2019. godine.
Oba predmeta, i Filip Korać (kti 17/19 ) i „Havana“ (kto 76/17) dodeljeni su u rad zameniku Iliću odlukom tadašnjeg rukovodstva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, presigniranjem predmeta i upisivanjem imena i datuma od kojeg je zadužen predmetom, što je uobičajena praksa”, navode u tužilaštvu.
Slučaj Havana
Dokazivanje zavere i „montaže“ slučaja „Jovanjica“, Hrkalovićeva je nastavila iznošenjem „činjenica“ iz predmeta „Havana“, koji je, takođe, do prelaska u Tužilaštvo za organizovani kriminal, vodio tužilac Drecun.
„To je, inače, onaj tužilac kome je u vreme dok sam ja bila u MUP-u, kvalifikacija za onaj predmet ’Havana’ bila iznuda, a kad sam ja otišla iz MUP-a, kad se više nisam zanimala za taj predmet, pala kvalifikacija na prinudu. Neki laik bi rekao, nema veze prinuda – iznuda, to je sve isto, ali nije isto. Znate u čemu nije isto? U tome što se za iznudu radi i finansijska istraga, pa se onda oduzima imovina okrivljenima, koja u ovom slučaju broji nekoliko desetina stanova, ogromna imovina. A kad prekvalifikujete, kao što je to Drecun uradio, na prinudu, onda nema finansijske istrage. I onda kažem, laičkom oku to može da izgleda isto, ali u ovom slučaju, finansijski, nije isto“.
Međutim, Više javno tužilaštvo nikada nije prekvalifikovalo ovo krivično delo – takvu odluku nije doneo ni Drecun, ni tužilac Branislav Ilić, koji je nasledio ovaj njegov predmet nakon što je Drecun otišao iz tužilaštva, kažu za BIRN u VJT. Netačno je i to da je na taj način tužilac izbegao oduzimanje imovine od optuženih, jer je, prema navodima iz Višeg javnog tužilaštva, to tužilaštvo stavilo više predloga o privremenom oduzimanju imovine, pa je imovina i oduzeta, rešenjem suda.
U odgovorima na pitanja BIRN-a iz Višeg javnog tužilaštva odgovornost za kaznu koja je optuženima izrečena za blaže krivično delo, prebacuju na sud.
“U predmetu ‘Havana’ tužilaštvo nije odstupalo od prvobitne kvalifikacije krivičnog dela Iznuda iz čl. 214 KZ, nije bilo spuštanja kvalifikacije na blaže delo, već je sud u obe prvostepene presude oglasio krivim optužene za blaže krivično delo Prinuda iz čl. 135 KZ, sa čime se Više javno tužilaštvo ne slaže, pa je izjavljivalo žalbu tvrdeći da se radi o krivičnom delu Iznuda”, odgovaraju iz Višeg javnog tužilaštva navodeći da u spisima predmeta nema nikakvih podataka da je tužilaštvo menjalo kvalifikaciju ovog dela.
“Čak naprotiv, i iz samih pisanih otpravaka presude vidljivo je da je od samog starta postupano po jednoj optužnici koja tokom trajanja postupka nije pretrpela nikakve izmene.”
Inače, o ovome je ranije pisao i KRIK, u čijem se tekstu, povodom ukidanja prvostepene presude protiv dvojice optuženih – Dalibora Đorića i pripadnika Žandarmerije Vojislava Kostića, navodi da su sudije Apelacionog suda utvrdile dve greške sudije Slavice Nikolić, koja je u ovom slučaju donela prvostepenu presudu za lakše krivično delo od onog za koje ih tužilaštvo tereti.
„Nikolić je Kostića i Đorića osudila po pogrešnom članu zakona. Ona je utvrdila da su namerno prebili dvojicu muškaraca da bi im na silu uzeli 110.000 evra. Osudila ih je, međutim, po članu zakona koji podrazumeva da su ih povredili iz nehata, odnosno bez namere“, pisao je ovaj istraživački portal u februaru 2020, dodajući da je u saopštenju suda konstatovano da je „imajući u vidu navedeno, presuda kontradiktorna“.
Pomenutom optužnicom za iznudu je, osim Kostića i Đorića, bio optužen i Vladimir Popović Pop, vlasnik kazina Havana na Slaviji blizak škaljarskom kriminalnom klanu i Luki Bojoviću, koji je ubijen 1. decembra 2018, dvadesetak dana pre izricanja prve prostepene presude.
Upravo od danas pokojnog Popovića, sud je 1. juna 2018. na osnovu predloga Višeg javnog tužilaštva, doneo rešenje o oduzimanju imovine.
“Više javno tužilaštvo u Beogradu je stavilo više predloga da se oduzme imovina od okrivljenog, sada pokojnog, Vladimira Popovića i to: 1/2 kuće na Dorćolu, 1/4 stana na Dorćolu, osam ari zemljišta na Starom Gradu, hotel Panorama na Zlataru, poslovni prostor od 300m2 na spratu glavnog objekta voznog parka RTS u Ruzveltovoj bb. Takođe i 1/2 kuće u Malom Mokrom Lugu i parcela 13 i po ari na istom mestu, susvojina na kući i 2 pomoćna objekta na Vračaru, dva stana na Vračaru i još dva vanknjižna stana na Vračaru. Suvlasništvo na 3 kuće, pomoćne zgrade, zemljišta i 6 stanova na Vračaru”, navodi se iz tužilaštva u odgovoru za BIRN i dodaje da je rešenjem suda privremeno oduzeto sve osim građevinskog zemljišta na Starom gradu.
U odgovoru se, takođe, navodi da od ostalih učinilaca imovina nije oduzeta, ali nije navedeno da li je njeno oduzimanje tužilaštvo tražilo. Umesto objašnjenja, iz Višeg javnog tužilaštva pišu da su presudom okrivljeni osuđeni za krivično delo Prinuda, koje nije na spisku krivičnih dela za koje je predviđena primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Inače, sud nije doneo odluku o vraćanju imovine članovima porodice pokojnog Vladimira Popovića, jer čeka da presuda od 21.aprila 2022. postane pravnosnažna. To je druga prvostepena presuda kojom su takođe osuđeni za lakše krivično delo, zbog čega je tužilaštvo ponovo podnelo žalbu drugostepenom Apelacionom sudu, a postupak je u toku.
Treba na kraju reći da je Vladimira Popovića Popa na pomenutom suđenju zastupao advokat Miša Ognjanović, koji je ubijen iste godine, nekoliko meseci pre Popovića. U optužnom predlogu koji je podnet protiv Dijane Hrkalović zbog trgovine uticajem između ostalog piše da je uticala na načelnika Službe za specijalne istražne metode Dejana Milenkovića da izbriše deo dokaznog materijala na kom je tajno snimljen razgovor advokata Ognjanovića sa kriminalcem Dragoslavom Miloradovićem u maju 2018. godine. U tom materijalu zabeležen je deo razgovora u kom Ognjanović govori o Hrkalovićkinim vezama sa kriminalcem Darkom Elezom, o njenom uticaju na sudski postupak poznat pod nazivom „ubistvo na šinama“ i detaljima iz njenog privatnog života. Advokat Ognjanović, koji je dovođen u vezu sa kriminalnom organizacijom Filipa Koraća, dva meseca kasnije je ubijen, a njegovo ubistvo nije rasvetljeno.
