Kontroverze i optužbe u slučaju Jovanjica: Uloga tužioca Saše Drecuna pod lupom

Kako (ne)napreduje suđenje u slučaju „Jovanjica“, a posebno nakon optužbi policijskog inspektora Dušana Mitića koji je svedočeći 15. juna ove godine u Specijalnom sudu za organizovani kriminal govorio o navodnoj opstrukciji predmeta i pritiscima tužioca Saše Drecuna tokom istrage, postupanje tog tužioca u ovom slučaju našlo se pod lupom.

Nove primedbe na način postupanja tužioca tokom istrage izneo je u nastavku suđenja, početkom septembra, inspektor IV odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Milan Isakov, koji je 13. novembra 2019. zajedno sa nedavno smenjenim načelnikom tog odeljenja Slobodanom Milenkovićem, na auto-putu ka Nišu, zbog bahate vožnje, zaustavio automobil u kom je bio suvlasnik Jovanjice Predrag Koluvija, koji je potom i uhapšen. 

Isakov je u svojstvu svedoka, između ostalog, rekao da mu je bilo čudno to što su mu na salušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal tokom istrage o Jovanjici u martu 2020, postavljana pitanja kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, a ne o proizvodnji droge.

„Tokom istrage, većina saslušanja je bila kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, o tome kojom brzinom smo vozili, kojom trakom sam išao, a tužioca nije interesovalo kako je moguće da jedno vozilo koje nije službeno ima blinkere. Čudi me da tužilaštvo nije interesovalo da je jedno imanje na kom je uzgajana marihuana obezbeđivala BIA i VOA”, rekao je Isakov.

Milenković i Mitić nedavno su smenjeni sa svojih pozicija – Milenković više nije načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, a Dušan Mitić više nije na čelu operative. Njihov advokat Zdenko Tomanović kazao je da ta odluka „predstavlja, pre svega, direktno sprečavanje dalje istrage i provere operativnih saznanja koja projekat ‘Jovanjica’ vode do centara moći u našoj državi“, kao i da je ta smena “osveta policajcima i pritisak pred dolazeće svedočenje“.

Milenković se na poslednjem ročištu 6. septembra, zbog bolovanja, nije pojavio u sudnici Specijalnog suda, gde bi nakon Mitića, Isakova i još dvojice kolega koji su iskaze već dali, takođe u svojstvu svedoka, trebalo da bude ispitan pred sudskim većem sudije Zorana Ganića. Pošto su smenjeni, Milenković i Mitić su od nadležnih zatražili da im se hitno dodeli fizička zaštita nakon što su iz kredibilnih izvora došli do informacija da im je ugrožena bezbednost. Od 4. septembra obezbeđuje ih Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ). 

Svedočeći u junu i julu ove godine Dušan Mitić, tada još uvek na poziciji šefa operative IV odeljenja beogradske policije, kazao je da je bio veoma iznenađen pritiscima tužioca Drecuna, koji je tražio da vlasnik kompanije Jovanjica Predrag Koluvija bude drugoosumnjičeni u krivičnoj prijavi koju je policija podnela tužilaštvu nakon policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019.

Mitić je naveo i da je tužilaštvo odlagalo sa sečenjem biljaka pronađenih na Koluvijinom imanju, kao i da ga je Drecun tokom istrage ispitivao kao advokat odbrane, a ne kao tužilac i da „nije štitio svoje policajce“.

Tužioca Drecuna u dosadašnjem toku postupka, najviše su napadali advokati okrivljenih tvrdnjama da ometa proces, jer je medijima dostavio optužnicu pre nego što je održano pripremno ročište i da su dokazi u optužnici nezakoniti. U predmetu “Jovanjica 2” jednom je traženo i njegovo izuzeće. S druge strane, svedočenje inspektora Mitića prvi put implicira da je tužilac radio u korist optuženih i da je učestvovao u pokušaju zataškavanja slučaja. 

Pre Mitića, o kontroverznoj profesionalnoj biografiji tužioca Drecuna pisali su samo pojedini  mediji. O napredovanju tužioca Drecuna iz Višeg javnog tužilaštva u Tužilaštvo za organizovani kriminal nakon okončanja sudskog postupka protiv žandarma koji su se 2014. godine sukobili sa bratom tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pisao je i BIRN kada je u novembru 2019. godine u javnost procurila informacija o zapleni na Jovanjici.

U Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Drecun je privremeno upućen neposredno pre policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019. godine, na zakonom predviđen period od četiri godine. Po dolasku u TOK, kako je BIRN utvrdio uvidom u katastar, Drecun je na kredit kupio stan od 109 kvadrata u Beogradu na vodi. Iz docnijeg razgovora sa tužiočevom suprugom Jelenom Drecun, BIRN saznaje da je porodica Drecun kupila ne jedan, već dva stana, oba u Beogradu na vodi, ali ona kaže da njihova imovina nije uvećana, već samo preraspoređena, te da umesto dosadašnjih osam, imaju pomenute dve.

Podaci iz imovinskih karata javnih funkcionera u državnim organima, čija je nadležnost suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ne objavljuju se na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Te podatke Agencija može da objavi tek po isteknu dve godine od prestanka javne funkcije. To dodatno ograničava javnu kontrolu i mogućnost da se utvrdi da li je imovina uvećana legalno stečenim prihodima, kažu analitičari i stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao i dodaju da bi to zakonsko rešenje trebalo preispitati. Kažu i da bi imovinu u konkretnom slučaju mogla i morala da preispita Agencija za sprečavanje korupcije.

Period od četiri godine, koliko tužilac Drecun po zakonu može da provede u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ističe 31. oktobra. U odgovoru poslatom BIRN-u 1. septembra, iz ovog tužilaštva nisu konkretno odgovorili na pitanje da li je će on nakon tog roka ipak ostati tužilac za organizovani kriminal i postupajući tužilac u predmetima Jovanjica 1 i 2 navodeći da su uputili dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva od kojih su tražili da donesu blagovremenu odluku u vezi sa njegovim statusom “s obzirom da period na koji je upućen ističe 31.10.2023. godine”.

Pravni stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao kažu da postoje zakonski uslovi da i nakon isticanja ovog roka, Drecun ostane u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ujedno ocenjuju da privremeno upućivanje tužilaca u druga tužilaštva nije dobro rešenje, jer to sputava samostalnost tužioca koji je “na kratkoj uzici” i u svakom trenutku može biti vraćen u tužilaštvo iz kog je došao.

Osim što je pre preuzimanja slučaja „Jovanjica“, najvećeg u karijeri, tužilac Drecun bio poznat po vođenju slučaja protiv pripadnika Žandarmerije osuđenih na uslovne zatvorske kazne, jer su na Paradi ponosa 2014. godine intervenisali protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, braće aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, koji su tom prilikom zadobili udarce pendrecima, tužioca je počeo da bije loš glas i nakon optužbi da je zaslužan za kampanju u tabloidima protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića koji je utvrdio da su žandarmi upotrebili prekomernu silu, ali i da su Vučić i Mali izazvali reakciju policije.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su na pitanja BIRN-a u vezi sa optužbama koje je inspektor Mitić izneo u vezi sa načinom postupanja tužioca Drecuna odgovorili da to tužlaštvo proverava iznete tvrdnje, preduzimanjem određenih dokaznih radnji. Dodaju da informacije o toku postupka ne mogu da saopšte, budući da se radnje preduzimaju u predistražnom postupku koji je strogo poverljiv. Iz TOK-a je negirano i da se odugovlačilo sa sečenjem biljaka na Jovanjici, uz tvrdnju da je sve rađeno u skladu sa zakonom. Iz TOK-a nam nije stigao odgovor u vezi sa imovinom tužioca Drecuna, uz obrazloženje da to nije u nadležnosti tog tužilaštva. 

Redakciji BIRN-a se, međutim, nakon što su nam stigli odgovori iz tužilaštva, javila Jelena Drecun, supruga tužioca Saše Drecuna, rekavši da ona želi da objasni poreklo novca kojim su kupljeni stanovi u Beogradu na vodi, budući da njenom suprugu pravila komuniciranja i hijerarhije u TOK-u, to ne dozvoljavaju.  

Ona je u razgovoru za BIRN rekla da su u Beogradu na vodi kupili dva stana i da je kupovina finansirana sredstvima od prodaje osam porodičnih nepokretnosti i dva stambena kredita. Ocenila je i da se kampanja protiv njenog supruga vodi kako bi on bio isključen iz predmeta Jovanjica nakon 31. oktobra ove godine, kada mu ističe zakonski rok na koji je upućen na privremeni rad u TOK-u.

Sporo suđenje u slučaju Jovanjica

U oktobru će biti tri godine od kako je počelo suđenje u predmetu “Jovanjica 1”, koje je zapelo u novembru prošle godine kada je sudsko veće sudije Zorana Ganića odlučilo da iz spisa predmeta izdvoji jedan od ključnih dokaza – oko 660 kilograma kanabisa pronađenog na imanju, koji je prema optužnici, bio osušen i spakovan za prodaju.

Tu odluku, međutim, ukinuo je Apelacioni sud i vratio je prvostepenom Ganićevom veću na ponovno odlučivanje, naloživši da prethodno budu saslušana petorica inspektora IV odeljenja. Osim Mitića koji je svedočio 15. juna i 11. jula ove godine, u aprilu su svoje iskaze dali i Miloš Jurišević i Ljubomir Petrović. Pred sudom je 6. septembra, takođe u svojstvu svedoka, ispitan inspektor Milan Isakov, dok se Slobodan Milenković ponovo nije pojavio u sudnici, jer je i dalje na bolovanju. Milenković se, kako je objavio N1, zbog zdravstvenog stanja neće pojaviti ni na narednim ročištima koja su zakazana za 27. i 28. septembar ove godine.

Predmet po optužnici “Jovanjica 2“, koja je ključna, jer tereti mahom pripadnike MUP-a, BIA i VOA za pružanje zaštite Predragu Koluviji, nije započelo ni nakon više od dve i po godine od pravosnažnosti te optužnice. Suđenje ne može da započne, jer već skoro dve i po godine nije održano pripremno ročište, što je preduslov za početak sudskog postupka. Nakon 20 bezuspešnih pokušaja da se ono održi, naredno je zakazano za kraj septembra.  

Optužnicama nisu obuhvaćeni tadašnji direktor BIA Bratislav Gašić i prvi čovek beogradskog centra BIA Mirko Škero, koje su, kako je Mitić rekao tokom svedočenja u julu ove godine, inspektori IV odeljenja nameravali da uhapse.

„Naša intencija je bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića. Načelnik IV odeljenja Slobodan Milenković je najpozvaniji da vam o tome govori, on je od tužilaštva tražio da se Škero i Gašić procesuiraju, a nakon toga, kada je to procurilo, počeli su učestali pritisci prema nama“, kazao je Mitić u Specijalnom sudu.

Dušan Mitić svedočio o pritiscima i opstrukcijama tokom istrage o Jovanjici

„Što se tiče samih pritisaka koji su bili u ’Jovanjici’, osim naravno nesečenja marihuane koje je trajalo, ponavljam, sedam dana… bila je situacija koja je mene malo i neprijatno iznenadila 14. (novembra 2019, dan nakon policijske akcije na Jovanjici, prim. aut.), ja sam bio u Dimitrovgradu, Jurišević (Miloš, inspektor IV odeljenja koji je predvodio policijski tim tokom pretresa Jovanjice, prim. aut.) me je zvao i rekao mi je da tužilac Drecun vrši pritisak na njega tražeći da Koluvija bude drugoosumnjičeni na krivičnoj prijavi.“

Ovako je inspektor Mitić opisao situaciju u kojoj je na njegovog kolegu Miloša Juriševića (takođe svedočio pred specijalnim sudom u aprilu ove godine), zamenik tužioca Saša Drecun vršio pritisak da Koluvija ne bude označen kao prvoosumnjičeni u krivičnoj prijavi koju policija podnosi tužilaštvu. Mitić kaže da ga je o svemu tome Jurišević obavestio telefonom i da je zbog tih zahteva tužioca, bio veoma uzbuđen. Objasnio je i da je tu informaciju od Juriševića dobio u Dimitrovgradu, gde mu se pridružio i tadašnji načelnik IV odeljenja Slobodan Milenković, zbog jedne druge akcije zaplene narkotika.

“To je bilo nešto gde je Jurišević doživeo, mogu reći onako vrlo veliku neprijatnost. …Jurišević me je zvao sigurno jedno pet, šest, sedam puta na regularnu vezu. Ja puštam ga na spikerfon da čuje tu i Boban (Slobodan Milenković, prim. aut.)… Ja sam rekao – Polako Jure….Ako je došlo do mimoilaženja u pogledu nečega, rešićemo to. Na kraju krajeva, Drecun mene zna, kaži – Mitić smatra i Milenković da Koluvija mora biti prvoosumnjičeni. Posle toga se desilo da je čak i načelnik Munižaba (Milenko, tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije za grad Beograd, prim. aut.) zvao i tražio da Predrag Koluvija isto bude drugoosumnjičeni“, posvedočio je inspektor Mitić.

Povodom tvrdnji inspektora Mitića da je tužilac Drecun tražio da Predrag Koluvija bude drugoosumnjičeni u krivičnoj prijavi, BIRN je pitao tužioca Drecuna ko je u tom slučaju trebalo da bude prvoosumnjičeni, odnosno suorganizator nezakonitog posla na Jovanjici? Iz tužilaštva su odgovorili da se nakon Mitićevog svedočenja pristupilo proverama iznetih tvrdnji, da se one preduzimaju u predistražnom postupku i da tužilaštvo “za sada ne može davati informacije o toku postupka”.

To je samo jedna od nekoliko optužbi upućenih na rad Tužilaštva za organizovani kriminal i tužioca tog tužilaštva Saše Drecuna, koji je potpisao obe optužnice u slučaju „Jovanjica“. Mitić je praktično naveo da je to tužilaštvo, osim policije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojno-obaveštajne agencije (VOA), bilo u funkciji vršenja pritiska na policajce IV odeljenja, u funkciji opstrukcije predmeta i pokušaja da se slučaj zataška. Mitić je takođe ukazao na odugovlačenje tužilaštva sa sečenjem biljaka pronađenih na imanju „Jovanjica“, što je pojačalo sumnje policajaca IV odeljenja da je u toku priprema za uništavanje dokaza na Jovanjici. 

Podsetimo da je prilikom upada na imanje, policija pronašla oko 65.000 stabljika kanabisa, a nekoliko dana kasnije i oko 660 kilograma te biljke u suvom stanju, spakovane za prodaju. 

Mitić je objasnio da je praksa takva da kada se pronađu biljke za koje postoji sumnja da je marihuana, da se njihovo uzorkovanje radi odmah i da se istog dana kada stignu prvi rezultati veštačenja, pristupa njihovom sečenju, s obzirom na to da su te biljke dokaz u postupku. Sečenje biljaka se obavlja po naredbi postupajućeg tužioca. Ovoga puta, međutim, na naredbu tužioca Drecuna čekalo se, prema Mitićevim rečima, čak sedam dana.

„Ono što je negativni kuriozitet i ono što je mogu reći presedan, jeste da se nije krenulo sa sečenjem prvog dana, hajde da kažemo s obzirom da su to neki popodnevni sati ili ne znam večernji sati, a nije se seklo punih sedam dana i to je vrlo negativan kuriozitet u našem postupanju i to tretiramo kao jedan oblik pritiska…. U praksi našoj nikada se nije desilo da kada uđemo u neki objekat, čak i na grandioznost i na veličinu, OK nesporno je, trajaće pretres dugo, ali ako je u pitanju sečenje, kada se uradi uzorkovanje, radi se bukvalno odmah“, rekao je Mitić, dodavši da je izostanak naredbe za sečenje kanabisa na Jovanjici zapravo bio sinhronizovan sa pripremama za uništavanje dokaza koje je policija pronašla na imanju. 

„Milenković je preko operativnih veza dobio jasno saznanje da je već krenula procedura ugrožavanja tragova na Jovanjici i da smo ugroženi i mi, da je ugrožena Jovanjica. Druga operativna veza… je rekla Milenkoviću da upravo razlog odlaganja sečenja je upravo razlog gde se čeka momenat kako da se uništi objekat“, rekao je Mitić.

Zbog odugovlačenja tužilaštva da izda naredbu za sečenje biljaka, Slobodan Milenković, tadašnji načenik IV odeljenja, koji je sa te funkcije smenjen krajem avgusta ove godine, uputio je dopis TOK-u tražeći izjašnjenje tog tužilaštva o razlozima zbog kojih se ne kreće u seču biljaka, ali zvanični odgovor je izostao, rekao je Mitić.

„Tužilaštvo nije odgovorilo dopisom, nego je napravilo jedan sastanak. Na tom sastanku, ne mogu se setiti da li je Milenković spomenuo tužioca Drecuna, ali spomenuo je tužioca Nenadića i tužilac Nenadić je rekao – pa nećemo valjda čoveku naneti štetu, polako“, preneo je Mitić razgovor svog šefa Slobodana Milenkovića sa glavnim tužiocem TOK-a Mladenom Nenadićem.

Prepričao je Mitić i jedan telefonski razgovor, koji je tužilac Saša Drecun obavio pred Milenkovićem.

„Milenković mi je takođe sugerisao da je neprijatno bio iznenađen upravo kada je bio kod tužioca Drecuna, da li je to bio drugi ili treći dan, gde tužilac Drecun u momentu razgovora sa Milenkovićem, priča i na telefon sa svojim kumom koji je visokopozicionirani radnik Bezbednosno-informativne agencije, i tako komunicira o predmetu, da li je predmet…, pa nije kume ima vas malo, vas izgleda više, i tako to. To je vrlo bilo neprofesionalno, Milenković je bio začuđen i rekao – čoveče, mi smo sami u ovom predmetu.“

Na pitanje BIRN-a zašto je tužilac Drecun čekao sedam dana da izda naredbu za sečenje biljaka pronađenih na Jovanjici, kako je to tokom svedočenja tvrdio inspektor Dušan Mitić, iz tužilaštva su odgovorili da je to tužilaštvo “u svemu postupalo u skadu sa pozitivnim propisima i ni na koji način nije odugovlačilo sa davanjem naloga za sečenje sadnica sa imanja Jovanjica”.

Podsetimo, pripadnici IV odeljanje su policijskoj akciju na Jovanici sproveli 13. novembra 2019. godine. Iz tužilaštva odgovarajući BIRN-u navode da je 18. 11. 2019 godine, odnosno pet dana kasnije, održan sastanak sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede nakon čega su fitosanitarni inspektori istog dana izvršili pregled biljaka, “kada je i dobijeno pozitivno mišljenje za sečenje biljaka”.

U odgovoru se dalje navodi da je tužilaštvo zahtevalo ponovno pretresanje Jovanjice pa je 18.11.2019. godine na imanju pronađeno 662 kilograma osušene biljne materije i 21.770 biljaka i da je 19.11.2019. godine Nacionalni centar za kriminalističku forenziku konstatovano da se radi o opojnoj drogi, “zbog čega su se tek tada stekli uslovi da se započne sa sečenjem biljaka pronađenih u Jovanjici”. Tužilaštvo za organizovani kriminal navodi da je izdalo nalog i da je sledećeg dana – 20.11.2019 godine započeto sečenje biljaka. 

Odgovor tužilaštva pokazuje da je između otkrivanja Jovanjice i početka seče biljaka zaista proteklo sedam dana, kao što je Mitić i rekao u svom svedočenju. 

Od samog početka, još od policijske akcije na Jovanjici 13. novembra 2019. godine, bilo je jasno da se ovaj slučaj želi što duže zadržati izvan pažnje javnosti. Na policijsko saopštenje o akciji na tom imanju čekalo se čak 13 dana. Iako policija uobičajeno žuri da se pohvali svakim gramom zaplenjene droge, u slučaju „Jovanjice”, na kojoj je zaplenjeno skoro četiri tone kanabisa u svežem stanju, to nije bio slučaj.     

Dušan Mitić o Saši Drecunu: „Nije štitio svoje policajce“

Inspektor Dušan Mitić je završavajući svoje svedočenje pred Specijalnim sudom 11. jula ove godine, izneo još nekoliko optužbi na račun tužioca Saše Drecuna, a pitanja koja je tužilac postavljao ovom svedoku više su priličila onim kakva tužilac postavlja okrivljenima u postupku ili onima koja svedoku tužilaštva postavlja odbrana, odnosno advokati okrivljenih. 

Tokom Drecunovog ispitivanja Mitića pred Specijalnim sudom 11. jula, koje je na momente bilo na ivici verbalnog incidenta, policijski inspektor je rekao da tužilac nije hteo da zaštiti policajce od pritisaka i dodao da je bio zapanjen načinom na koji ga je tužilac Drecun ispitivao tokom istrage 4. marta 2020. godine.

“U istrazi sam bio zatečen i zapanjen, pošto tužilac nije želeo da čuje moja operativna saznanja… Vi ste mi, sudija, dozvolili da govorim. Zapanjilo me je to i da mi je tužilac i tada, tokom prve izjave, postavljao pitanja kao branilac. Rekao je da posredna saznanja nisu bitna, on tada sve vreme koristi izraz konoplja, isto kao i odbrana, dok ja govorim marihuana. Imao sam utisak tokom ispitivanja da se tužilac boji da se čuje istina“, rekao je Mitić i dodao da želi da napomene da nije u ratu sa tužiocem, ali da je „zabrinjavajuće njegovo kolebanje i to što nije štitio svoje policajce“.

Iako je tužilac Drecun tokom neobičnog ispitivanja inspektora Mitića želeo da pokaže kako se TOK veoma angažovao oko slučaja „Jovanjica“, zbog čega je u jednom trenutku rekao i da takva pitanja postavlja da bi odbranio svoj ugled i ugled institucije u kojoj radi, mnoga pitanja su posle svega, ostala otvorena. Jedno od njih je i zbog čega TOK nije ispitao ulogu tadašnjeg direktora BIA Bratislava Gašića, kog su, kako je Mitić rekao tokom svedočenja u julu ove godine, inspektori IV odeljenja nameravali da uhapse.

BIRN je glavnom tužiocu Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) Mladenu Nenadiću, i tužiocu Saši Drecunu postavio pitanje da li su TOK i postupajući tužilac Saša Drecun ispitivali ulogu bivšeg direktora BIA Bratislava Gašića i šefa beogradskog centra BIA Mirka Škera, za koje su inspektori IV odeljenja Dušan Mitić i Slobodan Milenković od TOK-a još tokom istrage, tražili da budu privedeni. Pitali smo i ukoliko TOK nije istraživao njihovu ulogu, zbog čega nije. 

Iz tužilaštva je stigao odgovor u kome se navodi da je odluka o pokretanju postupka u predmetima “Jovanjica 1” i “Jovanjica 2” protiv Predraga Koluvije i ostalih doneta na osnovu “svestrane analize svih dokaza prikupljenih tokom predistražnog i istražnog postupka”, i da je za “sva lica za koja su postojali dokazi da su uključeni u kriminalne aktivnosti pokrenut istražni postupak i podignuta optužnica”.

Iz tužilaštva su izbegli da odgovore na konkretna pitanja BIRN-a u vezi sa Bratislavom Gašićem i Mirkom Škerom, tako da se iz odgovora tužilaštva ne može zaključiti da li je ispitivana njihova uloga u slučaju Jovanjica, i ako nije, zašto nije. 

Ko je Saša Drecun

Tužilac za organizovani kriminal Saša Drecun je, kako je BIRN pisao još u novembru 2019. godine, u Tužilaštvo za organizovani kriminal upućen iz Višeg javnog tužilaštva nešto pre policijske akcije na Jovanjici. Prema BIRN-ovim saznanjima koja potvrđuje i podatak iz registra javnih funkcionera Agencije za sprečavanje korupcije, on je u TOK došao 1. novembra 2019, nepune dve nedelje pre policijske akcije na Jovanjici. 

Prema tada važećem Zakonu o javnom tužilaštvu, rešenje o upućivanju u tužilaštvo posebne nadležnosti donosio je Republički javni tužilac, na predlog tužioca tužilaštva posebne nadležnosti (TOK) na period ne duži od četiri godine. Prema novom zakonu koji je stupio na snagu u maju ove godine, nakon isteka roka (koji je po novom zakonu tri, a ne četiri godine) na koji je tužilac upućen, ne postoji mogućnost ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. 

Na pitanje BIRN-a upućenog Tužilaštvu za organizovani kriminal – da li će tužilac Saša Drecun ostati u tužilaštvu i nakon 31. oktobra 2023. kada mu ističe zakonski rok od četiri godine na koji je upućen na rad u TOK iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao i da li postoji mogućnost da ovaj predmet, nakon tog roka, bude dodeljen nekom drugom tužiocu, iz TOK-a su odgovorili da je to tužilaštvo 7. jula 2023. godine uputilo dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva u kome im ukazuju “da rešenja o upućivanju za određeni broj upućenih zamenika, a sada javnih tužilaca ističe u narednom periodu, kao i da izvesni broj javnih tužilaca odlazi u penziju” zbog čega je potrebno “donošenje odluke Vrhovnog javnog tužioca o statusu upućenih javnih tužilaca, posebno ukazujući i na činjenicu da je u odnosu na javnog tužioca Sašu Drecuna, neophodno da se odluka donese blagovremeno, s obzirom da period na koji je upućen ističe 31.10.2023. godine”.

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić za BIRN kaže da, po njegovom mišljenju, ne postoje smetnje da Drecun ostane u TOK-u i nakon 31. oktobra, odnosno da još jednom bude privremeno upućen na rad u to tužilaštvo iz matičnog Višeg javnog tužilaštva.

“U konkretnom slučaju, ako je neko privremeno upućen po starom zakonu, a ispunjava uslove da bude upućen po novom zakonu, iako zakon ne reguliše tu situaciju, iz logike i prirode stvari proizilazi da on nije konzumirao to pravo upućivanja u tužilaštvo posebne nadležnosti po novom zakonu, već po starom zakonu koji nije imao ograničenje u broju upućivanja kao što to ima novi, tako da on sada može biti ponovo upućen, ali samo jednom na tri godine kako to propisuje novi zakon“, kaže Ilić.

On smatra i da rešenje o privremenom upućivanju tužilaca iz matičnog u neko drugo tužilaštvo nije dobro rešenje, jer je to neka vrsta kvazi-izbora, odnosno zamena za izbor, a to je naročito sporno kod tužilaca posebne nadležnosti, jer on ne treba da bude poseban samo po toj vrsti nadležnosti, već i po garancijama samostalnosti.

„Kada je neko upućen, on je na kratkoj uzici, jer to rešenje svakog trenutka može biti stavljeno van snage i tužilac bi mogao biti vraćen u tužilaštvo iz kog je došao“, ocenjuje Ilić i dodaje da je novo rešenje bolje, jer je rok trajanja skraćen sa četiri na tri godine, kao i zbog toga što tužilac može biti privremeno upućen u tužilaštvo posebne nadležnosti samo jednom. 

Po dolasku u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Drecun zadužuje “Jovanjicu”, “najveći” i politički najosteljiviji predmet organizovanog kriminala, u kakvima ovaj tužilac do tada nije postupao.

Na pitanje BIRN-a upućenom tužilaštvu o tome da li je tužiocu Saši Drecunu “Jovanjica” bila prvi predmet po dolasku u Tužilaštvo za organizovani kriminal, iz tog tužilaštva odgovaraju da Jovanjica nije bio prvi predmet kojim je zadužen, “ali je bio prvi istražni predmet odnosno predmet u kom je doneta naredba o sprovođenju istrage i prvi predmet za koji je javnost posebno zainteresovana”.

Šta je Drecun radio pre dolaska u Tužilaštvo za organizovani kriminal?

Pre dolaska u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Drecun je kao zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu vodio još jedan politički vrlo osetljiv slučaj – protiv pripadnika Žandarmerije koji su 2014. godine za vreme Parade ponosa intervenisali protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, braće tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića i tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, koji su tom prilikom zadobili udarce pendrecima.

“Tužilaštvo je dokazalo da je primena sile očigledno išla ka tome da se oštećeni zastraše i kazne“, naveo je, prema pisanju N1, Drecun u aprilu 2019. godine na završetku ponovljenog suđenja, nakon kog su sedmorica žandarma osuđena na uslovne kazne od po osam meseci sa rokom provere od tri godine.

Tokom iznošenja završne reči Drecun je tvrdio da su se i Mali i Vučić, kao i dvojica pripadnika njihovog obezbeđenja uredno legitimisali pripadnicima Žandarmerije, koji su zbog održavanja Parade ponosa u Beogradu, bili u kordonu na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, izvestio je N1.

Drecun je rekao i da je dokazao da Vučić i Mali nisu napali optužene žandarme, kao i da Andrej Vučić nije udario jednog od njih, niti je flašicom gađao žandarma i povredio ga. Optužio je pripadnike Žandarmerije, koji su u sudu bili u svojstvu svedoka, da su svojim svedočenjima namerno lagali, pokušavajući da umanje krivicu svojih kolega.

Šest meseci kasnije iste godine, Drecun je upućen u TOK, a pojedini mediji su ukazali na to da je premeštaj usledio nakon dobro vođenog postupka protiv žandarma, kao i posle tužiočevog doprinosa kampanji protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića.

Naime, nakon što je ubrzo posle pomenutog incidenta, tadašnji ombudsman Saša Janković ispitivao navedeni događaj i utvrdio da su žandarmi upotrebili prekomernu silu, ali i da su Vučić i Mali izazvali reakciju policije, zbog čega je podneo krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika Kobri koji su bili u njihovoj pratnji, 2015. godine lansirana je afera „pištolj“ o samoubistvu Jankovićevog prijatelja koje se dogodilo 20 godina ranije. 

Tabloidi i provladini mediji sa nacionalnom frekvencijom mesecima su taj slučaj koristili za kampanju koju su vodili protiv Jankovića.

Janković je docnije, u intervjuu za Nedeljnik, optužio upravo tužioca Drecuna za to što je slučaj samoubistva njegovog prijatelja dospeo u javnost.

„Zamenik državnog tužioca koji vodi poznati slučaj u kome su učesnici bili žandarmi, vojni policajci i braća predsednika Vlade i gradonačelnika, i u kome je moja kontrola rada policije i, posebno, Vojno-bezbednosne agencije uzburkala duhove, dakle isti taj zamenik tužioca u momentu u kome javnost nije znala za tragediju koja se desila pre više od 20 godina, telefonom je naložio da se spisi predmeta o samoubistvu mog prijatelja uzmu iz policijske arhive i bez ikakvog službenog traga dostave šefu kabineta ministra unutrašnjih poslova. Petnaestak dana kasnije, jedan tabloid je počeo medijsku kampanju, u čemu mu se pridružila TV stanica sa nacionalnom frekvencijom“, rekao je tada Janković.

Pitali smo tužioca Drecuna da li su ti navodi tačni. U odgovoru koji smo dobili iz Tužilaštva za organizovani kriminal stoji da se ovo pitanje “ne odnosi na rad Saše Drecuna u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i ovo tužilaštvo ne može davati odgovor na njega, već drugi nadležni organi koje pominjete”.

Tužilac Drecun po dolasku u TOK kupio dva stana u Beogradu na vodi

Uvidom u katastar, BIRN je otkrio da je u leto prošle godine, tužilac Saša Drecun podigao kredit za kupovinu stana i garaže u Beogradu na vodi, poznatom po vrtoglavoj ceni kvadrata. U vezi sa ovom kupovinom, BIRN se obratio tužiocu Drecunu preko Tužilaštva za organizovani kriminal, ali odgovor u vezi sa tužiočevom imovinom nismo dobili, uz obrazloženje da to nije u nadležnosti TOK-a. BIRN-u se posle ovoga, međutim, javila supruga tužioca Drecuna, koja je rekla da ona želi da objasni poreklo novca kojim je nepokretnost stečena i tada smo od nje saznali da je to zapravo drugi stan koji je porodica Drecun kupila u Beogradu na vodi, a da je prethodni kupila godinu dana ranije, 2021. godine.    

Posedovanje stana u ovom kvartu postalo je pitanje prestiža u krugovima koji sebe nazivaju srpskom elitom, pa je Beograd na vodi posebno interesantan estradi, sportistima, raznim biznismenima, ali i političarima, funkcionerima i uopšte pojedincima bliskim vlastima. Izgradnja ovog dela grada godinama se označava kao sumnjiv, netransparentan i koruptivni posao, koji je jedan od najviše osporavanih projekata zaključenih između Srbije i Emirata.  

Za kupovinu drugog stana, onog kupljenog u leto 2022. godine, tužilac Drecun je, kako piše u zabeležbi u katastru nepokretnosti, podigao kredit, zbog čega je na taj stan upisana hipoteka. Reč je o četvorosobnom stanu površine nešto veće od 109 kvadratnih metara i o garaži od 12 i po kvadrata. Tužilac će zvanično postati vlasnik pomenutih nepokretnosti kada zgrada u kojoj se one nalaze, bude u potpunosti izgrađena i upisana u katastar.

Za pomenuti stan i garažu u izgradnji, čiji je investitor preduzeće „Beograd na vodi“, kako piše u zabeležbi u katastru, Drecun je 18. jula prošle godine sa bankom zaključio ugovor o kreditu u iznosu od 243.515,70 evra, a rok vraćanja je 204 meseca, odnosno 17 godina. U istoj zabeležbi o hipoteci na pomenutim nepokretnostima piše i da ukupan iznos koji dužnik treba da isplati na ime odobrenog kredita, sa pripadajućim kamatama i troškovima obračunatim na dan zaključenja ugovora o kreditu, iznosi 306.870 evra. 

Na dan zaključenja ugovora o kreditu, rata je iznosila oko 1.500 evra, dok je danas zbog rasta kamata rata ovog kredita, za godinu dana porasla za više od 350 evra i iznosi oko 1.870 evra, izračunao je za BIRN jedan bankar. Sa rastom rate za kredit, raste i ukupan dug koji banci treba da se isplati na ime odobrenog kredita.

Kolika je mesečna zarada Saše Drecuna kao tužioca u TOK-u, kao i da li je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio sve nepokretnosti, nije moguće proveriti, budući da zakon obavezuje Agenciju da u javno dostupnom registru ne objavljuje podatke o imovini i prihodima javnih funkcionera u državnim organima, čija je nadležnost suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Te podatke Agencija može da objavi tek po isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.

“U vezi sa pitanjima koja ste nam uputili obaveštavamo Vas da je Saša Drecun, javni tužilac u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo Agenciji za sprečavanje korupcije 11 izveštaja o imovini i prihodima. Imajući u vidu da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal državni organ, nadležan za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma u skladu sa Zakonom organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, to podaci iz Izveštaja Saše Drecuna, javnog tužioca u navedenom tužilaštvu, nisu dostupni javnosti“, navodi se u odgovoru koji je Agencija za sprečavanje korupcije uputila BIRN-u.

Zbog čega se ovakvo rešenje u zakonu nalazi već godinama i zbog čega javnost ne može da prati promene u prihodima i imovini funkcionera koji postupaju u slučajevima organizovanog kriminala? U susednoj Crnoj Gori, na primer, ne samo da su javno dostupni podaci specijalnog državnog tužioca, već i članova njegove porodice. 

Da li praćenje tih podataka može smanjiti mogućnost korupcije kod nosilaca pravosudnih funkcija koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala?

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija kaže za BIRN da takvo rešenje u zakonu nije dobro, ali da javnost ni na osnovu objavljenih podataka svakako ne može pouzdano da zaključi ništa o tome da li je uvećanje imovine zasnovano na legalnim prihodima ili ne.

“Na primer, iz izveštaja se može videti da je funkcioner stekao nekretninu za vreme mandata, ali ne, na primer, da li je ranije posedovao ušteđevinu u toj vrednosti, niti kolike je zarade ostvarivao iz privatnih izvora ili šta su posedovali članovi porodice”, kaže Nenadić i dodaje da je sve još teže sa onim funkcionerima za koje se ne objavljuju ni ti izvodi iz izveštaja.

U konkretnom slučaju se postavlja pitanje da li je stan kupljen legalnim prihodima, a to ne možemo da znamo i to može da utvrdi samo Agencija za sprečavanje korupcije, kaže Nenadić. On dodaje da ne bi da komentariše to što je stan kupljen u Beogradu na vodi, jer to sa stanovišta zakona nije bitno, osim što implicira visoku cenu, i u još jednom slučaju. 

“Sa stanovišta obaveza iz Zakona o sprečavanju korupcije nije od značaja to što se stan nalazi u Beogradu na vodi, izuzev ako bi postojale sumnje da je plaćena vrednost manja od uobičajene na toj lokaciji. Bez obzira na netransparentnost ugovaranja tog projekta i štetnost ugovoranja bez konkurencije, ništa od toga nije predmet ispitivanja tužilaštva, jer je postupanje Vlade „pokriveno“ međudržavnim sporazumom i lex specialisom, a drugi zakoni su stavljeni van snage. Zato je kod tužioca pitanje poštovanja zakona vezano jedino za to da li je tužilac imao legalne prihode za kupovinu, i da li je dobio neki netržišni popust, a to se ne može zaključiti na osnovu onog što je javnosti poznato”, zaključuje Nenadić i ponavlja da to treba da utvrdi Agencija.

On smatra i da bi rešenje u Zakonu koje predviđa da se imovina specijalnih tužilaca i sudija ne objavljuje, trebalo preispitati.  

“Pošto se upravo menja Zakon o sprečavanju korupcije, trebalo bi to iskoristiti da se preispita i opravdanost ovih odredbi. Obim informacija koji se objavljuje o imovini i prihodima u drugim zemljama regiona veći je nego u Srbiji, pa je to dodatni razlog da se preispitaju sadašnja zakonska ograničenja.”

Profesor Zoran Stojiljković, bivši član Agencije za sprečavanje korupcije ocenjuje za BIRN da bi ti podaci trebalo da budu dostupni javnosti kako bi se smanjio rizik od korupcije u kojoj potencijalno učestvuju sudije i tužioci. 

„Objavljeni prihodi i imovina ni na koji način ne mogu da odmognu istrazi. Ne vidim kako bi objavljivanje prihoda moglo da utiče na bezbednost sudija i tužilaca, niti na sam postupak koji vode u nekom krivičnom predmetu. To je put ka zatvaranju kruga nedodirljivih, koji ostaju izvan analiza javnosti i nezavisnih državnih organa, i njegovog permanentnog širenja. Teško je objasniti kako nešto što su vaši prijavljeni prihodi može da ugrozi vašu bezbednost, recimo bezbednost specijalnog tužioca, ili da recimo odmogne ili pomogne istrazi koju vodi“, kaže Stojiljković i zaključuje da će mafija, ako to namerava, svakako pokušati da izvrši uticaj na nosioce pravosudnih funkcija bez obzira na njihovo imovinsko stanje, te da to može da se učini i političkim uticajem. 

Informacije o prihodima tužilaca koji se bave organizovanim kriminalom takođe se ne objavljuju. Međutim, uvidom u registar imovine i prihoda javnih funkcionera na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije vidi se da su zarade zamenika tužioca u VJT u Beogradu, 2019. godine iznosile oko 170.000 dinara. Prema tada važećem Zakonu o javnim tužiocima, upućenom zameniku javnog tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, zarada se može uvećati do 100 odsto na osnovu odluke Državnog veća tužilaca.

Iako su zarade tužilaca u TOK-u nesporno visoke, posebno za prilike u Srbiji, računica pokazuje da od te zarade, na današnji dan, treba izdvojiti oko 220.000 dinara samo za troškove kredita. Treba, dakako, imati u vidu da je pomenuta rata za kredit samo deo mesečnih životnih troškova. 

Osim nepokretnosti u Beogradu na vodi koju tužilac Drecun otplaćuje iz kredita, prema podacima iz katastra, on poseduje još jedan četvorosoban od 113 kvadrata, dok je jedan dvosoban od 56 kvadratnih metara prodao tokom juna ove godine. Tužilac Drecun poseduje i lokal od 15 kvadrata, takođe u centru Beograda, a na njegovoj adresi u Savskoj ulici, registrovana je „Advokatska kancelarija Drecun“, koju vodi tužiočeva supruga. 

Tužioca Drecuna pitali smo i da li je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio stan u Beogradu na vodi i da li je kredit podigao sam ili je imao solidarnog dužnika. Pitali smo ga i zbog čega se jedan tužilac iz oblasti organizovanog kriminala, odlučio da nepokretnost kupi baš na toj lokaciji, budući da većina građana percipira Beograd na vodi kao netransparentan i koruptivan projekat, kao i da je cena kvadrata u tom kvartu znatno iznad cena na drugim lokacijama u Beogradu, te da je poznat po svojim stanarima iz sveta politike, estrade i biznisa neretko bliskih vrhu vlasti. 

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su odgovorili da shodno Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, “podaci o imovnom stanju se dostavljaju Agenciji za sprečavanje korupcije koja ih evidentira i proverava”, a da shodno istom zakonu “podaci  o imovnom stanju su tajni podaci i određeni su kao takvi u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.

“Objavljivanje podataka o adresi i lokaciji stanovanja odnosno imovine koju javni tužilac Saša Drecun poseduje i koju koristi za stanovanje sa porodicom može dovesti do negativnih posledica po bezbednost imenovanog i njegove porodice, što je i jedan od razloga zbog kojeg ovi podaci nisu javno dostupni”, navodi se u odgovoru u kome se dodaje da je Drecun “dostavljao podatke o svojoj imovini i promenama u imovini”.

Tužilaštvo na kraju navodi da se za sve podatke vezano za imovinu, kao i eventualne provere imovinske karte Saše Drecuna obratimo Agenciji za sprečavanje korupcije “radi utvrđivanja okolnosti da li je Agencija u prethodnom periodu vršila proveru imovinskog stanja Saše Drecuna kao i šta je tim proverama utvrdila”. 

Kao što smo već naveli, BIRN se obratio Agenciji za sprečavanje korupcije, gde su odgovorili da izveštaji o imovini i prihodima tužioca nisu dostupni javnosti.

Posle pomenutih prepiski sa institucijama, pred objavu ovog teksta, BIRN-u se javila Jelena Drecun, supruga tužioca Saše Drecuna, rekavši da je u interesu cele porodice da objasni na koji način je nepokretnost kupljena. Na pitanje zbog čega razgovaramo sa njom, a ne sa njenim suprugom kom smo pitanja prethodno poslali preko TOK-a, ona je odgovorila da u tužilaštvu “verovatno postoje pravila komuniciranja”, kao i da “tužilaštvo zaista na neke stvari ne može da se izjazni”.

Osim toga, kako za BIRN kaže Jelena Drecun, inače advokatica, iako je sredstva iz kredita obezbedio njen suprug, u svemu tome ima i njenog doprinosa.

“To što se nešto formalno vodi na njega, ne znači da je samo njegovo, jer tu je moj doprinos uključen u čitavu tu priču. Ja se samostalno bavim advokaturom od 2006. godine. Tako da, to što je kredit na Sašu ne znači da nema i mog doprinosa. Moji prihodi su takođe prijavljeni agenciji, tako da je to sve transparentno i javno. E, sada, zašto je meni ovo bitno? Zato što smatram da ovo već sad zadire i u naš privatni život. Ovo su pitanja koja se tiču ne samo Saše, njegovog profesionalnog statusa, predmeta koji on vodi i koji je medijski interesantan, već su ovo stvari koje se tiču i naše porodice”, rekla je Jelena Drecun od koje smo u daljem toku razgovora saznali i da pomenuti stan, koji je kupljen u julu 2022, nije i jedini koji su kupili u Beogradu na vodi.

Kako su kupljena dva stana u Beogradu na vodi i zašto baš na toj lokaciji

Prvi stan sa garažom u Beogradu na vodi, kako smo saznali od Jelene Drecun, kupljen je na kredit uzet u martu 2021. godine. Stan ima 113 kvadratnih metara i terasu od 35 kvadrata. Ukupna cena tog stana sa garažom i iznos kredita poznati su redakciji, ali ih, na molbu Jelene Drecun, nećemo objavljivati. BIRN je objavio samo podatke o kreditu za drugi stan, jer su podaci o njemu javno dostupni u katastru nepokretnosti. 

Sredstva za učešće neophodna za odobrenje prvog kredita, obezbedili su, kaže Jelena Drecun, prodajom stana i dva lokala u Kraljevu, u kom je tužiočev otac bio dugogdišnji sudija, a potom advokat, kao i od porodične ušteđevine bračnog para Drecun i tužiočevih roditelja. Sve te nepokretnosti bile u vlasništvu roditelja tužioca Drecuna i prodata su za iznos, kako je BIRN utvrdio na osnovu uvida u kupoprodajne ugovore, koji je pokrio nešto više od trećine neophodne za učešće za kredit. Ostatak je obezbeđen iz pomenute porodične ušteđevine.   

Kao obezbeđenje da će kredit biti vraćen, banka je upisala hipoteku na dva stana u centru Beograda – jedan od 56 kvadrata i drugi u kom porodica Drecun živi i danas. 

Osim ta dva stana, Drecunovi su u istoj zgradi imali još dva stana površine 56 i 41 kvadratni metar. Reč je, kaže Drecunova, o starom vlasništvu, o nepokretnostima kupovanim od 1990. do 1993. godine, stečenim pre dolaska njenog supruga na funkciju.    

Mesečne rate kredita uzetog za prvi stan u Beogradu na vodi, otplaćivane su godinu dana, kada su Drecunovi odlučili da kredit otplate u potpunosti.

To im je uspelo, kaže Jelena Drecun, sredstvima stečenim prodajom dva stana u centru Beograda, jedan od 56 kvadratnih metara i drugi od 41 kvadrata, kao i stana u Budvi od oko 35 kvadrata. Uz to prodali su i garažu od 17 kvadratnih metara u centru Beograda. Nakon što su otplatili kredit, ostalo im je još novca od prodaje pomenutih nepokretnosti, pa njega daju kao učešće za novi kredit iz kog kupuju još jedan stan u Beogradu na vodi. 

“Da, to pričamo sad o drugom kreditu. Znači, on je vratio to što je dugovao banci, zatvorio je kredit i obrisana je hipoteka sa oba stana. Nakon toga ostala mu je razlika tog novčanog fonda između ovog iznosa koji smo dobili prodajom nepokretnosti i iznosa koji je vratio banci i onda smo mi odlučili da kupimo još jedan stan, isto u Beogradu na vodi”, kaže Jelena Drecun.

Za taj stan od 109 kvadrata i garažu od 12 i po, Drecun je kredit uzeo u julu 2022. godine na iznos, kako piše u javno dostupnim podacima u katastru, od 243.515,70 evra, o čemu smo već pisali u prethodnom delu teksta. 

Drecun, međutim, prema rečima njegove supruge, nedavno odlučuje da i deo ovog kredita, koji je uzet na 17 godina, prevremeno otplati. 

“Sada kada su krenuli stambeni krediti da, što se kaže, da divljaju i da skaču rate, mislim, to je već počelo onako poprilično da opterećuje, Saša je odlučio da prodaje i taj poslednji stan, znači, u istoj zgradi. I to je iskoristio da vrati deo stambenog kredita za ovaj drugi stran. Nije uspeo da vrati sve, ostalo mu je oko 55.000 evra, jer je u međuvremenu otplaćivao rate”, kaže Jelena Drecun i pojašnjava da je za dve nove nepokretnosti u Beogradu na vodi prodato ukupno osam, koje su do tada bile u vlasništvu njenog supruga i njegove porodice. 

Jelena Drecun je izvela računicu da je kvadrat prvog stana kupljenog u Beogradu na vodi iznosio oko 3.000 evra, dok je cena kvadrata drugog bila nešto više od 3.000 evra. U trenutku kupovine izgradnja zgrade u kojoj je prvi, veći stan, nije bila ni započeta, dok je drugi stan bio dobrim delom izgrađen, ali ne u potpunosti gotov. Jelena Drecun tvrdi da je to uobičajena cena kvadrata za stan u tom kvartu koji je kupljen u izgradnji i koji je, samim tim, jeftiniji od onih koji su završeni.

Jelena Drecun kaže i da je imovinu tužiloca Drecuna dva puta proveravala Agencija za sprečavanje korupcije i da nisu utvrđene nikakve nepravilnosti. Prva provera bila je 14. januara 2022. godine, kada je od njega zahtevano da dostavi dokaze o poreklu novca za kupovinu prvog stana u Beogradu na vodi, zatim za poslovni prostor u kom je advokatska kancelarija Jelene Drecun i za putničko vozilo marke “mercedes”, za koji tužiočeva supruga kaže da je staro 18 godina. 

“To je bilo prvo, Saša se izjasnio dostavljanjem agenciji registratora sa 47 dokaza. Evo ga izjašnjenje njegovo, sve što su tražili, on se tu izjasnio i dostavljeno je u vidu registratora. Nakon toga, 10. februara 2022. godine ponovo je stigao dopis vezan za stan u kojem mi živimo iz 2007. godine. Mislim, razumete, 2022. godine za stan iz 2007, nema apsolutno nikakve veze. Tada se, nakon toga, on ponovo izjašnjava dostavljanjem dokaza i tada su oni tražili da se izjasni vezano i za ovaj drugi stambeni kredit. On se izjašnjavao i nakon toga, apsolutno, znači dostavili smo kompletne dokaze, gde se svaki priliv novčani, svaki rashod, gde je transparentno i potpuno vidljivo”, kaže Drecunova.

Ona ocenjuje da su sve te provere deo pritiska zbog predmeta koji radi, odnosno zbog Jovanjice. Na pitanje ko vrši taj pritisak, odgovara: 

“Pa vlast, normalno, preko tadašnjeg direktora agencije. Prosto ja nemam dilemu ko je pokušao da Sašu diskredituje i sad od njega da naprave nekog kriminalca. Mislim, i to se sad pokušava. Mislim, na sve moguće načine pokušavaju, odnosno vlast, očigledno, pokušava da diskredituje i Sašu i porodicu”, ocenjuje supruga tužioca Drecuna.

Zbog tvrdnji da je vlast ta koja pokušava da diskredituje tužioca Drecuna, pitali smo njegovu suprugu, kako onda objašnjava to što su se nedavno na suđenju u predmetu “Jovanjica 1” od inspektora Dušana Mitića, koji nije blizak vlastima, nego je, naprotiv, i sam žrtva pritiska vlasti, mogle čuti optužbe upravo na račun Drecunovog postupanja u istrazi. Njegova supruga je, međutim, odgovorila da to ne može da komentariše.

“Pazite, ja zaista što se tiče njegovog predmeta ne mogu apsolutno ništa da komentarišem, ali je to prosto vid pritiska na njega i na njegovo postupanje u tom predmetu. Kažem, šta se tu dešava, znam samo iz medija. Očigledno vi znate više od mene, zato što pretpostavljam da pratite”, kaže Drecunova i dodaje da se sve radi zbog toga da mu u TOK-u ne bi bio produžen mandat nakon 31. oktobra, kada ističe rok od četiri godine na koliko je privremeno upućen na rad u to tužilštvo iz svog matičnog Višeg tužilaštva u Beogradu. Kaže da se još uvek čeka odluka Vrhovnog javnog tužilaštva.

“Da, tamo se odlučuje, ali vidim da se sve radi, ide se ka tome da se njemu ne produži mandat, zato se, znate, sad diže tolika prašina oko svega toga, svako ima tu neki svoj interes, prosto ja zaista o tom predmetu ne bih volela uopšte da pričam jer nisam upućena. Iskreno kažem, znam samo ono što se pojavi u medijima, to je to, jer zaista u kući ne pričam, niti ja o svojim predmetima, niti on o svojim… svako je sa svojim problemima poslovnim pored svih ovih životnih”.

Jelenu Drecun smo pitali i kako su ona i njen suprug odlučili da kupe dva stana baš u Beogradu na vodi, kako je jedan tužilac koji postupa u vrlo osetljivom predmetu, odlučio da kupi stanove u kvartu koji je poznat po izuzetno visokim cenama kvadrata i koji je simbol korupcije i netransparentnosti. Ona odgovara da je to bio logičan izbor i navodi da je to bio njen izbor, kom se njen suprug protivio. 

“Mi živimo u ovom kraju, to su nepokretnosti koje su u rejonu Beograda na vodi. Ne pričamo o nepokretnostima koje su na nekim drugim lokacijama. Evo, ja radim ovde, to je sve preko puta. Prosto, meni deca su ovde, deca su mi ovde rođena, ovde idu u školu, to je naš kraj. Mi imamo i bolesno dete koje je invalid, u ulazu gde mi živimo ne postoje uslovi da se postavi rampa za kolica da bi se spuštalo dete. Sada ima 17 godina. Meni je bilo bitno da ja mogu negde da siđem liftom i da mi sad tu nekako, da kažem, bude na dohvat ruke da bi olakšala sebi i onako tešku situaciju. To je isključivi motiv. Ako mislite da imam nešto, bilo kakvu emociju prema Beogradu na vodi, nemam. Ja sam lično podnela krivičnu prijavu protiv direktorke preduzeća Beograd na vodi”, kaže Jelena Drecun uz objašnjenje da je prijavu podnela, jer je ispred terase njihovog prvog stana u tom kvartu nedavno, bez građevinske dozvole, sagrađen jedan manji objekat.

Pitali smo je i zbog čega su pored svih nepokretnosti koje su posedovali, i na kraju prodali, uopšte podizali dva velika i skupa kredita, kada im je nakon prodaje osam nepokretnosti nedostajalo tek par desetina hiljada evra da dva stana u Beogradu na vodi kupe iz sopstvenih sredstava. Jelena Drecun odgovara da je to zbog toga što su sa prodajom svojih nepokretnosti počeli 2020. u vreme pandemije korona virusom, kada je tržište nepokretnosti stalo, a da se u prodaji 2021. pojavio stan u Beogradu na vodi koji im je odgovarao. 

“Taj stan se pojavio i mi smo krenuli u proceduru, on je u tom trenutku imao samo građevinsku dozvolu, livada, to je bilo neuređeno. Pošto smo imali sredstva za učešće, naša ideja je bila – ulazimo u kredit da nam stan ne bi otišao, a sa druge strane računali smo da ćemo u međuvremenu prodati ove naše stanove koje smo inače nameravali da prodamo i da ćemo otplatiti kredit ranije”, kaže supruga tužioca Drecuna.

Da li je tužilaštvo bilo selektivno u istrazi i pisanju optužnica

Iz optužnica u predmetu “Jovanjica” ne vidi se da je ispitivana uloga pojedinih visokopozicioniranih pripadnika bezbednosnih struktura, koje je pred zamenikom tužioca Sašom Drecunom, još tokom istrage početkom marta 2020. godine, pominjao nedavno smenjeni načelnik IV odeljenja Slobodan Milenković, koji tada nije govorio o opstrukciji tužioca Drecuna, ali je spomenuo neka imena iz vrha policije, BIA i VOA o kojima je tokom svog nedavnog iskaza pred Specijalnim sudom govorio i Dušan Mitić. BIRN je još prošle godine TOK-u uputio veći broj pitanja u vezi tim navodima, ali odgovor nikada nismo dobili.

Milenković je tada kazao i da je Mirko Škero onog dana kad je izvedena akcija na Jovanjici, poslao jednog svog operativca na imanje da ga zamoli da se o akciji i zapleni sutradan ne izlazi u javnost. 

Međutim, nijedan od pomenutih delova iskaza Slobodana Milenkovića iz istrage nije unet u optužnicu „Jovanjica 1“. Naime, ceo Milenkovićev iskaz zapisan je na čak 22 strane transkripta, dok je tek jedan deo tog iskaza unet u optužnicu u predmetu „Jovanjica 1“, pa su pomenuti delovi ostali nepoznati javnosti do oktobra prošle godine kada je BIRN došao do transkripta celog iskaza Slobodana Milenkovića. 

BIRN je u junu 2021. godine TOK-u prosledio i pitanja u vezi sa identitetom osobe koja se u šifrarniku aplikacije „Razgovor“ preko koje su komunicirali Koluvija i njegovi saradnici u vezi sa uzgojem marihuane na Jovanjici, vodila pod nadimkom Štrumf. Mediji spekulišu da je u pitanju visoki funkcioner SNS-a i član gradskog veća Beograda Dragomir Petronijević, a on je u razgovoru za BIRN 2021. godine to negirao. 

Pitali smo da li je TOK utvrdio da li je reč o Dragomiru Petronijeviću, članu Gradskog veća grada Beograda, kao i da li je on saslušavan u svojstvu svedoka i ako nije, zbog čega nije. Ni na ova pitanja odgovore nikada nismo dobili. 

Iz optužnice se, naime, ne vidi da je on u istrazi saslušavan, nema ga među optuženima niti na spisku svedoka, iako se na nekoliko mesta pominje u optužnicama. 

Informacije o kontaktima prvookrivljenog Predraga Koluvije sa direktorom Vojnoobaveštajne agencije (VOA) brigadnim generalom Zoranom Stojkovićem, o kojima je 15. juna ove godine svedočio inspektor Dušan Mitić, potvrđuje i jedan dokument iz istrage u predmetu „Jovanjica 2” do kog je BIRN došao u julu prošle godine.

Prema tom dokumentu, leta 2019. godine Predrag Koluvija, vlasnik plantaže Jovanjica, organizovao je sastanak između Zorana Stojkovića, direktora VOA i „šefa kabineta predsednika Vlade Makedonije, Dragog”, kako se navodi navodi u tom dokumentu. Reč je zapravo o tadašnjem generalnom sekretaru makedonske Vlade Dragom Raškovskom, a prema dokumentu sastanak je organizovan u kafani Mrak u Nišu, i njemu je osim Raškovskog i Stojkovića, prisustvovao i Predrag Koluvija.

U dokumentu u koji je BIRN imao uvid navodi se i da su kontakti Koluvije i šefa VOA bili intenzivni.

Učesnici ovog sastanka nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, a iz optužnica Jovanjica 1 i 2 se ne vidi da je uloga direktora VOA u vezi sa tim slučajem ikada ispitivana.

BIRN je tužilaštvu postavio pitanje da li je tužilac Drecun ikada ispitao ulogu direktora VOA Zorana Stojkovića, i ako nije, zašto nije? Odgovor iz tužilaštva bio je isti kao i na pitanje koje smo postavili tužilaštvu o proveri uloge bivšeg direktora BIA Bratislava Gašića i šefa beogradskog centra BIA Mirka Škera u slučaju Jovanjica. Tužilaštvo je odgovorilo da je “za sva lica za koja su postojali dokazi da su uključeni u kriminalne aktivnosti pokrenut je istražni postupak i podignuta optužnica” izbegavajući da konkretno odgovori na pitanje koje je BIRN postavio u vezi sa ulogom direktora VOA Zorana Stojkovića.

Ostalo je nepoznato i zbog čega je policajac Milan Kendija, jedan od optuženih u postupku „Jovanjica 2“ kog je inspektor Mitić takođe pomenuo tokom svog svedočenja kao jednog od pripadnika MUP-a koji je na inspektore IV odeljenja vršio pritisak prilikom upada na Jovanjicu, pisao Aleksandru Vučiću.

Naime, prilikom hapšenja Kendije, koji je jedan od optuženih u postupku „Jovanjica 2“, pronađen je dokument naslovljen kao „Informativno obaveštenje“ upućen „Predsedniku Republike Srbije i Vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću“. Taj dokument je u pomenutoj optužnici naveden u delu u kom je popisan “sadržaj pisanih dokaza“.

Šta je to Kendija pisao Vučiću, za sada nije poznato, budući da je Viši sud u proleće 2021. godine odbio da BIRN-u na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, dostavi pomenuti dokument uz obrazloženje da je postupak u toku, da još uvek nije održano ni pripremno ročište za „Jovanjicu 2“ na kom se, između ostalog, odlučuje i o dokazima, pa da bi dostavljanje ovih dokumenata moglo „ozbiljno da omete dalje vođenje i okončanje ovog sudskog postupka”. 

Ko se plaši Jovanjice 3?

Nedavno smenjeni načelnik Odeljanja za droge beogradske policije Slobodan Milenković, uputio je Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev da se nastavi istraga u slučaju Jovanjica, odnosno da se istraga dovede do kraja “u vezi s finansiranjem, logistikom, distribucijom i podrškom na državnom nivou za proizvodnju marihuane na Jovanjici”.

BIRN je pitao tužilaštvo i tužioca Drecuna kom tužiocu je na postupanje dodeljena inicijativa inspektora Slobodana Milenkovića o pokretanju istrage u predmetu kolokvijalno nazvanom “Jovanjica 3”, zašto do sada nije istraženo da li je Koluvija sam investirao u „najveću fabriku droge u Evropi“, gde se droga sve prodavala, kolika je bila zarada od prodaje i kako je ta zarada deljena, kao i da li su TOK i Drecun istraživali da li najveća „fabrika skanka“ u Evropi, kako je Jovanjica opisana, mogla godinama da bude štićena od strane pojedinih pripadnika MUP-a, BIA i VOA, a da o tome nisu bili obavešteni i njihovi šefovi? 

Iz tužilaštva su odgovorili da je inicijativa inspektora Slobodana Milenkovića o pokretanju istrage u predmetu kolokvijalno nazvanom “Jovanjica 3“, podneta tužilaštvu dana 1. juna 2023. godine, i da je bila naslovljena na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i javnog tužioca Sašu Drecuna. 

“U ovoj dopuni krivične prijave na ukupno dve kucane strane se navodi da postoje osnovi sumnje da su osumnjičeni A. A. i više NN lica kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, koju je organizovao Predrag Koluvija, izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga… Uz ovaj izveštaj-dopunu krivične prijave, nisu dostavljeni nikakvi dokazi iz kojih proizilaze navodi u prijavi, kako je to uobičajeno u svakom predmetu odnosno dopuni krivične prijave, a kao jedini dokaz dostavljen je izvod iz kaznene evidencije za prijavljeno lice”, navodi se u odgovoru u kome se zaključuje da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal povodom ove dopune krivične prijave 26. 6. 2023. godine “stavilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Upravi kriminalističke policije kojim je zahtevalo proveru svih navoda iz dopune krivične prijave”.